Neiskorišćeni potencijal vodenih njiva

 Evropski prosek iznosi 21,4 kilograma ribe po glavi stanovnika, dok se Srbija, sa prosečnom potrošnjom od oko sedam kilograma, nalazi na dnu lestvice. Situacija nije mnogo bolje ni kad je reč o proizvodnji ribe koja ne premašuje 15.000 tona. Sudeći prema ocenama izrečenim na sednici Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, usvajanjem zakona bi mnogi problemi koji opterećuju funkcionisanje ove, inače perspektivne privredne grane, bili rešeni. Proizvođači, između ostalog, predlažu da se vodni doprinos plaća po hektaru, a ne po kilogramu proizvedene ribe, ali i očekuju finansijsku podršku iz agrarnog budžeta. Kako iz ugla regionalnog lidera u ribarstvu – kompanije Tropik, koja je već pronašla put do evropskog potrošača i sprema se za pohod na rusko tržište, izgleda situacija u ovoj privrednoj grani i da li bi državnim subvencijama trebalo podsticati razvoj ribarstva?

– Podrška države, kroz subvencije i druge vidove pomoći, svakako je neophodna, a to je i preduslov za dugoročan razvoj ribarstva i rast izvoza. Utoliko pre što je ribarstvo perspektivna grana poljoprivrede u koju se nedovoljno ulaže. U tom kontekstu zanimljivo je pomenuti da je Hrvatska usvojila strategiju razvoja i subvencionisanja ribarstva i tako proizvođačima ribe olakšala nastup na domaćem, ali i na inostranim tržištima. Ako ovoj priči damo regionalnu dimenziju, onda možemo reći da je na tom planu najviše odmakla Turska, čiji su proizvodni kapaciteti pastrmke višestruko uvećani. Zahvaljujući velikoj finansijskoj pomoći države, Turska je danas jedan od najznačajnijih izvoznika, kako pastrmke tako i morske ribe, poput brancina i orade, na tržište EU i cenovno je veoma konkurentna – kaže Vojin Kličković, komercijalni direktor preduzeća Tropik ribarstvo.

Veći deo proizvodnje, a reč je o 1.300 tona konzumne kalifornijske pastrmke i oko 2.000 tona šarana, Tropik plasira na inostrano tržište, uglavnom u zemlje u okruženju (do potrošača u Srbiji stigne oko 1.000 tona ribe), a sve je interesantnije i tržište EU (Rumunija, Italija, Austrija i Slovenija). Na pitanje da li je put do evropskih potrošača bio težak imajući u vidu stroge standarde kvaliteta koje to tržište nameće, naš sagovornik kaže da ima utisak da je stvorena fama u vezi sa EU standardima koje je, navodno, teško ispuniti. On smatra da većina proizvođača sa prostora bivše Jugoslavije ispunjava te kriterijume i dodaje da se Tropik lako prilagodio novim zahtevima. Zanimljiv je i podatak da je Tropikov ribnjak pastrmke u Republici Srpskoj jedan od retkih u regionu (takvih je još četiri) koji su licencirani za izvoz u EU. Licencu je stekao u decembru 2008. kada je završen proces sertifikacije i dobijen EU izvozni broj. Komentarišući primenu CEFTA sporazuma koji bi trebalo da omogući slobodan protok robe, naš sagovornik ističe da u praksi nije tako i to dovodi u vezu sa ustrojstvom inspektorata u pojedinim zemljama.

– U Srbiji je, recimo, tek prošle godine formiran Generalni inspektorat jer to je bio jedan od zahteva na putu približavanja Evropskoj uniji, tako da su sada sve inspekcijske službe objedinjene, što akterima na tržištu znatno olakšava posao. Kad je reč o CEFTA regionu zanimljivo je da se u trgovini sa Hrvatskom koristi EUR1 sertifikat o poreklu robe na osnovu kojeg se prema određenom tarifniku razrezuje carina i druge dažbine. S druge strane Srbija je, u nameri da zaštiti sopstvenu proizvodnju, uvela carinske i necarinske barijere na uvoz ribe iz Hrvatske, ali ne i iz BiH, iako su obe zemlje, kao uostalom i Srbija, u CEFTA sistemu – ukazuje Kličković.

Rusko tržišta koje je inače veoma atraktivno i proizvođačima iz EU i SAD, sledeća je destinacija Tropika. Naš sagovornik se slaže sa konstatacijom da proizvođači iz Srbije slabo koriste prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali dodaje da je tržište od nekoliko stotina miliona potrošača veliki izazov za svakoga, utoliko pre što je reč o potrošačima koji mogu da plate i visok kvalitet proizvoda.

– Osnovna prepreka sa kojom se suočavamo ne samo mi već i ostali izvoznici jesu ograničeni proizvodni kapaciteti, jer 1.300 tona konzumne ribe, koliko godišnje možemo da proizvedemo, samo je kap u moru kad je reč o potrebama ruskog tržišta. To dalje znači da ćemo, ukoliko uđemo u taj aranžman, čak 90 odsto proizvodnje morati da preusmerimo ka Rusiji, što nas limitira u nameri da se širimo i na druga tržišta. Uprkos tome, rusko tržište je veliki izazov za nas i mi o tom „pohodu“ razmišljamo već godinama i spremni smo da iskoristimo sve prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini. S druge strane u taj projekat ne želimo olako da uđemo, jer smo svesni činjenice da Rusija ima strože standarde od onih koji važe u EU. Pregovori su u početnoj fazi, a finalni dogovor trebalo bi da bude postignut tokom 2011 – procenjuje Kličković.

Na četiri ribnjaka površine 40. 200 metara kvadratnih Tropik, koji ima zaokružen proizvodni ciklus – od proizvodnje preko prerade do distribucije – uzgaja rečnu ribu. Pastrmka se gaji u planinskim rekama na temperaturi od oko 15 stepeni, a šaran u protočnim vodama što garantuje izuzetan kvalitet mesa. Ovakav način proizvodnje krunisan je prestižnim međunarodnim i domaćim priznanjima – Zlatnom medaljom u Parizu (2001. godine), dok je za program dimljene pastrmke, koja se proizvodi u pogonu za preradu ribe u Banjaluci ova kompanija nagrađena Zlatnom medaljom na novosadskom sajmu . Kompanija Tropik ribarstvo i njena ćerka firma u Srbiji Tropik trejd poseduju sertifikat HACCP.

Različiti aršini

U Hrvatskoj se svaki kilogram proizvedene i fakturisane ribe subvencioniše sa 60 evrocenti. U BiH, međutim, postoje dva aršina za tu oblast – za razliku od Federacije koja sa 40 pfeninga (oko 20 evrocenti) subvencioniše svaki kilogram proizvedene i fakturisane ribe, u Republici Srpskoj nikakve subvencije nisu predviđene. Kad je reč o Srbiji, strategija razvoja ribarstva i ne postoji i jedino što je urađeno na tom planu jeste podizanje carinske stope na 20 odsto na uvoz šarana iz Hrvatske, odnosno iz EU.