Oči uprte u kineske investitore

P { margin-bottom: 0.21cm; }Reč je o jednom od najambicioznijih graditeljskih projekata u Evropi koji bi spojio tri najmoćnije reke na kontinentu, a koštao bi oko 10 milijardi evra. Vekovima su evropski vladari sanjali o povezivanju Severnog, Baltičkog i Crnog mora, izgradnjom ogromnog kanala u obliku slova Y koji bi spojio vode Elbe, Odre i Dunava, a najveći deo bi se nalazio na teritoriji Češke. Još u 14. veku Karlo IV (1316-1378), prvi kralj Bohemije koji je postao imperator Svetog rimskog carstva, razmišljao je o vodenom toku kojim bi se brodovi iz Odre prebacivali na Dunav.

Za nas su posebno zanimljivi planovi iz 19. veka kojima je bilo predviđeno da se veštački vodeni tok plavnog područja Lobau, na Dunavu kod Beča, proteže duž reke Morave do Odre, kod grada Keđerzin-Kozle u južnoj Poljskoj. Ova ideja ponovo je oživela u vreme nacističke vlasti, kada se i krenulo sa realizacijom projekta. Veoma ambicioznim, neki kažu megalomanskim, projekatom bilo je predviđeno da kanal bude dug 320 kilometara, da ima strminu od 124 metara, a u planu je bilo i proširivanje velikih delova reka kako bi kanal bio plovan za barže. Adolf Hitler je izgradio deo kanala u dužini od 40 km od Beča do austrijskog grada Angerna, na obali Morave. No, Hitler je 1940. godine imao druge planove na umu pa su radovi na izgradnji kanala obustavljeni. Deo originalnih planova privukao je pažnju Poljske pa je između 1964. i 1970, sagrađen ogranak kanala Glivice. Kratak, završeni rukavac istočno od Keđerzin-Kozle, poznat je kao Kanal Keđerzinski i služi za povezivanje azotare Azoty Kedzierzyn AG sa Odrom. Imajući sve to u vidu, opčinjenost predsednika Zemana ovom idejom, koju je, uzgred, podržavao i Vaclav Havel, ne predstavlja iznenađenje. Koliko je Zemanu taj projekat važan na to ukazuje i jedna anegdota. Naime, uoči preuzimanja predsedničke funkcije Zemana je jedan prijatelj pitao, zašto sve vreme hvali Evropsku uniju, a on mu je odgovorio da je to zato što želi subvencije za projekat Dunav-Odra-Elba. Kada je postao šef države, Zeman je otkrio je da je EU, još 1993, označila projekat suštinski važnim. No kasnije, zbog nezinteresovanosti tadašnjih čeških ministara saobraćaja, projekat je zakasnio da dobija subvencije EU.

Zemanov prvi uspeh je bilo što je vlada sadašnjeg premijera Bohuslava Sobotke obećala na početku svog mandata (2014. godine) da će napraviti studiju o izvodljivosti, ali do danas ništa nije urađeno. Prema češkim medijima, ministarstvo saobraćaja ne gleda sa entuzijazmom na projekat i studija o izvodljivosti je naručena pre samo nekoliko meseci. S druge strane, predsednikova kancelarija je sve vreme naporno radila na tehničnom planu i na pronalaženju sponzora. Početkom ove godine je organizovan sastanak regionalnih koordinatora projekta Dunav-Odra-Elba. Potom je Zeman je o projektu razgovarao sa predsednikom Poljske Andžejom Dudom. Razgovor dva predsednika, prema praškim medijima, nije bio formalan. Naime, Poljska je nedavno osnovala novo Ministarstvo za pomorsku ekonomiju i kopnenu navigaciju čiji je prioritet obnova i izgradnja vodenih puteva, pogotovo na Odri, koja je deo koridora Dunav-Odra-Elba. Osim toga, Zeman je zadužio svoje pomoćnike da pronađu investitore projekta. Prvo je u opticaju bila „kombinacija“ sa Rusijom, ali je ta opcija otpala zbog usporavanja tamošnje privrede sa početkom ukrajinske krize. Onda se Zeman obratio kineskim investitorima koji su nekoliko puta posetili Češku, a među njima su i predstavnici kompanije Sinohydro Corporation LTD, koji su premijeru Sobotki poručuli da se bave projektom. Drugi kandidat je kompanija CGGC, graditelj ogromne brane Tri kanjona na Žutoj reci.

Kada praški mediji razmatraju argumente zašto bi investitori iz druge najmoćnije privrede na svetu ulagali u projekat koji im ne bi brzo doneo profit, navode da Kinezi smatraju Češku zemljom koja je najotvorenija za njihove interese u Centralnoj i Istočnoj Evropi (ZCIE). Žele da ostvare velike strateške investicije u Češkoj kako bi izgradili poslovnu bazu saradnju sa ZCIE u formatu 1+16. Takođe, u nastojanju da privuče kineske investitora, predsednik Zeman je dva puta posetio Peking. Bio je jedini državnik iz država članica EU na proslavi 70 godina pobede NR Kine u Drugom svetskom ratu, u septembru 2015. U Pekingu smatraju da Zeman treba da bude nagrađen za podršku Kini, pišu praški mediji. No, potencijalni kineski investitori nisu još doneli odluku, jer nisu sigurni da je ulaganje u vodeni koridor opravdano. U međuvremenu, ideju projekta pažljivo razmatra i češka koaliciona vlada. Podržala je odluku Ministarstva transporta iz decembra 2015, da bude odobrena studija o izvodljivosti projekta kanala vredna milion evra.

Argumenti protiv

Projekat, navodno, uživa veliku političku podršku i u Poljskoj. No, ideja o izgradnji kanala ima i mnogo protivnika. Nedavno je Komisija za životnu sredinu Češke akademije nauka otpisala kanal kao potencijalno jednu od najvećih intervencija u ekosistemu ne samo te države, već i Centralne Evrope. Nasuprot kratkoročnoj ekonomskoj dobiti, ekološka cena bila bi razorna, poručuju iz Akademije, a realizaciji tog projekta protivi se i parlamentarna Zelena stranka.