Savetnik direktora BIA: Zapad se brine na koju stranu ćemo se prikloniti

Oni nisu sigurni kojoj ćemo se mi strani prikloniti, a ne pada im na pamet da mi možemo da štitimo naše nacionalne bezbednosne interese. 

To je rekao juče Miroslav Panić, savetnik direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), vidno iznerviran zbog kritika koje je na račun našeg obaveštajnog sistema izneo Matej van den Berselar, stručnjak za izgradnju integriteta u bezbednosno-obaveštajnim službama i bivši pripadnik holandske obaveštajne službe.

Panićeve opaske došle su na kraju panel diskusije koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku a koja je govornike okupila oko pitanja „Kakve službe bezbednosti su potrebne Srbiji“.

– Srpski zakon o BIA sadrži 25 veoma uopštenih članova. Poređenja radi, holandski zakon o bezbednosnoj službi ima 83 stranice koje uređuju do detalja njene aktivnosti. Na taj način se gradi princip odgovornosti rada službe – jedna je od mnogih opservacija van der Berselara sa kojom se savetnik direktora BIA nije složio. NJegov odgovor na tu tvrdnju bio je da su takvi sveobuhvatni zakoni u modernom svetu prevaziđeni i da se svi polako vraćaju na model zakona kakav ima Srbija.

– U Evropskoj uniji ne postoje obavezujući standardi kada je ova oblast u pitanju. Primera radi, mi imamo više standarde od nekih zemalja EU kada je u pitanju preduzimanje posebnih mera. Kod nas se one sprovode isključivo po nalogu suda, što nije svuda slučaj. Svaka država pravi bezbednosni sistem u skladu sa svojim potrebama – replicirao je Panić. Prema njegovom mišljenju, suštinsko pitanje je da li je zemlja bezbedna.

– Srbija ima gotovo identičan bezbednosni sistem kao i druge zemlje u regionu koje su u EU. To znači da se i mi nalazimo unutar njihovog pravnog poretka – naveo je Panić.

Govoreći o demokratskoj kontroli službi bezbednost, Miroslav Hadžić predsednik UO Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je naglasio da nje ne može biti u situaciji u kojoj je moć izmeštena iz institucija.

– Političari imaju iluziju da kontrolišu rad službi, a ja bih se usudio da kažem da ni sami direktori tih službi nemaju punu kontrolu nad njenim radom – istakao je Hadžić.

Po mišljenju savetnika direktora BIA demokratska kontrola službi se ostvaruje samim tim što njene čelne ljude bira izvršna vlast.

– Pa ko će drugi da bira direktora, ako ne izvršna vlast? Možda sami zaposleni – ironično se zapitao Panić, dodajući da je više od 80 odsto zaposlenih u BIA počelo tu da radi nakon 2000. godine, zbog čega ne moraju da nose hipoteku vremena kada je služba bila zloupotrebljivana.

Svaka zemlja ima svoje probleme

Prema rečima Miroslava Panića, savetnika direktora BIA, ne može se govoriti o jednoj, glavnoj pretnji koja opseda Evropu. „Pretnje se razlikuju od zemlje do zemlje. U Francuskoj je to terorizam, u Nemačkoj migracije, u istočnoj Evropi jača ekstremizam… Ni Srbija nije izolovano ostvro. Prvi interes BIA je zaštita nacionalnih interesa zemlje. Ako je to u skladu sa interesima velikih sila – tim bolje“, naveo je Panić.