Naredna godina i izbori u njoj poslednja su šansa da se Srbija konačno izvuče iz blata i izađe na put koji vodi ka jednoj normalnoj, pristojnoj zemlji. Da se najzad izbavi iz gliba devedesetih.
Da otrese blato u kome se sada valjaju tabloidi i kroz koje je provlačeno toliko normalnih, pristojnih ljudi. Da budemo zemlja koju u svetu neće predstavljati prevejani politikanti iz devedesetih, ljudi bez diploma i znanja jezika. Ljudi koji napolju puze a u kući gaze, pa su normalni prinuđeni da traže sigurnu kuću.
Da ne slušamo više lažna obećanja, brutalne manipulacije, spinovanja, zamenu teza, da nam se ne baca prašine u oči i da ne kupujemo maglu! Da nam se pred očima flagrantno ne zataškava jedna afera drugom, druga trećom i tako unedogled, kao na nekom poludelom karuselu…
Jer nije normalna zemlja gde se mesecima svesno ne otkriva i ne procesuira savamalsko noćno rušenje od strane poznatih kompletnih idiota, ali se zato hitno i spektakularno procesuira rušenje sumnjivog ugleda odgovornog ministra!?
Da ne živimo u državi gde nezaposlenost i partokratija hara, a jedino partijska knjižica vladajuće stranke otvara sva vrata! Ko može upisuje fakultet, a ko ne može, grabi knjižicu! Zato nam prepametni ostaju, a pametni nepovratno odlaze, sa porukom da je život kratak da bi im ga debili kreirali…
Da nam javni sektor ne bude sigurna kuća za armiju partijskih jurišnika i neradnika!
Da čitava ekonomska reforma ne bude samo svedena na drsko zavlačenje ruke u penzionerski džep, kao privremena mera trajnog karaktera!
Da gromoglasno najavljena, pa brzo zaboravljena borba protiv korupcije, ne bude samo predizborna fraza, pa se u jurnjavi za korupcijom prethodne vlasti zanemaruje korupcija sopstvene!
Da ne živimo u državi gde je nezavisno sudstvo misaona imenica, a skupštinski rijaliti činjenica. Gde Veliki brat plete mrežu i povlači konce svojih grotesknih lutaka, a svoje ministrovanje iz devedesetih nastavlja kao glavni urednik opskurnih tabloida. Pa se neki opskurni likovi tabloida i rijalitija nađu čak i na kanabetu patrijarha!!
Da nam životima ne upravlja povampirena bolumenta likova iz devedesetih: četničkih vojvoda, premundiranih radikala, julovskih potrčkala, egzekutora drakonskih zakona o informisanju, Miloševićevih portparola!
Da shvatimo konačno da nas iz gliba tragičnih događaja s kraja prošloga veka ne mogu izvući oni koji su nas u taj glib i uvalili! Da mir u regionu, na prostorima nekadašnje prosperitetne zemlje, ne donose lažni mirotvorci i vuci u jagnjećoj koži. Njihova pružena ruka pomirenja komšijama nikada neće biti uverljiva. A posao mirotvorca može da bude težak. Pogotovo kad maska žulja…
Dragi penzioneri, na kraju životnog veka vredi proživeti u normalnoj i pristojnoj zemlji! Gde vas neće lukom i krompirom zamajavati jedan invalidski penzioner sa debelo plaćenim postdirektorskim pedigreom. I koga je takvo zamajavanje šojićevski katapultiralo u fotelju ministra bez portfelja!
Poštovani građani, vi koji nema gde da odete a sigurnu kuću nemate, zatresite malo sopstvenu glavu da bi isključili ružičasti ekran na ramenima i prekinuli provlačenje opskurnih tabloida kroz uši. Ne nasedajte na udvorničke, nebulozne medijske komentare armije partijskih botova, kojima se za novac, sendviče i sokove ismeva zdrava pamet! Pa i na ovaj tekst botovi će se ostrašćeno baciti…
Ako vam je tada i dalje dobro, onda zaista ništa..
Krajnje je vreme da kormilo ovog lutajućeg, izgubljenog broda preuzme neko drugi! Jer život traži neke nove i bolje ljude…
Nenormalni će tačno znati kako da se opredele. Jedino normalni ne smeju biti sluđeni. Važno je da u što većem broju podrže neke normalne, pristojne ljude. Zabluda je da takvih nema, kako to uporno nameće Veliki brat i prateća kamarila!
Svih ovih godina sadašnji zaštitnik građana se svojim nepokolebljivim stavovima i hrabrim potezima nesumnjivo nametnuo kao ličnost koja je sposobna da preuzme kormilo ovog našeg tumarajućeg broda. Normalni ne bi trebalo da imaju problema sa opredeljenjem, a ostali treba da razmisle o Sašinim rečima iz intervjua datog „Peščaniku“: „A ništa ne traje večno, o tome treba uvek da razmišljaju svi na vlasti i sve ulizice vlasti.“
Istinsku podršku kandidaturi zaštitniku građana iz prilično heterogenog i marginalizovanog opozicionog bloka, realno je očekivati od pokreta DJB ojačanog kadrovima od kredibiliteta i konsolidovanog DS-a. Posebno imajući u vidu programska načela pokreta DJB, kojima su precizno definisane mere za postizanje proklamovanog cilja – da Srbija bude normalna i pristojna zemlja. Žestina brutalne i prljave kampanje svim sredstvima koju vrh aktuelne vlasti već permanentno vodi protiv zaštitnika građana, DJB i DS, nesumnjiv je pokazatelj prepoznavanja pravih rivala i straha od urušavanja pomno građene interesne piramide vlasti!
Za postizanje cilja zaštitniku građana je neophodan širi konsenzus svih mislećih ljudi, uključujući neopredeljene birače koji i ne izlaze na izbore. Mnogi od njih, razočarani prethodnim izborima, gaje duboku averziju prema prljavoj politici i prevrtljivim političarima. Pritom zanemaruju činjenicu da se politika bavi njima bavili se oni njome ili ne! U krajnjoj liniji, od nje zavisi kakve će nam biti plate, penzije, bolnice, škole, privreda, uopšte kakav će nam život biti!
Ono što se nudi na političkoj trpezi slika je nas samih i ove tužne i unesrećene zemlje!
U ovom slučaju postoji izbor i neophodna je široka animacija biračkog tela za postizanje glavnog cilja. Svako to treba na umu, za sebe i dobrobit onih koji dolaze, jer nije teško biti normalan!
Autor je diplomirani inženjer u penziji iz Zrenjanina
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
