Kada su Egipćani krajem januara iskaljivali bes na državnim simbolima, palili policijske stanice i sedište vladajuće partije predsednika Hosnija Mubaraka, posebne izlive nezadovoljstva usmerili su na jednu luksuznu zgradu s crnim prozorima u elitnom dulu Kaira. U njoj su požar podmetali tri puta. Zgrada pripada tajkunu i funkcioneru vladajuće Nacionalne demokratske partije (NDP) Ahmedu Ezu, bliskom prijatelju i Mubarakovog sina Gamala, piše Njujork tajms.
Ez je dugi niz godina simbol preplitanja novca, politike i moći, budući da kontroliše dve trećine tržišta čelika, vodi komitet za budžet kao član Parlamenta i ima bitnu ulogu u vladajućoj partiji. Sada je, međutim, protiv njega pokrenuta istraga zbog korupcije.
– Ahmed Ez pije krv narodu. Samo on može da prodaje čelik u Egiptu i to za velike pare. A nije nam dozvoljeno da ga od Kineza kupujemo po znatno manjoj ceni – rekao je Osama Mohamed Afifi, student koji se pridružio demonstrantima na Trgu Tahrir.
Egipat Hosnija Mubaraka dugo je funkcionisao kao država u kojoj se bogatstvom može kupiti politička moć, a političkom moći može da se stekne ogromno bogatstvo. Egipćani koji su svedoci uspona bogate klase veruju da se burazerski kapitalizam i korupcija brzo šire i da ih u javnosti oličavaju bogati biznismeni koji su u savezu s predsednikovim sinom Gamalom Mubarakom kao i ključni ministri u Vladi i članovi vladajuće partije.
– Ljudi oko Gamala postali su najbogatija grupa u zemlji. Stavili su monopol na sve – rekao je Hala Mustafa, politikolog koji je izašao iz redova vladajuće partije pre nekoliko godina. Ez, prepoznatljiv po svojim uskim italijanskim odelima, postao je najpoznatiji i najomraženiji član grupe oko Gamala Mubaraka. Ezov otac je bio trgovac čelikom, a majka vlasnica poseda u Gazi. Porodični posao s čelikom započet je ranih devedesetih prošlog veka za vreme ekonomskih promena.
Reforme su ekonomski sistem, koji je gotovo u celosti bio pod državnom kontrolom, preobrazile u tržišnu privredu, ali samo nominalno. U praksi je nastupio burazerski kapitalizam, smatraju Egipćani i strani stručnjaci. Državne banke su davale zajmove porodicama koje su podržavale vladu, dok su odbijale zahteve za kredite biznismena koji su vodili „pogrešnu“ politiku. Vlada je stranim investitorima izlazila u susret pod uslovom da sarađuju sa egipatskim firmama. Porodice koje imaju bliske veze s vladajućom partijom činile su egipatsku polovinu tih zajedničkih unosnih poslovnih poduhvata sa strancima.
Egipatski oligarsi su se razmetali svojim bogatstvom. Gradili su ogromne kuće u pustinji nadomak Kaira i duž egipatske obale. Vozili su nove „mercedese“ po zapuštenim ulicama Kaira u pratnji policije. Pošto je ekonomija privatizovana, Ezova porodica je kupila državnu čeličanu, navodi Tarek Salim, profesor ekonomije na Američkom univerzitetu u Kairu.
Ez je uzeo aktivnu ulogu u javnom životu, postao je zamenik predsednika nacionalne trgovinske federacije, gradonačelnik jednog od industrijskih gradova u zemlji i član Parlamenta. Otprilike u isto vreme, Gamal Mubarak se aktivirao u partiji svog oca. Ez je bio zvezda u usponu u partiji, a njegova čeličana mu je donela neverovatno bogatstvo.
Ez je u novembru uoči parlamentarnih izbora vodio kampanju partije, koju su pratili zastrašivanja, nasilje i lažiranje rezultata. Opozicione partije su osvojile samo nekoliko poslaničkih mesta, a Ez se hvalisao trijumfom.
Politički analitičari su ocenili da su sadašnje istrage nad pripadnicima režima, uključujući Eza, u najboljem slučaju selektivne, a njihov cilj nije da se kazni korupcija, već da se izbegnu prave promene. Ez je ponuđen javnosti kao žrtveno jagnje, rekao je Samer Šehata, asistent na predmetu arapska politika u Džordžtaunu. NDP, prema njegovim rečima, predstavlja grupu finansijskih interesa pojedinaca koja je zamaskirana u partiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
