Gotovo bankrotirana i neprivlačna u očima stranih investitora, Grčka je rešila da poboljša stanje svoje ekonomije koristeći „duboke džepove“ druge drevne civilizacije Kine.
Kinezi planiraju da upumpaju stotine miliona, možda i milijardi evra u južnu članicu EU iako drugi investitori beže iz Grčke. Okosnica planova jeste transformacija mediteranske luke Pireja u Roterdam na jugu, stvaranjem modernog prolaza koji bi povezivao kineske fabrike sa potrošačima širom Evrope i Severne Afrike. Projekat luke pojavlju se kao voda nasred pustinje za grčke planove da plati svoje dugove i reinvestira u posrnulu ekonomiju privatizacijom neefikasnih fabrika koje su u vlasništvu države, vozova i čak kazina. Ove nedelje kineski brodski gigant Kosko preuzeo je punu kontrolu nad velikim delom luke Pirej, jugozapadno od Atine. U zamenu za to Kinezi su obećali da će potrošiti 700 miliona dolara na izgradnju novog pristaništa.
Grčka vlada, sa svoje strane pokušava da uveri sindikate da Kinezi mogu da uvedu dramatične promene ka povećanju produktivnosti. Takve napore sa dozom ironije ocenjuje grčka Komunistička partija, koja je blisko povezana sa radničkim sindikatima u žestokim kritikama kineskog ekonomskog marša na Grčku.
Grčka vlada se, takođe, udvara Kini za niz drugih projekata, uključujući i izgradnju novog distributivnog centra u industrijskom delu na zapadu Atine, pruge sa jednim kolosekom, hotela sa pet zvezdica i novih parkova u pomorskom stilu. Grčki hoteli, željni da popune kapacitete budući da su krizom zamoreni Evropljani smanjili svoja putovanja, takođe se bore kao nikada pre za naklonost četiri kineska tur operatora. Ostrvo Santorini počelo je da se reklamira u spotu pod nazivom „Velika mandarinska venčanja“ ne bi li se privukli bogati Kinezi da baš na tom ostrvu sklapaju brakove. „Kineska poslovica glasi: gradimo orlovo gnezdo a orao će sam doći“, kaže Vei Điafu, izvršni šef u Kosko. Ovaj visoko rangirani član kineske Komunističke partije sada je dobro poznat u Grčkoj gde ga mnogi oslovljavaju nadimkom Kapetan Vei. „Gradimo gnezdo u Grčkoj da privučemo što više kineskih orlova. To je naš doprinos vama“, kaže Vei.
Primorana da traži pomoć EU i MMF od 140 milijardi dolara, Grčka se sada idealno uklapa u kineski obrazac investiranja u nesigurnom okruženju. Kina gradi novu komercijalnu pomorsku bazu u Grčkoj u vreme kada su druge evropske zemlje sumnjičave prema kineskim investicijama.
„Postoji nelagodnost u Evropi zbog trgovinske neravnoteže sa Kinom“, kaže Džonatan Vud, analitičar iz Londona. „Oni su zabrinuti da će se naći u istoj situaciji kao i SAD, koje imaju ogroman trgovinski deficit sa Kinom“.
S druge strane, grčka vlada vidi kineske investicije ništa manje nego kao božji dar.
„Kinezi žele ulaz ka Evropi“, navodi Teodoros Pangalos, zamenik grčkog premijera. „Oni nisu kao oni sa Volstrita koji guraju finansijske investicije na papiru. Kineski posao je prava stvar u trgovini. I oni će pomoći ekonomiji Grčke“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
