Programom poslovanja Elektroprivrede Srbije za 2010. godinu za realizaciju planiranih tehničkih programa predviđena su sredstva u iznosu od 84,6 milijardi dinara. Ta sredstva će biti usmerena u investicione aktivnosti, remonte i tekuća održavanja, naučnoistraživački rad i nabavku osnovnih sredstava. Izvori finansiranja obezbeđeni su iz sopstvenih sredstva EPS-a, zatim iz kredita, donacija, sredstava potrošača, ekoloških taksi i pozajmica ili kredita Vlade Srbije za eksproprijaciju u rudarstvu.
Reč je o veoma ambicioznom planu i velikim obavezama za sledeću godinu što iziskuje izuzetno angažovanje zaposlenih u EPS-u, nadležnim institucijama, ministarstvima i svim ostalim državnim organima koji bi našu kompaniju trebalo da podrže u realizaciji tog plana kako bi EPS mogla da ispuni zadatke u narednoj godini – kaže za Danas Slobodan Mitrović, pomoćnik direktora Direkcije za strategiju i investicije Elektroprivrede Srbije.
Prema njegovim rečima Plan investicija za sledeću godinu zasnovan je na Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine, a potporu tom planu čine Zakon o energetici, Zakon o zaštiti životne sredine, Ugovor o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, operativni programi sprovođenja Strategije razvoja energetike i Plan razvoja Javnog preduzeća EPS.
– S obzirom na to da će ulaganja u tehničke programe u 2010. godini biti gotovo duplo veća nego u tekućoj godini, jasni su ciljevi koje je EPS postavio. Reč je o ispunjenju srednjoročnog plana, odnosno ostvarenju strategije razvoja i izgradnji novih kapaciteta, realizaciji programa modernizacije za povećanje energetske efikasnosti, sprovođenju direktiva za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i unapređenju performansi tehničkih sistema – ističe Mitrović i dodaje da planirana sredstva za investicije takozvanog prvog prioriteta iznose 64 milijarde dinara.
Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju Direkcije EPS-a za strategiju i investicije naglašava da je u prethodnih osam godina ta kompanija uspela da poveća proizvodnju električne energije za gotovo 20 odsto i da višestruko smanji uvoz zahvaljujući investicijama za revitalizaciju postojećih kapacitete, pre svega termoelektrana. Međutim, dodaje naš sagovornik, trend porasta potrošnje električne energije se ne može pratiti samo revitalizacijom postojećih postrojenja, već je nužna izgradnja novih proizvodnih objekata kako bi se podmirile potrebe potrošača, kako domaćinstava tako i industrije.
– Procenjeno je da su najsigurniji način za obezbeđivanje tako velikih investicija strateška partnerstva i shodno tome započete su tenderske procedure za izgradnju tri nove termoelektrane. Reč je o izgradnji Termoelektrane Kolubara B, snage 700 megavata, Termoelektrani Nikola Tesla B3, takođe snage 700 megavata i Termoelektrani – toplani Novi Sad snage 450 megavata. Izgradnja Kolubare B trebalo bi da košta oko 750 miliona evra, TE Nikola Tesla B3 oko 900 miliona evra dok bi investicije u TE-TO Novi Sad trebalo da se kreću između 160 i 200 miliona evra. Sve tri tenderske procedure započete su u toku ove godine i očekujemo da ćemo u toku 2010. izabrati partnere za ove projekte. Za izgradnju TE Kolubara B u tenderskoj proceduri konkurišu italijanska kompanija Edison SpA i češki ČEZ, a na tenderu za projekat izgradnje TE Nikola Tesla B3 učestvuje i nemački RWE. Izgradnja novih termoelektrana iziskuje i značajne investicije u rudarskom sektoru. Zbog toga su i ulaganja u Rudarski basen Kolubara u otvaranje novog kopa jedan od prioriteta u investicionim planovima EPS-a – naglašava Jakovljević.
On podseća da su na osnovu međudržavnog sporazuma između Republike Kine i Srbije, stvoreni preduslovi i za obezbeđivanje povoljnog kredita za finansiranje projekata u okviru PD TE-KO Kostolac. Jakovljević dodaje da EPS planira značajne investicije i u hidrosektoru. Prvi projekat koji je započet jeste izgradnja elektrana na gornjem toku reke Drine zajedno sa partnerima iz Republike Srpske. Taj projekat vredan je 435 miliona evra. Završen je prvi nivo investiciono-tehničke dokumentacije (idejno rešenje i prethodna studija opravdanosti), a korak koji sledi jeste formiranje zajedničkog preduzeća za izgradnju elektrana. Jakovljević podseća da su proteklih meseci potpisani memorandumi EPS-a sa nemačkom kompanijom RWE, kao i Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije sa nadležnim ministarstvima Republike Italije kojima su nominovani hidroenergetski projekti koji bi trebalo da se razvijaju u narednom periodu. „To su projekti na Ibru i srednjoj Drini koji će se analizirati i razvijati sa italijanskim partnerima kao i projekti Reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, sistema hidroelektana na Velikoj Moravi i već spomenuti projekti na gornjoj Drini koji bi trebalo da se razvijaju u saradnji sa kompanijom RWE“, zaključuje Jakovljević.
Za preseljenje Vreoca 6,5 milijardi dinara
Sredstvima EPS-a i pozajmicom, ili kreditom Vlade Srbije biće obezbeđeno 6,5 milijardi dinara za preseljenje naselja Vreoci i mesnog groblja radi proširenja PK polja D Rudarskog basena Kolubara. Procena je da će se širenjem polja D i otvaranjem ostalih zamenskih i novih kopova u Rudarskom basenu Kolubara, obezbediti dovoljna količina uglja za potrebe termoelektrana u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Svilajncu u narednih 50 godina. Prema već usvojenom projektu preseljenje oko 1.000 domaćinstava iz Vreoca trebalo bi da traje oko osam godina – kaže Slobodan Mitrović, pomoćnik direktora Direkcije za strategiju i investicije Elektroprivrede Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
