Foto: Stanislav MilojkovićVerbalno pokazivanje snage postalo je veoma preovladavajuće u raspravama kako se suprotstaviti pretnji džihadističkog terorizma. Domaćini televizijskih emisija spekulišu može li oduzimanje Rake u Siriji ili Mosula u Iraku od Islamske države u najmanju ruku označiti početak kraja problema. A u decembru je Ted Kruz, mogući kandidat republikanaca za predsednika SAD, otišao toliko daleko da je otvorio mogućnost nuklearnih napada: „Ne znam može li pesak da sija u mraku, ali otkrićemo“, rekao je Kruz.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Takve jednostavne parole nepotpuno opisuju ozbiljnost izazova. Kako je u nedavnom izveštaju pokazala Međunarodna krizna grupa, džihadistička pretnja s kojom se sada suočavamo je četvrta u nizu opasnih talasa. Ako hoćemo da izbegnemo još jači peti talas, moramo da učimo iz grešaka koje smo pravili trudeći se da se borimo protiv prethodna tri.
Prvi džihadistički talas dogodio se kada su se dobrovoljci iz rata protiv sovjetske okupacije Avganistana vratili kući i počeli da napadaju režime koje su smatrali neislamskim. To je dovelo do drugog, daleko ubitačnijeg džihadističkog talasa, pošto je Al Kaida izvela spektakularne napade protiv „dalekog neprijatelja“, pokušavajući da uvuče zapadne sile u nasilnu konfrontaciju i potpuni rat. Napadi na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. označili su vrhunac ovog talasa.
Globalna protivteroristička ofanziva koja je usledila u velikoj meri je uspela da eliminiše sposobnost Al Kaide da pokreće napade velikih razmera. Ali je napad na Irak 2003. stvorio uslove za treći talas, raspaljujući žestok sektaški rat između sunita i šiita koji je Al Kaidi omogućio da koristi zbrku sve podeljenije države.
Konačno, takozvano sunitsko buđenje slomilo je kičmu Al Kaidinih pokušaja u Iraku, a Arapsko proleće 2011. preusmerilo politički razvoj regiona. Međutim, neuspeh da se napravi inkluzivna vlada u Iraku, zajedno sa nasilnom represijom nad demonstrantima u Siriji, omogućilo je prekaljenim džihadističkim borcima da pokrenu četvrti talas.
Ovaj talas je daleko najopasniji. Desetine hiljada regruta pridružilo se poduhvatu pravljenja kalifata u oblasti Plodnog polumeseca. U međuvremenu se ISIS proširio na mnoge krizne zone i regrutovao ili nadahnuo teroriste u zapadnim društvima, kako su pokazali napadi u Parizu, Briselu i San Bernardinu.
Borba protiv ove pretnje zahtevaće energičnu ideološku bitku protiv sila netolerancije i mržnje, zasnovanu na islamskoj istoriji otvorenosti i trpeljivosti. Ali sama ideološka borba neće biti dovoljna.
Takođe moramo priznati prave uzroke džihadističke pretnje: sukobi i propale države od Zapadne Afrike preko šireg Bliskog istoka do Južne Azije. Nije džihadizam stvorio krize današnjice. Naprotiv, loše upravljanje i državni neuspesi pružili su džihadizmu priliku da procveta.
Rešavanje ovih uzroka u korenu biće obeshrabrujući, decenijama dug zadatak. Veliki deo regiona ušao je u XXl vek u jadnom stanju; a u većini krajeva, stvari su se samo pogoršavale. Pokušaji da se džihadistima odgovori represijom, kako to sada čini Egipat, reskiraju pogoršavanje problema. A hapšenje islamista često znači pružiti im idealno okruženje za regrutovanje, indoktrinaciju i obuku. Umesto toga treba stvoriti okolnosti za rad demokratskih islamskih političkih snaga.
Uprkos razmerama iskušenja, Zapad nema jasnu politiku na čemu da insistira i kako da to postigne. Jasno je da vojna sila mora biti upotrebljena. Međutim, zauzimanje Rake ili Mosula tek je među najlakšim zadacima. Koliko su samo puta zapadne sile zauzimale provinciju Helmand u Avganistanu ili provinciju Anbar u Iraku i sa kakvim ishodima?
Biće daleko teže – i važnije – osigurati uspostavljanje legitimnih struktura inkluzivnog upravljanja na mestima iz kojih je ISIS isteran. Mora se odgovoriti na osećaj progonjenosti među sunitskim Arapima kao i na viktimizaciju velikih delova stanovništva što je podsticalo nerede širom regiona.
Bez takve strategije u praksi, ponovno zauzimanje Rake i Mosula biće samo uvertira još nasilnijem petom talasu džihadizma, čiji će posvećeni i iskusni pobornici želeti da opišu kao konačnu epsku bitku protiv „krstaša“ na Zapadu. Nije slučajno što je ISIS svoj vešto upakovani propagandni magazin nazvao Dabik, prema mestu gde bi, u skladu sa proročanstvom, trebalo da se dogodi islamistička verzija Armagedona.
Ne smemo našim neprijateljima dati ono što žele na srebrnom tanjiru. Umesto toga, moramo voditi ideološku bitku protiv njih, da ih tretiramo kao teroriste što i jesu, i da se posvetimo uslovima koji im omogućavaju da cvetaju. DŽihadisti žele eskalaciju kako bi nas uveli u potpuni sukob. Ako smo išta naučili od 2001, to je da ne smemo upasti u njihovu zamku.
Autor je bio premijer Švedske od 1991. do 1994. i ministar spoljnih poslova od 2006. do 2014.
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
