Trio fantastikus

Preduzeće osnovano krajem 60-ih godina dvadesetog veka, pod rukovodstvom kontraverznog Fikreta Abdića, postalo je moćna kompanija koja je siromašnu Veliku Kladušu i Cazinsku Krajinu ubrzano razvila. Region je postao napredniji deo SFRJ. Fikret Abdić Babo je kapitalom Agrokomerca gradio puteve, uveo vodu i struju u najzabačenija sela. U Agrokomercu je radilo oko 15 hiljada ljudi, a kompanija je postala gigant koji je imao kompletnu proizvodnju: sokova, džemova, supa, slatkiša, mesa, trgovinski lanac,vozni park… Kao Delta i Agrokor danas – puta 10.

Onda je Abdić pao u nemilost. Optužen je za izdavanje menica bez pokrića, vredne oko 400 miliona dolara, „kontrarevolucionarno ugrožavanje društvenog uređenja SFRJ“. Po mnogo čemu je Agrokomerc bio avangardni slučaj, pa i po medijskoj hajci kojoj je Abdić bio izložen. Završio je u zatvoru, ali je u ratnim devedesetim i poratnom periodu doživeo nove uspone i padove. Od heroja za Bošnjake BiH i Jugoslavije, nakon saveza sa Radovanom Karadžićem i proglašenja Autonomne oblasti u Cazinskoj Krajini, postao je izdajnik i zločinac. Posle rata je zbog ratnih zločina opet dospeo u zatvor. Sad je na slobodi i ponovo je na čelu Velike Kladuše.

Biografija Ivice Todorića, u poređenju sa Abdićevom mnogo je siromašnija, ali je i on uspeo da stvori danas najveću kompaniju u Hrvatskoj i najmoćniju trgovinsku mrežu u ovom delu bivše Jugoslavije. Agrokor zapošljava više od 60 hiljada ljudi. U Srbiji ima sedam hiljada zaposlenih i desetak preduzeća. O tome šta se dešava u Agrokoru, da li je ta kompanija na rubu propasti ili ima rešive tekuće probleme u poslovanju, ekonomski stručnjaci različito odgovaraju. Različite su i cifre kojima se spekuliše kada se govori o Agrokorovim dugovima prema državi, dobavljačima i kreditorima. Kreću se od tri do šest milijardi evra. Vlada Hrvatske bi trebalo da raspravlja o Predlogu zakona o postupku izvanredne uprave, nazvanom „Lex Todorić“, koji bi državi omogućio da reaguje ukoliko se velika preduzeća nađu u ozbiljnim problemima. Neki hrvatski mediji spekulišu da bi, ukoliko bude usvojen, Hrvatska otplaćivala dugove Agrokora, ali i Todoriću štetu, što se naravno mnogima ne dopada.

Bez obzira na razlike koje proističu iz promenjenih okolnosti, vremena i sistema, između Abdića i Todorića i njihovih poslovnih imperija, brojne su sličnosti. Ni Abdić ni Todorić nisu umeli da naprave granicu između poslovnih ambicija i megalomanije. Puno su hteli i želeli, ali nisu umeli da vide opasnost i prikoče. Obojica su proizvod svog vremena i političkog ambijenta, Abdić socijalističkog, Todorić kvazikapitalističkog. Mada sigurno imaju sposobnost i kvalitete, uspeli su uz političku podršku moćnika – Abdić kao miljenik porodice Pozderac, a Todorić porodice Tuđman.

A gde imamo Bošnjaka i Hrvata, red je da se pojavi i Srbin – Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga. Skoro sve što važi za pomenutu dvojicu, važi i za Miškovića. Samo što je Mišković poslednjih godina u nemilosti vlasti Srbije, čiji je premijer svoj munjeviti politički uspon počeo nakon otvaranja „slučaja“ Mišković. Osiromašena, ponižena i pravde željna Srbija u hapšenju Miškovića videla je tračak nade, a tadašnja medijska kampanja protiv vlasnika Delte imala je sve odlike hajke. Pominjani su razni primeri Miškovićevg lopovluka, država obećavala da će sve raščistiti, podizane i neke tužbe, ali Mišković nije pravosnažno osuđen i izgledne su šanse da se pojavi kao „spasilac“ Agrokora. Miško is on the road again. I to još jači.