Miran period od objave rata u septembru 1939. do blic napada nacista na Belgiju i Francusku u maju 1940. često se naziva „lažni rat“. Od kada je Rusija napala i pripojila Krim i počela da gomila vojnike i oružje na našoj istočnoj granici, mi u Ukrajini preživljavamo „lažni mir“.
Međutim, nema ničeg lažnog u naporima koji mi Ukrajinci sada ulažemo da odbranimo svoju zemlju i svoju demokratiju. Naši mladići i devojke volontiraju u vojsci kao nikada ranije. Naša vlada pregovara o sporazumu o stend-baj zajmu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji će nam pružiti deo sredstava koja su nam potrebna da popravimo finansijsku i ekonomsku situaciju.
Uprkos tome što Rusija priprema vojsku protiv nas, započinjemo izbornu kampanju. Građani Ukrajine će sledećeg meseca slobodno izabrati novog predsednika, što je najbolja kritika ruske propagande o našem navodnom neuspehu da podupremo demokratiju.
A, ipak, dok Ukrajinci rade na ponovnoj izgradnji zemlje nakon predratorske vladavine Viktora Janukoviča, suočavamo se s novom pretnjom u obliku „mirne ofanzive“, koju je stari kov sovjetske diplomatije osmislio da bi osujetio rešenje Zapada. Nedavni telefonski poziv ruskog predsednika Vladimira Putina američkom predsedniku Baraku Obami u kojem je zatražio obnovu diplomatskih razgovora, nakon čega je usledio detaljan izveštaj ruske vlade o tome kako rešiti krizu koja je delo Kremlja, zapravo je napad na mir.
Putinovi napori slični su neslavnoj Konferenciji u Jalti iz 1945, na kojoj je Josif Staljin umešao Vinstona Čerčila i Frenklina Ruzvelta u podelu Evrope koja je porobljavala polovinu kontinenta gotovo pedeset godina. Putin danas teži da umeša Zapad u rasparčavanje Ukrajine tako što pregovara o federalnom ustavu koji je osmislio Kremlj, a kojim bi bilo stvoreno desetak „Krimova“ – zalogaja koje bi Rusija kasnije mogla lakše da proždere.
Naravno, federalizam dobro zvuči. Približavanje političke vlasti tamo gde ljudi zapravo žive uvek je privlačno i obično efikasno. Ali dobrobit ukrajinske demokratije nije ono što Putin ima na umu; za njega je federalni sistem sredstvo koje Kremlj treba da iskoristi da uzrokuje političke razmirice i na kraju uvede istočne i južne regione Ukrajine u Rusku Federaciju. Da parafraziramo Klauzevica, Putinov federalizam je aneksija drugim sredstvima.
Samo treba pogledati u delove ruskog predloga koji su ispisani sitnim slovima – nove federalne jedinice Ukrajine bi imale pravo da se izjašnjavaju o „smeru ukrajinske spoljne politike“. Ta mogućnost bi mogla da omogući Putinu da pokuša da prisili ruska govorna područja da stave veto na evropsku budućnost zemlje.
O ustavnoj strukturi Ukrajine treba da odlučuju sami Ukrajinci. Rusija ne treba da se meša u to, kao ni druge zemlje, bez obzira na to koliko žele da pomognu. Ukrajina nije Bosna, u kojoj se Ustav iznedrio iz mirovnih pregovora kojima je okončan višegodišnji krvavi rat nakon raspada Jugoslavije. Nije ni Kosovo, koje je postalo nezavisno kada su uspostavljene njegove državne strukture. Ukrajina je potpuno suverena država, koju kao takvu priznaju i druge države, uključujući Rusiju.
Povesti se za Putinovim federalizmom znači prihvatiti laži koje Kremlj bljuje o aktuelnoj vladi u Ukrajini i hrabrim muškarcima i ženama koji su smenili Janukoviča s vlasti. Putinovi izaslanici tvrde da su stanovnici ruskog govornog područja u Ukrajini u opasnosti, ali ne mogu da ukažu ni na jedan primer gonjenja koji bi mogao to da potkrepi. Razlog za to je jednostavan – nema represije nad ruskim stanovništvom u Ukrajini i nikada je nije ni bilo.
Ako nema represije nad ruskim stanovništvom u Ukrajini, nema razloga da se menja politička struktura zemlje. Dakle, da li Ukrajinu zaista treba prisiljavati da uspostavi novi ustavni poredak zasnovan na velikoj laži? Ono što nam je potrebno jeste kompetentna, efikasna i nekorumpirana vlada. A uz pomoć i tehničku podršku Evrope, takvu ćemo i formirati.
Želja diplomata da se pronađe mirno rešenje za krizu u Ukrajini je razumljiva. Ali uslovi koje postavlja Rusija u slučaju da ih Zapad prihvati bi znatno potkopali suverenitet Ukrajine; još gore, prihvatanjem uslova Rusije bi se učvrstila ideja da moćne zemlje mogu da ugnjetavaju manje moćne susede da bi ispunjavali njihove želje do te mere da se odreknu svoje nezavisnosti.
Ukrajina će se usprotiviti ugnjetaču, ako je neophodno i sama. Odbijamo da u budućim istorijskim udžbenicima igramo ulogu beznadežne žrtve.
Autorka je u dva navrata bila premijerka Ukrajine. Kandidat je na predsedničkim izborima u maju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
