Redžep Taip Erdogan ove nedelje dolazi u Atinu, što ne bi trebalo da bude ništa neobično za odnose među susedima. Ali, gost iz Ankare je tek prvi predsednik Turske, koji posećuje Grčku posle čitavih šezdeset pet godina. Prethodni je bio DŽelal Bajar još 1952.
Odnosi dve balkansko-mediteranske zemlje čitav jedan vek teku u menama ohrabrujuće pomirljivosti i povezanosti (pored ostalog zajedništvo u NATO) i vrenja, u kome se pamti i rat početkom davnih dvadesetih godina sa bolnom razmenom stanovništva 1923, mnoge prilike na ivici vatrenih sukoba – ne jednom oko Kipra ili krajem 1995. zbog Imije, tačnije par stena pre nego ostrvca u Egejskom moru – i niz nesavladanih, tradicionalnih antagonizama, koji opstaju do danas.
Razumljivo je da će biti pretresana „puna korpa“ bilateralnih i regionalnih tema, od „večnih istorijskih tragova“ do sveže nastalih, među kojima su izbeglički, ali i česti egejski dodiri, nekad veoma bliski, patrola vojnih pilota i brodova, kao i turski zahtev za izručenje grupe oficira, koji su potražili utočište posle neuspelog prošlogodišnjeg puča protiv Erdogana. Izvesno će Erdogan domaćine pitati i – recimo – o podizanju davno najavljivane islamske bogomolje u Atini, jedinoj evropskoj prestonici bez džamije. Ali, i gost će sigurno čuti zahtev da se konačno obnovi rad visoke pravoslavne teološke škole na ostrvu Halki kraj Istanbula, koju su turske vlasti zatvorile daleke 1971. godine.
Osetljivo je i stanje manjina, koja svakako nisu brojne (grčka je simbolična, turska broji oko sto hiljada). Za Atinu su to građani muslimanske vere, a ne Turci u Trakiji, kojima država postavlja verske starešine. Očekuje se da će Erdogan posetiti sunarodnike i pažljivo se nagađa šta će im reći. Nedavno ih je, kao prethodnica, obišao potpredsednik turske vlade Hakim Čavušoglu, i sam rođen u tim krajevima, i uputio: „Morate da budete dobri građani – pošto ste grčki državljani“. Slično im je u džamiji u Komotiniju rekao i premijer Binali Jildirim par meseci ranije, ali i da čuvaju sopstvene vrednosti i veru.
Grčki Helsinški monitoring, prema agencijskim vestima, početkom novembra je sa svoje strane opomenuo atinsku vladu zbog „upornog odbijanja da prizna postojanje etničkih manjina na svojoj teritoriji“.
Najavljuje se i razgovor o prekim praktičnim svetovnim potrebama, poput izgradnje železničke veze između Istanbula i Soluna i niza drugih saobraćajnih potreba među dvema državama na kopnu i moru.
Ugledni Katimerini posetu predstavlja prvenstveno kao „istorijski značajnu“ za političku terapiju (Erdogan je bio u Grčkoj 2004. i 2010, ali kao premijer) i priliku da „obe strane spuste ton u retorici i da utišaju ekstremne glasove u obe zemlje koji podgrevaju neslaganja, kad god im se ukaže prilika“.
„Trenutak je da se stvori okvir međusobnog poštovanja i poverenja, koji će stvoriti mogućnost Grčkoj i Turskoj da jedna pored druge mirno žive u nesigurnom susedstvu i nepouzdanoj međunarodnoj klimi“, zaključuje atinski dnevnik.
Na Bosforu, potpredsednik vlade Čavušoglu je izjavio kako misli da će poseta imati značajne rezultate.
Pod Akropoljom šef diplomatije Nikos Kocias kaže da dolazak Erdogana u četvrtak i petak, ma koliko da može da bude važan, ne može automatski da reši sve probleme koji stoje pred nama, ali je tu da stvori pozitivne izglede u odnosima dve države. „Želimo da radimo u tom pravcu“, zaključuje ministar.
Opoziciona Nova demokratija pozdravlja „otvorene kanale komuniciranja“, ali – kao dozu predostrožnosti – priziva rezultat, a ne predstavu za javnost i „eventualno ulepšanu sliku Turske“.
Hurijet, istanbulski cenjeni dnevnik, skreće pažnju na zanimljivu predistoriju: „Znali smo o poseti još od prošlog maja, kad je grčki predsednik Prokopis Pavlopulos prisustvovao proslavi 25-godišnjice Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, među čijim osnivačima su Ankara i Atina. Tamo planirani sastanak dvojice predsednika je otkazan, ali su Erdogan i Pavlopulos uspeli da se rukuju, a Grk je pozvao Turčina u goste. Prošlo je više meseci u pripremama (uz posetu turskog premijera Atini i grčkog ministra spoljnih poslova Turskoj) sa malo informacija kako one teku i objašnjenjem Kociasa da je potrebno sređivanje još „par detalja“. Konačno, zvanični poziv uručen je pre nekoliko dana. U izveštaju Ariane Ferentinu se primećuje da se kabinet Aleksisa Ciprasa „kreće po zategnutom konopcu, pa Erdoganovo prisustvo može da ispadne udarac na domaću politiku“. Poslednja stvar koju premijer želi u ovom času bila bi da gost neočekivano iskoristi priliku za retoričku tribinu ciljajući na Evropu, što onda može da se protumači kao „neuspeh vlade da valjano organizuje posetu, znači na štetu nacionalnih interesa“. Nasuprot tom lošem scenariju, najbolji je da turski predsednik lansira novi, pomirljiviji pristup Evropi.
Otud je i naslov u Hurijetu pomalo pitijski: „Grci čekaju Erdoganovu posetu držeći prekrštene palčeve“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
