Tusk i Putin zaceljuju rane iz prošlosti

Štaviše, odluka Putina da postane prvi ruski lider koji će zajedno sa poljskim kolegom prisustvovati godišnjici masakra u Katinu, pojedini analitičari ocenjuju da Rusija postepeno počinje da sagledava sovjetsku ulogu u Drugom svetskom ratu.

Zvaničnici bivšeg Sovjetskog Saveza pet decenija su tvrdili da su za smrt oko 22.000 poljskih oficira i intelektualaca odgovorni nacisti, a masovne grobnice otkrivene su 1943. Ipak, nekadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov objavio je 1990. da su zločin počinili pripadnici NKVD, tajne policije i preteče KGB, po Staljinovom naređenju. Odlučeno je da se zločin do kraja rasvetli, ali nakon šest godina Vojno tužilaštvo u Moskvi obustavilo je istragu. Kao argument za to navedeno je da je zločin zastareo i da deo dokumenata predstavlja državnu tajnu.

Iako je Putin izjavio da Rusi u potpunosti razumeju gnev Poljaka zbog masakra u Katinskoj šumi i pozvao zvaničnike u Varšavi da „čuvaju sećanje na žrtve „, deo javnosti u Poljskoj smatra da će rane iz prošlosti biti zaceljene tek nakon što ruski parlament proglasi masakr iz 1940. ratnim zločinom. Prema Tuskovom mišljenju, pogledi na istoriju Rusa i Poljaka i dalje se veoma razlikuju. „Ono što je za rusku stranu ogroman napredak za nas je uobičajen, možda i mali korak, ali, takvi koraci su neophodni u početku i zato sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv ruskog kolege da prisustvujem komemoraciji“. Potomci stradalih u Katinskoj šumi ističu da su godinama bili prinuđeni da trpe „laži i diskriminaciju“. Jolanta Klimovic-Osmancik, čiji je otac ubijen na tom mestu, izjavila je da je priča o zločinu dugo bila tabu temu. „Najbolnije od svega bilo je to što niko nije želeo da priča o stradanjima Poljaka u Katinskoj šumi“. Istoričari navode da je zanimljivo da čak ni Britanija ni SAD, saveznici Poljske u Drugom svetskom ratu, nisu dovodile u pitanje verodostojnost zvanične sovjetske verzije.

Staljinovi planovi

Mada su se sovjetski vojnici u Drugom svetskom ratu borili protiv Nemaca, godine 1939. Staljin je imao drukčije planove, koji su podrazumevali okupaciju i aneksiju istočne Poljske. Sedamnaestog septembra 1939. vojnici Crvene armije umarširali su delove Belorusije i Ukrajine koje je Poljska kontrolisala u međuratnom periodu i zarobili oko 230.000 poljskih vojnika. U martu 1940. Centralni komitet Komunističke partije prihvatio je Staljinov predlog da se ti Poljaci ubiju kao državni neprijatelji.