Korisno za državu ali i za poljoprivrednike

Razmena će ići preko Direkcije, odnosno preko skladištara koje ovlasti Direkcija. Pravo na razmenu ima fizičko lice, nosilac poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar i koje ima aktivan status. Uredba osim toga reguliše i količinu đubriva koje će moći da se razmeni za određenu količinu pšenice ili kukuruza što zavisi od toga da li se direktno preuzima sa skladišta Direkcije ili preko ovlašćenog skladištara. U slučaju direktnog preuzimanja sa skladišta Direkcije onda se za 1,3 kilograma pšenice, ili za 1,5 kilograma kukuruza prošlogodišnjeg roda može dobiti kilogram mineralnog đubriva. Kilogram đubriva se dobija i u zamenu za 1,35 kilograma pšenice ovogodišnjeg roda. Za preuzimanje đubriva preko ovlašćenih skladištara, sa skladišta Direkcije u HIP Azotara, paritet je jedan kilogram đubriva za 1,4 kilograma pšenice, ili za 1,6 kilograma kukuruza roda 2011, odnosno za 1,5 kilograma pšenice roda 2012.

Dragoslav Vučković, poljoprivrednik iz Srema, kaže da je paritet predviđen Uredbom „dobar“, ali da bi bilo bolje da je odobrena veća količina đubriva.

– Poljoprivrednicima i ovo znači mnogo. Ja ću podneti zahtev za maksimalnu dozvoljenu količinu predviđenu za 30 hektara, dok ću za preostalih 70 hektara đubrivo morati da nabavim na tržištu gde je za kiliogram đubriva potrebno 2,5 kilograma pšenice. Ovo nije prvi put da država subvencioniše poljoprivrednike na ovaj način, ali smo tu mogućnost mogli da koristimo pre dve, ili tri godine – napominje Vučković.

Uredbom je predviđeno i to da sve troškove transporta, istovara, utovara, ekološke takse snosi poljoprivrednik koji merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. i merkantilnu pšenicu roda 2012. može da razmenjuje za najviše 200 kilograma mineralnog đubriva po hektaru površine zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011, ali ne za više od 30 hektara. Osim toga, dužnost svakoga je da dobijeno đubrivo upotrebi za prolećnu prihranu i to na površinama koje je prijavio.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže za Biznis da će korist od razmene đubriva za pšenicu i kukuruz imati ne samo poljoprivrednici, već i država.

– Zemljoradnicima svaki input ove vrste puno znači, jer ne moraju da kupuju đubrivo za „živi“ novac. Ova razmena će, takođe, stabilizovati cene đubriva na tržištu, tako da ne treba očekivati velike oscilacije, niti poskupljenja. Osim toga, poljoprivrednici dobijaju mogućnost da više ulože u zemlju kako bi prinosi bili što bolji – ističe Cvijanović.

S druge strane, država dobija, napominje on, sigurnost u snabdevanju osnovnim proizvodima, pre svega stočne hrane koja se dobija od kukuruza i pšeničnog brašna.

– Šteta je samo što Uredbom nisu obuhvaćene još veće količine đubriva kojima bi bile podmirene potrebe svih proizvođača. Nadam se da će država uskoro izaći s novim merama koje bi pomogle poljoprivrednicima i koje bi oni iskoristili da što bolje i što pre odrede u kom će pravcu da krenu, odnosno kojim će se ratarskim kulturama posvetiti. Država bi mogla da pomogne poljoprivrednicima i tako što bi subvencionisala i semensku robu, ali i naftu, čija cena na svetskim tržištima „divlja“. Bio bi to pravi potez – naglašava Cvijanović.

Svako ko je zainteresovan za ovu razmenu trebalo bi, najkasnije do 6. februara, da podnese zahtev Upravi za trezor ili mesnoj kancelariji. Sprovođenje Uredbe nadzire Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, a stupa na snagu dan posle objavljivanjua u Službenom glasniku.

Kazne

Za one koji dobijenu količinu mineralnog đubriva ne iskoriste u skladu sa Uredbom i ne upotrebe ga za prolećnu prihranu, predviđene su i novčane kazne čiji se iznos kreće od 10.000 do 150.000 dinara. Novčanim kaznama biće sankcionisani i oni koji su u zahtevu za razmenu dali netačne podatke o površinama zasejanim pšenicom u jesenjoj setvi 2011.

Isplaćen regres

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović rekao je da je Vlada „do poslednjeg dinara“ isplatila regres poljoprivrednicima za prošlu godinu. „Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u prošloj godini isplaćeno je oko 15 milijardi dinara. Ove godine isplaćeno je oko pet milijardi dinara na ime regresa za ratarsku proizvodnju za 2011. i to 14.000 dinara po hektaru za sve one koji imaju do sto hektara zemljišta“, istakao je Petrović i najavio da će resorno Ministarstrvo uskoro izaći sa novim merama koje će podstaći proizvodnju, povećati prihod poljoprivrede i izvoz i obezbediti stabilno snabdevanje potrošača.