Samopročišćenje pravosuđa

1. Mene je privukla tema iz naslova jer sam radni vek proveo u sudstvu, a ono što važi za sudstvo važi i za javno tužilaštvo, jer zajedno čine pravosuđe. Davne 1998. godine Društvo sudija Srbije je organizovalo okrugli sto na temu „Ima li korupcije u sudstvu?“. Skup je održan u ošešeljenom periodu Miloševićeve despotije. Za tu priliku Društvo sudija Srbije je pripremilo tri ankete: sa građanima, sa sudijama i sa advokatima. Sve su bile zasnovane na percepciji anketiranih i pokazale su da je pravosuđe inficirano virusom političke korupcije, čije je žarište u izvršnoj vlasti.

Taj okrugli sto pamtim:

– po definiciji korupcije usvojene u Odeljenju za tehničku saradnju OUN koja glasi: „Korupcija je ponašanje koje se, prema pravnim i društvenim standardima, smatra zloupotrebom javnih ovlašćenja i sredstava radi postizanja imovinske i neimovinske koristi“;

– po raspravi koja je bila uverljiva i upozoravajuća, ali i bezimena, jer imena znaju samo akteri korupcije, kojih nije bilo na skupu;

– po orijentacionom procentu korumpiranih nosilaca sudske funkcije od oko 20%, koji nije bio velik ali jeste bio dovoljan da zagadi čitavo pravosuđe, pošto su politički osetljivi predmeti dodeljivani u rad upravo njima;

– po sudijama sklonim korupciji koji su stekli kolokvijalno zvanje „primarijusa“ zato što su za naručene nečasne judikate primali nečasne darove u vidu novca, stana, letovanja, napredovanja u karijeri, položaja, javnih funkcija i drugih nečasnih benefita;

– po znacima za prepoznavanje korupcije, kao što su: selektivno pozivanje, odnosno nepozivanje na odgovornost, obrazovanje specijalnih veća za suđenje u politički delikatnim predmetima, montirani procesi, operetska suđenja, legalizovanje izbornih krađa, svesno propuštanje rokova zastarelosti, ravnodušnost prema političkim ubistvima itd;

– po tome što se niko od političara iz vrha tadašnje vlasti nije odazvao pozivu da sedne za okrugli sto.

2. Pravosuđe se nije oslobodilo korupcije ni u sadašnjem vremenu. Godišnji izveštaji organizacije Transparentnost Srbija i Centra za liberalne studije govore da ono zauzima visoko mesto na lestvici korumpiranosti, odmah posle političkih stranaka, a zajedno sa javnim funkcionerima i službenicima, policijom, carinskom službom, zdravstvom, obrazovanjem, medijima… Zato su mnoge korumpcionaške afere zašle u stanju zastarelosti, odnosno čekanja na zastarelost, ili su svojim ishodima izazvale nezadovoljstvo u javnosti. Zato javnost i dalje ne zna ko je odgovoran za smrt dvojice vojnika u kasarni „Topčider“, za ubistvo novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, za smrt sedmoro ljudi u padu vojnog helikoptera, za noćno rušenje objekata u Savamali…

Korupcija razara vladavinu prava o kojoj brinu pravosudni organi. Stoga se i može reći da je stanje korupcije u obrnutoj srazmeri sa stanjem vladavine prava: što je korupcija veća – vladavina prava je manja, što je korupcija manja – vladavina prava je veća.

3. Da bi se stanje u pravosuđu uskladilo sa zahtevima vladavine prava, neophodno je da se neutrališu poluge uticaja politike na rad pravosudnih organa. To se može postići u predstojećim ustavnim promenama. Evo kako. Član 4 Ustava valjalo bi izmeniti tako da iskaz „sudska vlast“ bude zamenjen iskazom „pravosudna vlast“, kako bi u sistemu podele vlasti partneri zakonodavnoj i izvršnoj vlasti postali – sudovi i javna tužilaštva zajedno.

U članu 156 stav 1 Ustava javno tužilaštvo bi trebalo postaviti ne samo kao samostalni, nego i kao nezavisni organ da bi se ta odredba uskladila sa članom 142 Ustava, koji sudove određuje kao samostalne i nezavisne organe, a prvi korak u tom pravcu učinjen je članom 5 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu koji glasi: „Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja i na bilo koji drugi način koji može da ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva“.

Karakter javnog tužilaštva, kao inokosnog organa, valja uskladiti sa karakterom suda kao kolegijalnog organa, što bi imalo za posledicu da sadašnji zamenici javnih tužilaca postanu – javni tužioci, a sadašnji javni tužioci – predsednici javnih tužilaštava, pri čemu bi se i njihov izbor, mandat i način rada uskladili sa položajem sudija i predsednika sudova.

Ove novine imale bi za posledicu obrazovanje jedinstvenog visokog saveta pravosuđa, koji bi preuzeo nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. U njemu ne bi trebalo da budu ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Izborne članove visokog saveta pravosuđa ne bi trebalo da bira Narodna skupština, već oni koje predstavljaju u tom organu. Izborni članovi visokog saveta pravosuđa morali bi da imaju zamenike, kako bi većina sudija, odnosno javnih tužilaca, u sastavu organa došla do izražaja i pri odlučivanju, čega zbog zakonskih odredaba o kvorumu do sada nije bilo.

Sudije i javne tužioce (sadašnje zamenike) trebalo bi da bira visoki savet pravosuđa. Predsednike sudova i predsednike javnih tužilaštava (sadašnje javne tužioce) trebalo bi da biraju sve sudije određenog suda, odnosno svi javni tužioci određenog javnog tužilaštva.

4. Ovako izabrani nosioci pravosudnih funkcija uživali bi javno poverenje i za postupanje u predmetima korupcije u njenom punom značenju. Da bi se suočilo sa ovom nadležnošću, sudstvo i javno tužilaštvo se, najpre, mora osloboditi kompromitovanih nosilaca pravosudne funkcije koji su zbog neuspele reizbornosti ostali u mandatu.

Posle personalnog samopročišćenja pravosuđe bi se moglo upustiti u izglednu misiju procesuiranja korupcije, uz uslov da se uspostavi respektivna samokontrola koruptivnih rizika. Dobar znak u tom smislu bila bi zakonska obaveza visokog saveta pravosuđa da stalno i sistematski prati faktore rizika, da ih analizira i preduzima potrebne mere za njihovo suzbijanje. Jer, pravosuđe bez korupcije jedino i može biti garant uspešnog pravnog procesuiranja korupcije u društvu.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji