Tri dana pre nego što će se vratiti u Kremlj, ruski predsednik Vladimir Putin sastao se iza zatvorenih vrata u svojoj rezidenciji u Novo-Ogarjovu, nadomak Moskve, sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Tomom Donilonom koji mu je preneo poruku predsednika SAD Baraka Obame o njegovoj rešenosti da ojača saradnju sa Rusijom.
No, Donilon se vratio kući praznih ruku: Putin neće prisustvovati ni samitu G-8 (18 – 19. maj) u Kemp Dejvidu, niti susretu zvaničnika NATO u Čikagu (20 – 21. maj) uprkos Obaminim naporima da ugodi Rusiji premeštanjem samita G-8 iz Čikaga u Kemp Dejvid, u Merilendu.
Nešto što je trebalo da bude prvi susret Obame i Putina, nakon njegovog povratka u rusko presedništvo, odloženo je do samita G-20 u Los Kabosu, Meksiko koji je planiran za 18 – 19. jun. Ovo odlaganje provociralo je mnoge spekulacije.
Pojedini ukazuju da je razlog odsustva ruskog predsednika nedavne tenzije između Rusije i SAD proistekle iz Putinovog oštrog odgovora na proteste njegovih oponenata u Rusiji. Drugi ukazuju da su sukobi unutar Kremlja uzrok rezervisanosti Putina.
Šta god da je uticalo na ponašanje Putina, dva važna svetska majska samita će poprilično uticati na odnose dve zemlje imajući u vidu činjenicu da su globalna bezbednosna pitanja tema razgovora čelnika G-8, a potreba da se definiše rusko učešće u antiraketnom štitu jedna od tema samita NATO.
Dve stvari – ako se izuzme kolebljiva globalna ekonomija – naročito su važne za samit G-8. Prvo, iranski nuklearni program sada je na diplomatskom frontu. Nakon više od godine dana zastoja, pregovori su obnovljeni u aprilu. Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, učestvuje u ovim razgovorima te je njena saradnja ključna za rešenje jednog od najtežih međunarodnih problema. Isto bi se moglo reći i o ulozi Rusije u rešenju krize u Siriji, zbog strateškog odnosa koje su dve zemlje sačuvale od vremena hladnog rata. Usled sve veće verovatnoće da bi mirovni plan za Siriju bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana mogao propasti i opasnosti od građanskog rata, Rusija bi mogla da bude jedini preostali efikasni međunarodni sagovornik.
Nužno je i dovesti u red poziciju Rusije i Zapada povodom antiraketnog sistema odbrane koji razvija NATO, a koji će biti tema razgovora u Čikagu. Osnovni cilj sistema jeste zaštita Evrope i SAD od mogućih napada balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa iz Irana i Severne Koreje. Ruski lideri su, međutim, skeptični povodom istinske svrhe postavljanja ovog štita, uvereni da bi on mogao da naruši bezbednost Rusije smanjenjem osvetničkih i kapaciteta zastrašivanja ruskim nuklearnim raketama.
Pre tri godine „pristup po fazama adaptacije“ koji je pokrenuo Obama čini se da je umanjio bilateralne tenzije i trasirao put za sporazum START iz 2010. o smanjenju naoružanja, prema kojem su Rusija i SAD zauzeli strateški iskorak u smanjenju broja rampi za lansiranje nuklearnih raketa za polovinu. Nakon ovog progresa, krajem 2010, Rusi su pristali da analiziraju mogućnost saradnje sa NATO na polju antiraketnog sistema odbrane.
No, SAD nisu u stanju da ponude pravne – ne samo političke- garancije da antiraketni sistem u Evropi neće osujetiti ruske strateške potencijale. Kao rezultat, Rusija je sada toliko nepoverljiva da je načelnik generalštaba ruske armije general Nikolaj Makarov nedavno objavio da njegova zemlje ne isključuje preventivne napade kako bi razorila deo antiraketnog štita koji vidi kao pretnju po bezbednost.
U pogledu ozbiljnosti tema koje će biti razmotrene tokom dva samita, Putinovo prisustvo bilo bi od velikog značaja. Pored inherentne vrednosti poboljšanja lične hemije između lidera, smanjenje tenzija u odnosima između Rusije i Zapada postaje nužno imajući u vidu pregovore povodom raketnog polja, Irana, Sirije i drugih pitanja čija su rešenja povezana.
Zaista, prihvatljiva rešenja danas bila bi otvaranje vrata za postizanje jedinstvenog sporazuma o nuklearnom naoružanju u 2013. Ovo je pitanje od velikog značaja zašta je nužno dobro razumevanje između Rusije i SAD.
Autor je bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i nekadašnji generalni sekretar NATO
Copyright: Project Syndicate, 2012. www.project-syndicate.org
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
