Erdogan-Višnjićevo proročanstvo

I – šta kažem? Eh, šta! Ako me baš pitate, držim da je poseta mnogo značajnija po onome što Erdogan nije rekao i učinio, nego po onome što   je rekao i učinio. A kako to mislim? Evo kako!

Da je sultan Erdogan imao bar „m“ od mentaliteta, „p“ od pameti i „b“ od bezobrazluka Ivice Dačića i Aleksandra Vulina (koji ova dvojica u saradnji sa tupoumnim srpskim istoričarima pripisuju teškom nasleđu beogradskih dahija) zacelo bi – nakon što mu je Dačić arlaučući i distonirajući otpevao Osmanagu, spoljnom popečitelju zalepio sto evra na čelo, poklonio mu svilenu bašliju, blagonaklono ga pomilovao po kosi i potom ga poslao u najbliži mutlak da ga neki, adžuvanluku sklon, stambolski čibukčija pošteno naguzi jer se to – ostavimo načas političku korektnost po strani – sa pevaljkama i pevačima na orijentu odvajkada tako radi, a tako se – zbog teškog nasleđa, je li – sa pevaljkama radi i po Srbijanskim selendrama (ne tako dalekim od Beograda) samo što tamo kafedžija, lokalni preduzimač, šef policajne stanice i seoski uča, ne guze saborno ministre ili ministarske (mada ni to nije isključeno ), nego pevaljke od zanata.

Idemo dalje. Da je Erdogan doista toliki neoosmanista u duši, koliko ovdašnja piskarala tvrde da jeste, šta bi ga sprečilo da razbije staklenu vitrinu, dograbi Hatišerif i da ga – pred zgranutim Jego Sijatelnim Predsedatelstvom – pocepa na komade, da drekne „puj pike, ne važi“ i da potom ulemi i raji beogradskog pašaluka održi sledeću govoranciju:

 „Ovu povelju je Sultan Mahmud II poslao Kodži Milošu, doduše ponajpre da bi se kurtalisao bede, ali i u nadi da će Kodžini naslednici napraviti ozbiljnu državu sa kojom će Büyük Osmanli Devleti – pardon Türkiye Cumhuryeti – održavati srdačne i prijateljske odnose, a šta je od cele rabote ispalo šta ja to – naslednik sultana Mahmuada – danas vidim? Vidim da tokom dva veka niste zaboravili ni jednu od turskih reči, naravno od onih koje vam odgovaraju – dakle, javašluk, kalabaluk, murdarluk, murtatluk, rsuzluk, itd. – i da svaki dan prelazite sa tih ružnih reči na još gora dela. Videh (dok sam putovao u Yeni Pazar) da su vam nameti tri puta veći nego pod dahijama, a da su vam putevi pet puta gori od turskih, pa dođoh do zaključka da je Kodža Miloš džaba krečio, a sultan Mahmud džaba pisao Hatišerif. Rajo beogradska, košuljo moja, Filip Višnjić je dopola bio u pravu. Vaši su drumovi zaista poželeli Turaka, a Turci će im, duševni kakvi su, ispuniti želju.