Putinove simpatije na strani Izraela

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je osudilo nasilje i apelovalo na obe strane da pregovaraju, ali izgleda da Putin ima više saosećanja za Izrael nego za Palestince, a razloge za to, kažu analitičari, „treba tražiti u činjenici da izraelska elita deli s Putinom ideološke vrednosti“.

„Podržavam borbu Izraela i njegova nastojanja da zaštiti svoje državljane“, rekao je Putin prošle nedelje na sastanku delegacije rabina i lidera grupacija civilnog društva iz petnaest zemalja. Rabini su pre Moskve posetili Krim i prisustvovali ceremoniji odavanja počasti žrtvama holokausta u Sevastopolju, što je izazvalo kritike političara i medija na Zapadu.

„Zapadni lideri su bili protiv ovog putovanja na Krim. Ono pokazuje da Jevreji imaju svoj stav kako stvari treba da stoje u Ukrajini“, rekao je Jevgenij Satanovski, predsednik moskovskog Instituta za studije o Bliskom istoku.

Ekstremna desnica u Ukrajini takođe ide Putinu u prilog, naglašavaju analitičari. „Putin ima veoma snažan antinacistički, antifašistički sentiment, tako da je u aktuelnoj krizi Izraelu lako da shvati odakle potiče Putinov stav prema ukrajinskom nacionalizmu“, rekao je Aleksej Malašenko iz Karnegi centra u Moskvi. On je naglasio da je Putinu veoma važno sećanje na prošlost, kao i da se Izraelci sećaju masakra nad više od 100.000 Jevreja u Babinom jaru, „koji je u blizini Kijeva, a ne Moskve“. Ali, uprkos ličnoj naklonosti, ocenjuje Malašenko, Putin ne može da pruži punu podršku Izraelu zbog uloga koji Rusija ima u građanskom ratu u Siriji i nuklearnim pregovorima u Iranu. „Rusija mora da pravi manevre i do sada je to radila krajnje profesionalno“, rekao je Malašenko.

Kada je o ukrajinskoj krizi reč, Izrael pokušava da bude neutralan da ne bi od sebe otuđio Moskvu. Nije učestvovao u glasanju UN u martu o rezoluciji kojom se osuđuje delovanje Rusije na Krimu zbog, kako je naveo, štrajka zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova. „Naš osnovni stav jeste da se nadamo da će Ukrajina i Rusija što brže pronaći način da normalizuju odnose“, rekao je u aprilu šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman, koji je inače rođen u Kišinjevu i koji je više puta lično podržao Putina.

Američki Stejt department je brzo reagovao na neutralni stav Izraela prema Ukrajini. „Bili smo iznenađeni što se Izrael nije pridružio ogromnoj većini zemalja koje su obećale podršku za teritorijalni integritet Ukrajine u UN“, rekla je portparolka Stejt departmenta Džen Psaki. Izrael i Rusija su nakon toga navodno uspostavili specijalnu liniju za šifrovanu komunikaciju.

Više od milion ruskih i sovjetskih imigranata živi u Izraelu i čini moćan politički lobi. Za razliku od mnogih bivših ruskih lidera, Putin nije pokazivao znake antisemitizma. On je prvi ruski predsednik koji je posetio Izrael. Satanovski smatra da Putin u odnosu na svoje prethodnike ima novi pristup ka Jevrejima. „Posetio je Aušvic uprkos snažnom protivljenju mnogih političkih snaga u Rusiji“, rekao je Satanovski.

Analitičari, međutim, podsećaju da su lideri Hamasa, koji većina zapadnih zemalja smatra terorističkom organizacijom, posetili Moskvu 2006. na Putinov poziv. Putin se tada nije sastao s njima, ali je to 2010. učinio tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Jelena Suponina, šefica Centra za Aziju i Bliski istok u Ruskom institutu za strateške studije, rekla je da je Mašal trebalo da ovog leta ponovo dođe u Moskvu, ali je poseta otkazana zbog sukoba u Izraelu.

Prema njenim rečima, Rusija nastoji da ne stane ni na čiju stranu da bi ojačala svoj uticaj na spoljnopolitičkoj sceni, s obzirom na to da raspolaže s mnogo manje sredstava nego SAD. Kako je naglasila, Rusija je mnogo fleksibilnija od SAD, budući da američku spoljnu politiku određuju ideologija i vrednosti. „Takav stav će dati rezultate. Da bi se rešio arapsko-izraelski konflikt, morate da razgovarate s obe strane“, rekla je Suponina.

Pažljivo s Iranom

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin mora da izbegava da uznemirava Iran da bi udovoljio interesima različitih sila, naglašavaju analitičari. Hezbolah, koji uživa podršku Irana, šalje još raketa Hamasu u Pojas Gaze, navodi se na sajtu Wnd.com. Rusija se protivi da SAD uvedu dodatne sankcije Iranu zbog njegovog nuklearnog programa. Teheran takođe pruža podršku sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, čiji je saveznik i Putin.