Iako nije izgubio sudske sporove Grad Zrenjanin je upravo izgubio pravo na raspolaganje državnim ornicama. Reč je o 1.500 hektara u katastarskoj opštini Čenta koje su dodeljene PKB Korporaciji. A sve to na osnovu ranijeg ugovora koji je aminovala Vlada Srbije. Možda je reč i o većoj površini, ali o tome se, bar zasad, ćuti. Da nije bilo ogorčenih poljoprivrednika iz Čente, koji su pre nedelju dana okupirali zrenjaninsku Gradsku kuću tražeći da im se objasni zašto su isterani sa zakupljenih njiva, ceo slučaj prekrila bi mnogo ozbiljnija tema – privatizacija PKB Korporacije, koja samo što nije. Za dve nedelje biće raspisan javni oglas a zaposleni u PKB-u već se uveliko prijavljuju za otpremnine. I mada neki kažu da to nema veze jedno sa drugim, banatski ratari, posebna vrsta otporna na reforme svih režima, smatraju da i te kako ima.
– Ljudi su platili zakup, obradili zemlju i posejali, a onda su ekspresno isterani. I sada će drugi da žanju naš trud. Preko noći je 1.500 hektara banatskih oranica uknjiženo kao vlasništvo PKB-a. Nemam iluzija, stvar je konačna. Ta zemlja više nikada neće biti državna, PKB će biti prodat – kaže Jovan Drakulić, poljoprivrednik iz Čente.
Tridesetak poljoprivrednika iz Čente zatražilo je zaštitu od gradskih vlasti u Zrenjaninu zbog toga što je državna zemlja, čiji su zakup platili zrenjaninskoj opštinskoj komisiji za izdavanje državnih oranica, predata Beogradskom poljoprivrednom kombinatu. Šta će zrenjaninske vlasti tim povodom preduzeti još nije poznato, ali je evidentno da ratare treba obeštetiti. U javnom pravobranilaštvu objašnjavaju da su sudski sporovi, koji su vođeni sa PKB Korporacijom, rešeni u korist Grada Zrenjanina. Ipak, ova velika firma pozvala se na raniji Sporazum između Vlade Srbije, Republičke direkcije za imovinu i Grada Beograda i zatražila upis vlasništva u katastar. Uknjižba vlasništva je u toku, saznajemo na licu mesta, u zrenjaninskom katastru. Na pitanje da li je, i po kom osnovu, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo rešenje o davanju državnog zemljišta PKB-u Danasu je stigao sledeći odgovor.
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije dalo predmetno zemljište, niti je to u njegovoj nadležnosti, već je rešenjem od 5. oktobra ove godine sprovelo upis po Sporazumu zaključenom između Republičke direkcije za imovinu, Grada Beograda i PKB Korporacije AD, kojim se utvrđuje da te nepokretnosti čine kapital PKB-a kojoj se daje saglasnost za upis prava svojine. Prethodno je Sporazum sproveden i kroz registar Agencije za privredne registre. Navedene nepokretnosti su i do sada bile upisane u korist PKB Korporacije kao nosioca prava korišćenja. Ističemo i da je reč o primeni zakona koja je izražena u više odluka donetih u dužem vremenskom periodu, kao i da je u upravnom sporu takav stav već jednom potvrđen odbijanjem tužbe Republičkog pravobranioca. Rešenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je konačno u upravnom postupku i protiv njega se ne može uložiti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, podnošenjem tužbe Upravnom sudu Srbije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja – ističe se u odgovoru Ministarstva građevine.
Iz PKB-a su nam potvrdili da je ta korporacija dobila rešenje za upis na predmetnom zemljištu i da vlasništvo nad zemljom nije više sporno. Bilo kako bilo zaposlen u ovom kombinatu čeka veliki izazov koji se zove privatizacija i suočavanje sa novim vlasnikom. Ipak, uprkos svim ovde iznetim argumentima teško je izbeći pitanje: čija je državna zemlja?
glosa
– Preko noći je 1.500 hektara banatskih oranica uknjiženo kao vlasništvo PKB-a. Nemam iluzija. Ta zemlja više nikada neće biti državna, jer će PKB biti privatizovan – kaže Jovan Drakulić, poljoprivrednik iz Čente
Veliki miraz
PKB Korporacija poseduje 33.000 hektara oranica, što je više nego dobar miraz sa kojim se izlazi pred potencijalne kupce. Zemljište je na atraktivnoj lokaciji, u okolini Pupinovog mosta, i već sada se zna da vlada veliko interesovanje, pre svega domaćih investitora. U Agenciju za privatizaciju već su stigla četiri pisma o namerama. Sindikalne organizacije, pak, smatraju da PKB nipošto ne treba privatizovati, jer raspolaže imovinom koja garantuje da bez problema može sam sebe da izdržava. Samo u oranicama (dobijenim od države) kapital ove firme je, za srpske prilike, ogroman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
