Prečica do povoljnih bankarskih kredita

– Sve je počelo pre dve godine kada je usvojen Zakon o javnom skladištenju. To je omogućilo poljoprivrednicima da robu koju imaju na lageru, pre svega kukuruz i pšenicu, smeste u skladišta i da zauzvrat dobiju robne zapise. Reč je o hartijama od vrednosti kojima se može trgovati na Produktnoj berzi ili negde drugde, a poljoprivrednici ih mogu koristiti i kao zalog za dobijanje kratkoročnih kredita kod poslovnih banaka – kaže za Biznis zamenik direktora Kompenzacionog fonda Tatjana Đukanović.

Naša sagovornica tvrdi da poljoprivrednici od korišćenja zapisa imaju višestruku korist. Najpre, roba im je na sigurnom, a svaku eventualnu štetu nastalu u skladištu pokriva Fond. Uz to, sve je pod nadzorom inspekcije Ministarstva poljoprivrede a proizvođači dobijaju i subvencije.

– U ovom trenutku roba može da se skladišti u 11 licenciranih silosa i jednoj hladnjači. U toku je licenciranje osam skladišta, dok je još pet skladištara izrazilo želju da se nađe u sistemu. Trenutno su u funkciji silosi u Požarevcu, Uljmi, Bačkom Petrovcu, Inđiji, Vršcu, Šidu, Jakovu, Žablju, Pančevu. Najveći kapacitet ima skladište Agrogradnja u Adi, koje može da primi 12.000 tona robe. Plan je da do kraja ove godine skladišni kapaciteti dostignu 200.000 tona – ističe Đukanović.

Javna skladišta vode preciznu evidenciju svih izdatih robnih zapisa, pa poljoprivredni proizvođač može biti siguran da se njegova roba neće izgubiti, oštetiti ili otuđiti. Pošto je robni zapis hartija od vrednosti, on predstavlja uskladištenu robu, tako da ukoliko poljoprivrednici žele da prodaju uskladištenu robu, ne moraju je transportovati iz skladišta do kupca, već je dovoljno da na kupca prenesu robni zapis. Time roba postaje vlasništvo kupca.

Prema rečima Đukanovićeve, u skladištima je najviše kukuruza i pšenice, ali uslova ima i za čuvanje soje, uljane repice, suncokreta, a kad je reč o zamrznutoj robi može se skladištiti malina, kupina i jagoda. Da bi skladišta mogla da dobiju licencu moraju da ispune određene uslove, pre svega da posluju pozitivno i da imaju 50.000 evra slobodnog kapitala. Uslovi, koje s druge strane moraju da ispoštuju poljoprivrednici, jesu da roba bude zdrava. „Pokvarenu robu, naravno, niko neće da primi u skladište. Ali ako se desi da zbog vlage ili nekih bolesti dođe do toga da se roba pokvari u skladištu sve troškove poljoprivrednicima pokriće Fond“, kaže Tatjana Đukanović.

Ona dodaje da će Kompenzacioni fond zaštititi i proizvođača i skladištara, a troškovi čuvanja u javnim skladištima, iako nešto viši nego u drugim prostorima, nisu veliki jer država subvencioniše deo. „Na primer za prvoklasnu pšenicu subvencije su 120 dinara po toni, za onu druge kategorije cena je 100 dinara, a treće klase – 80 dinara. Kod kukuruza nema kategorizacije, tako da su subvencije 100 dinara po toni“, podseća ona.

Robni zapis štampa Zavod za izradu novčanica, a zadužuju ga skladištari pod posebnim uslovima. Zaštićen je hologramom i ima serijski broj, tako da njegov vlasnik može biti siguran da je njegova roba na sigurnom i da će u trenutku kada poželi da je proda ona biti istog kvaliteta kao kada je uskladištena. Izdaje se na period do godinu dana, a Đukanovićeva kaže da ne postoji maksimalna cifra na koju se robni zapis izdaje. Ali, s obzirom na to da je sve još u začetku, veoma je važno raditi na edukaciji poljoprivrednika i upoznavanju sa značajem robnih zapisa. Upravo to je, napominje Tatjana Đukanović, jedan od prioriteta Fonda i države za ovu godinu.

Savet poljoprivrednicima

Moj savet poljoprivrednicima je da uzmu više zapisa, jer bi u tom slučaju jednima mogli da trguju, a druge da koriste kao zalogu za dobijanje bankarskih kredita koji su, inače, za njih najpovoljniji. U toku 2011. godine vrednost, na ovaj način odobrenih kredita, premašila je 210 miliona dinara – kaže Tatjana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda.