Leta 2007. kao premijer Japana održao sam govor u Centralnom holu indijskog parlamenta kada sam izgovorio frazu „Sliv dva mora“ – koju sam uzeo iz naslova knjige mugalskog princa Dara Šikoha iz 1655. – dobio sam aplauz i odobravanje poslanika. Pet godina kasnije još više sam ubeđen da je ono što sam izgovorio bilo ispravno.
Mir, stabilnost i sloboda plovidbe Tihim okeanom ne mogu se odvojiti od mira, stabilnosti i slobode plovidbe Indijskim okeanom. Oni su više nego ikada blisko vezani. Japan, kao jedna od najstarijih pomorskih demokratija u Aziji, trebalo bi da igra veću ulogu u očuvanju opšteg dobra u oba regiona.
Čini se da Južno kinesko more sve više postaje „Jezero Peking“, za koje analitičari kažu da će biti poput Ohotskog mora u Sovjetskoj Rusiji: more koje bi mornarica kineske Narodno oslobodilačke armije mogla da koristi za svoje nuklearne podmornice sposobne da lansiraju rakete sa bojevim glavama. Uskoro će kineski nosači aviona poput onog nedavno sagrađenog postati uobičajeni prizor – što je više nego dovoljno da zaplaši kineske susede.
To je i razlog zašto Japan ne sme da da popusti pod pritiskom dnevnih vežbi kineske vojske oko ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru. Istina, samo kineski brodovi sa lakim naoružanjem, a ne brodovi mornarice PLA ulaze u japanske teritorijalne vode. Nastojeći da predstavi prisustvo ovih brodova kao uobičajen događaj, Kina pokušava da uspostavi svoju nadležnost nad vodama oko ostrva kao svršen čin.
Da se Japan pita, Južno kinesko more bi postalo bezbednije. Sloboda plovidbe vitalna za trgovinu zemalja poput Japana i Južne Koreje bila bi ozbiljno ograničena. Pomorskim snagama SAD pored onih u Japanu bilo bi teško da uđu u celokupnu oblast iako veći deo dva kineska mora pripada međunarodnim vodama.
Kao što sam govorio u Indiji, neophodno je da se indijska i japanska vlada udruže i preuzmu zajedničku odgovornost kao čuvari slobode plovidbe širom Pacifika i Indijskog okeana. Moram priznati da nisam uspeo da predvidim da će kineska pomorska i teritorijalna ekspanzija napredovati tempom koji je imala od 2007.
Aktuelni sporovi u Istočnom kineskom moru i Južnom kineskom moru znače da japanski spoljnopolitički prioritet mora da budu širenje strateških horizonata zemlje. Japan je zrela pomorska demokratija i njegov izbor bliskih partnera treba da odražava tu činjenicu.
Zamišljam strategiju pomoću koje Australija, Indija, Japan i američka država Havaji formiraju dijamant ne bi li zaštitili pomorska dobra koja se protežu od Indijskog okeana ka zapadnom Pacifiku. Spreman sam da investiram u najvećoj mogućoj meri ne bi li se Japan našao u ovom bezbednosnom dijamantu.
Mojim političkim protivnicima iz Demokratske partije Japana pripadaju zasluge jer su nastavili putem koji sam krenuo 2007, što će reći, oni su pokušali da ojačaju veze sa Australijom i Indijom.
Od dve zemlje, Indija – sila u Istočnoj Aziji sa ostrvima Andman i Nikobar smeštena je na zapadnom kraju moreuza Malaka (preko kojeg prolazi 40 odsto svetske trgovine) – zaslužuje veću pažnju. Japan je sada uključen u redovne bilateralne vojne dijaloge sa Indijom i zvanične trilateralne razgovore koji uključuju SAD.
Indijska vlada je pokazala političko razumevanje potpisivanjem sporazuma koji snabdeva Japan retkim mineralima koji su vitalna komponenta u mnogim proizvodnim procesima – pošto je Kina odabrala da iskoristi svoje zalihe retkih minerala kao diplomatski štap.
Pozvao bih takođe Britaniju i Francusku da se vrate u smislu učešća u jačanju azijske bezbednosti. Pomorske demokratije u japanskom delu sveta bile bi mnogo bolje sa njihovim prisustvom. Britanija još nalazi vrednost u odbrambenim sporazumima sa Malezijom, Singapurom, Australijom i Novim Zelandom. Želim da se Japan priključi ovoj grupi, godišnjim okupljanjima članova i učestvuje sa njima u vojnim vežbama.
Ipak, ništa nije važnije za Japan nego da reinvestira u svoj savez sa SAD. U periodu američkog strateškog rebalansiranja prema azijsko-pacifičkom regionu, SAD treba Japanu kao što Japanu treba SAD. Neposredno nakon snažnog zemljotresa u Japanu, cunamija i nuklearne katastrofe 2011, američka vojska obezbedila je Japanu najveću ikada organizovanu humanitarnu operaciju u doba mira, što je snažan pokazatelj da su 60 godina gajene veze stvarne. Lišen svojih veza sa Amerikom, Japan bi mogao da igra smanjenu regionalnu i globalnu ulogu.
Priznajem da su japanski odnosi sa najvećim susedom Kinom vitalni za blagostanje mnogih Japanaca. Štaviše, kako bi se poboljšali kinesko-japanski odnosi, Japan mora prvo da učvrsti svoje veze sa druge strane Pacifika; jer, na kraju krajeva, japanska diplomatija mora uvek biti ukorenjena u demokratiji, vladavini prava i poštovanju ljudskih prava. Ove univerzalne vrednosti su vodilja japanskog posleratnog razvoja. Čvrsto verujem da u 2013. i kasnije budući prosperitet azijsko-pacifičkog regiona treba da počiva na njima.
Autor je nedavno ponovo izabran za premijera Japana
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
