Kursni rolerkoster

Uspeh je tim veći što se dug ne povećava, a svake godine se otplaćuje više od milijardu evra za kamate. Najveći deo tog uspeha dolazi od smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, pa tim ljudima treba i zahvaliti, mada treba znati da je zahvaljujući predizbornim povećanjima plata i penzija u kriznim vremenima dobar deo tog duga i nastao.

Ipak, situacija nije ni tako ružičasta kakvom je vlasti predstavljaju. Smanjenje javnog duga od oko 10 procentnih poena, sa 74,7 odsto (s kraja 2015.) na 64,9 odsto (na kraju oktobra 2017) godine je kako je to opisao ekonomista Nebojša Katić – statistička fikcija.

Manje od polovine smanjenja učešća javnog duga u BDP-u se odnosi na stvarno smanjenje zahvaljujući rastu BDP-a koji je u 2016. i 2017. (ako bude dva odsto) povećan za ukupno oko 4,85 odsto. Sva razlika do 10 procentnih poena BDP-a je izazvana promenama deviznih kurseva i jačanja dinara prema evru i dolaru i dinara prema dolaru.

Zbog toga je naš javni dug smanjen za 500 miliona evra (u evrima) u ovom periodu, a zbog toga je i bruto domaći proizvod preračunat u evre veći skoro duplo.

Tako jedna u suštini štetna stvar, kao što je jačanje dinara bez uporišta u jačanju privrede, postaje melem za dužnika kome deluje da mu je dužnički teret odjednom podnošljiviji. Usputne posledice su da uvoz postaje jeftiniji, a izvoz i proizvodnja skuplji. Isplate se tržni centri, a ne fabrike.

Zanimljivo je da recimo država od kraja 2015. godine zadržala identičan udeo duga u dinarima (22,2%) kao i na kraju 2015. godine, a istovremeno je apelovala (preko NBS) na građane da se ne zadužuju stranoj valuti u kojoj im nisu primanja. Uostalom ne tako davno, prošle godine imali smo prilike da vidimo kako javni dug raste zbog jačanja dolara za skoro pola milijarde evra. „Apelujem da sve podatke u vezi sa rastom javnog duga, koji nisu trajni, obrazlažemo na način koji nije površan. Te podatke bi trebalo da uzimamo kalkulativno“, izjavila je početkom godine guverner NBS Jorgovanka Tabaković. „Javni dug Srbije uvećan je za 80 miliona evra, istog sekunda kada je američki FED podigao kamatne stope“, vajkao se premijer Vučić.

Za manje od godinu dana kada se klatno pomerilo na drugu stranu svi se hvale velikim smanjenjem javnog duga i niko ne pominje to što promene nisu trajne i što bi već za šest meseci kurs situacija mogla da se okrene naglavačke. Zato bi država mogla da primeni sopstvene recepte koje daje građanima i zadužuje se u valuti u kojoj zarađuje.