"Nož u leđa" iz Kremlja

Bela kuća je saopštila da je ta odluka „duboko razočaravajuća“ i da je sada sastanak američkog i ruskog predsednika Baraka Obame i Vladimira Putina, koji je zakazan za sledeći mesec na marginama samita G-20 u Sankt Peterburgu, pod znakom pitanja.

„Strašno smo razočarani odlukom koju je donela ruska vlada uprkos našim jasnim i zakonski ispravnim zahtevima koje smo saopštili i privatno i javno da se Snouden izruči SAD da bi bio izveden na optuženičku klupu. Razmatramo koliko je samit (u Sankt Peterburgu) koristan, s obzirom na ovo i druga pitanja“, rekao je portparol Bele kuće Džej Karni. Snouden, koji je optužen za odavanje poverljivih informacija Vlade SAD, objavio je saopštenje pošto je napustio aerodrom, u kojem se zahvalio Rusiji i optužio SAD da ne poštuju zakon.

Čak Šumer, senator demokrata i Obamin saradnik, rekao je da odluka Moskve predstavlja „nož u leđa“ Vašingtonu, te da predsednik SAD treba da predloži da se samit G-20 održi daleko od Rusije.

Odnosi Moskve i Vašingtona bili su loši i pre slučaja Snouden, podsećaju analitičari, tako da su potezom koji je, kako se čini, Putin namerno povukao, oni dodatno narušeni. Jedan od kamena spoticanja između dve države jeste sukob u Siriji, pošto Rusija podržava režim predsednika Bašara al Asada, a SAD pobunjenike. Najnovije informacije koje su procurile u javnost zahvaljujući Snoudenu objavio je u četvrtak Gardijan, koji navodi da je američka vlada platila najmanje 150 miliona dolara britanskoj špijunskoj agenciji GCHQ da bi joj omogućila pristup britanskim špijunskim programima.

Bivši američki obaveštajac napustio je moskovski aerodrom Šeremetjevo u četvrtak u dva po podne po lokalnom vremenu, rekao je njegov advokat Anatolij Kučerena. On je dodao da ga je njegov klijent „uverio da ne planira da objavi bilo kakva dokumenta koja narušavaju ugled američke vlade“, što je i bio uslov koji je postavio Putin za dodelu azila. Kako je naveo Kučerena, Snouden je smešten u privatni dom američkih emigranata. Ruska Federalna služba za migrante je potvrdila da je Snouden dobio azil na godinu dana.

Snoudenu su utočište prethodno nudile države Latinske Amerike, u koje, međutim, bivši obaveštajac nije mogao da otputuje jer su mu SAD poništile pasoš, a nije bilo sigurno da bi mu za tu svrhu bila dovoljna ruska dokumenta. Snouden je u Rusiju došao iz Hongkonga. Ako dospe u američki pritvor, najverovatnije će biti optužen za špijunažu. Vašington je vršio diplomatski pritisak na sve zemlje koje su otvoreno iznele nameru da mu pruže utočište.

Dokumenta koje je odao bivši američki obaveštajac prvi su objavili Gardijan i Vašington post. U njima se navodi da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) snima telefonske razgovore miliona Amerikanaca. Sistemski analitičari su takođe otkrili da NSA „provaljuje“ direktno u servere velikih internet kompanija, te prati onlajn komunikaciju u okviru programa za nadzor, koji je poznat kao Prizma. Kasnije su se pojavili i navodi da su SAD špijunirale i svoje saveznike u EU i kompanije i vlade u Latinskoj Americi.

Moskva umanjuje značaj slučaja

Džon Mekejn, republikanac i bivši predsednički kandidat, izjavio je da treba da postoje „ozbiljne reperkusije“ zbog dodele azila Snoudenu. Rusija stalno umanjuje značaj ovog pitanja i naglašava da ono ne treba da utiče na njene odnose sa SAD.