Kada je obnovio stanarsko pravo na najprestižniju vašingtonsku adresu (do januara 2017), Barak Obama počeo je operaciju diskretnog resetovanja odnosa sa ključnim američkim saveznikom na Bliskom Istoku. Taj značajni zaokret – diskretno nagoveštavan u programu koji je propagirao u predizbornoj kampanji protiv republikanskog suparnika Mita Romnija – počeo je da se realizuje pred vikend, sa propratnom informacijom iz Bele kuće da je reč o uspostavljanju jedne nove prakse „na koju se može računati“ pre svega u budućim odnosima SAD i Izraela.
Tu je pisalo još nešto, zapravo najvažnije – da je, „sticajem okolnosti“, realizacija tog zaokreta postala sad i prilično hitna. Što je konkretno značilo da će to uslediti znatno pre 20. januara i zvanične Obamine reinauguracije za šefa države koji je 6. novembra dobio većinsku podršku tri miliona birača za svoju strategiju daljeg vođenja zemlje, kod kuće i u svetu.
Sticajem okolnosti, 22. januara, samo par dana posle ponovnog ustoličenja američkog predsednika, u Izraelu će se održati parlamentarni izbori, na kojima premijer Benjamin Netanijahu već uveliko figurira u javnosti kao veliki favorit za još jedan mandat. Izdvojen kao takav i znatno pre prošlonedeljnog izbijanja krize oko Gaze, koja je, kao i ranije u takvim situacijama, automatski dovela do spontanog i još masovnijeg svrstavanja Jevreja iz zemlje i sveta uz svog lidera.
S druge strane, međutim, ta novonastala situacija značila je za nadležne u vašingtonskoj Beloj kući suočavanje sa jednim dodatnim problemom. Konkretno: da ovih dana počnu preispitivanje svog plana pomenutog resetovanja odnosa sa Jerusalimom. Pripremanog, inače, još u letošnjem predizbornom periodu, kad je situacija na vrućem bliskoistočnom terenu držana pod uobičajenom, kakvom-takvom kontrolom – uključujući i, praktično, stalnu konfrontaciju arapskih ekstremista u pojasu Gaze sa Izraelcima, na drugoj strani granice. Period američko-izraelskih odnosa u poslednje četiri godine karakterisala je, inače, uobičajena intenzivna, tradicionalna bilateralna saradnja SAD sa svojim glavnim saveznikom na Bliskom Istoku. U sklopu te saradnje, međutim, padalo je u oči povremeno „iskakanje“ u ličnim odnosima dvojice lidera. Obama se, naime, posle ulaska u Belu kuću, povremeno čak javno ograđivao od stava Netanijahua prema arapskim susedima – pri čemu je, pored ostalog, i vrlo indikativno da on u svom prvom mandatu nije posetio Izrael, za razliku od ostalih američkih predsednika u bližoj i daljoj prošlosti. Ni druga strana, međutim, nije na tom terenu ostajala dužna svom glavnom savezniku i međunarodnom sponzoru. Netanjahu se, recimo, početkom godine nije uzdržao – u Obaminom prisustvu, pred TV kamerama u Beloj kući – da javno iskaže neslaganje sa pojedinim aspektima domaćinove bliskoistočne politike. Pored ostalog, on je tad veoma insistirao da Obama postavi „crvenu liniju“ vezanu za dalju ekspanziju nuklearnih kapaciteta Irana (prevedeno na razumljiviji jezik: podrška zaprećenom izraelskom napadu iz vazduha na ta iranska postrojenja). Da bi kasnije – pred polazak iz Vašingtona – otišao i korak dalje svojim javnim iščekivanjem da će na predsedničkim izborima pobediti republikanac Romni („spreman je za pravu i punu podršku Izraelu“).
Netanjahuu se, kao se videlo 6. novembra, nije posrećilo to sa željenim ishodom nadmetanja Obame i Romnija. A sad – kad je eskalirao sukob sa Palestincima – ne iznenađuju ni dodatni signali o postepenom distanciranju Vašingtona od strategiji „tvrdog udara“ za koju se Izrael opredelio, poslednjih dana, u rešavanju najnovije krize u konstantno eksplozivnom području na svojoj granici.
U okviru te komunikacije, međutim, sve primetniji su i signali Jerusalimu o „ozbiljnoj zabrinutosti“ SAD zbog eskalirajućeg nasilja u području Gaze. Na to se, od vikenda, nadovezala i opomena (na adresu Netanijaha) da bi eventualna prekogranična invazija kopnene vojske Izraela (sa ciljem eliminisanja Hamasovih terorističkih uporišta) mogla da rezultira ozbiljnim civilnim žrtvama u kriznom području i time, na kraju, ispadne kontraproduktivna. Ne samo, kako se zaključuje, kad je reč o daljem urušavanju pozicije Izraela u međunarodnim razmerama, već i jačanju uticaja terorističkog Hamasa među Palestincima i u širem regionalnom prostoru.
Prema informaciji vašingtonskog Posta, Obama je, s tim u vezi, poslao Netanjahuu, pored zvaničnih, i svoja privatna „čvrsta uveravanja“ o priznavanju prava Izraelu da se brani od raketnih terorističkih napada iz područja Gaze. Ali, navodi se, uz tu poruku išlo je i prateće upozorenje da bi dalje raspirivanje konfrontacije sa Hamasom potencijalno ugrozilo već uzdrmane odnose sa Izraela sa Egiptom i Jordanom, a time i sveukupne američke interese na Bliskom istoku.
Ta Obamina poruka ovog puta je „veoma je oštra i otvorena“. A, objašnjenje za to je, kako se navodi, vrlo jednostavno: reizabrani predsednik sad je u poziciji da „bez rukavica“ razgovara sa Netanijahuom – oslobođen ranijeg opterećenja da u daljem vođenju politike kalkuliše sa izbornim glasovima američkih Jevreja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
