Prinosi slabiji, ali ne i dramatično loši

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Podaci, takođe, govore da je od 2000. godine svaka treća godina u proseku sušna. Stručnjaci za agrar slažu se u konstataciji da je kiša kasno stigla jer su sve kulture iz prolećne setve završile vegetaciju ranije nego što je to uobičajeno. Suncokret je već u fazi žetve, dok će berba kukuruza početi čak mesec dana ranije od uobičajenog termina. Slična je situacija i sa sojom i ako bi se neko potrudio da pronađe parcele na kojima bi prošlonedeljna kiša mogla da popravi situaciju to bi bilo na nivou statističke greške.

Ali, ma koliko alarmantno, bar na prvi pogled, izgledalo, ovogodišnji rod kukuruza će tek za deset odsto biti niži u odnosu na višegodišnji prosek od oko 6,5 miliona tona. „Realno je očekivati rod od oko šest miliona tona, što znači da situacija nije tako tragična, mada će za čak dva miliona tona rod kukuruza biti manji nego 2014, kada je zabeležena rekordna proizvodnja“, kaže za Danas Vukosav Saković, direktor udruženja Žita Srbije. Uz opasku da je rod kukuruza svuda u Evropi podbacio, Saković ističe da je za ovu priču veoma bitna Ukrajina, inače veliki proizvođač kukuruza, koja je do skora odolevala suši. Komentarišući kretanje cene kukuruza naš sagovornik procenjuje da će one imati uzlazni trend, ali naglašava da će to biti daleko od kalkulacija domaćih proizvođača koji računaju sa cenom od 25 dinara. Ovo utoliko pre što je trenutna cena od oko 17,5 dinara za kilogram kukuruza viša od one na tržištima u okruženju.

Sad se sa sigurnošću može reći da je suša najmanje štete nanela suncokretu i već na početku žetve sve ukazuje na to da će biti zabeležen natprosečan rod.

– Sudeći prema veoma dobrim cenama u najavi, mislim da će se i proizvođači te uljarice pridružiti poljoprivrednicima koji su se ove godine opredelili za pšenicu i time napravili dobar potez s obzirom na visoke prinose i pristojnu cenu. Ta konstatacija ne odnosi se na proizvođače soje koja je na pojedinim parcelama toliko podbacila da će se jedva pokriti troškove kombajniranja. S druge strane ohrabruje podatak da je ove godine sojom zasejano više od 220.000 hektara, što je za oko 40.000 hektara više nego 2014, tako da bi količine izgubljene u rodu mogle biti nadoknađene kroz znatno veće setvene površine. To, doduše, nije neka uteha za proizvođače, ali je važno za pravljenje bilansa na nivou države. Kad je reč o prinosima po hektru odstupanja će biti veoma velika i kretaće se od jedne do četiri tone – ističe Saković.

I Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu, misli da je kiša kasno stigla, „naročito za sorte kukuruza rane grupe zrenja“. Dodaje da je cena kukuruza odreagovala na sušu, bolje rečeno na procene prinosa, koji će za oko 20 odsto biti niži nego lane.

– Moglo bi se reći da je suša, u izvesnoj meri, psihološki delovala pa se tako moglo dogoditi da cena pšenice bude niža od cene kukuruza. Sredinom prethodne sedmice na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram kukuruza koštao je 18,30 dinara, a kilogram pšenice 18,20 dinara. Ipak, sve ukazuje na to da će se cena pšenice zaustaviti na tom nivou, dok će cena kukuruza pasti. Ono što nam, međutim, posmatrano s aspekta svetskog tržišta i svetskog bilansa, ne ide u prilog jeste činjenica da je ova elementarna nepogoda pogodila čitavu Evropu koja je veliki proizvođač žitarica – tvrdi Galetin.

Situacija je alarmantnija kad je reč o proizvodnji soje gde će biti zabeležen veći podbačaj u prinosima. Ilustracije radi, ukupan prošlogodišnji rod kretao se oko 500.000 tona, a ove godine neće premašiti 400.000 tona. Dobra vest je što će to biti dovoljno da se podmire potrebe domaćeg tržišta. Slab prinos odrazio se i na cenu – kilogram soje na berzi u Novom Sadu sada košta oko 44 dinara (bez PDV) što je očigledan rast s obzirom na to da je samo pre nekoliko dana koštala 36 dinara.

– Bez obzira na to što se u Srbiji proizvodi genetski nemodifikovana soja ipak mi zavisimo od kretanja na svetskom tržištu na kojem pravila igre diktiraju veliki proizvođači, poput SAD, gde je registrovano više od 90 odsto ukupne proizvodnje. Suncokretom još nismo prometovali na berzi, mada ima naznaka da bi uskoro mogla da se realizuje neka trgovina. Ali, sudeći prema situaciji na terenu, suncokret se otkupljuje po ceni od 42 do 43 dinara, a poređenja radi prošle godine cena je bila 27 dinara – ističe Galetin.

Po onoj narodnoj: „Kako sam se nadala, dobro sam se udala“ i ratari u Srbiji, bar većina njih, trebalo bi da budu zadovoljni ostvarenim prinosima. Utoliko pre što je pre samo mesec dana sve izgledalo mnogo dramatičnije.

Cene na domaćem tržištu diktira izvoz

– U novu ekonomsku godinu, koja počinje 1. oktobra i traje do 30. septembra naredne godine, ulazimo sa 750.000 tona kukuruza iz prethodne godine. Kad se tome doda očekivani rod od oko šest miliona tona, onda to znači da bismo na inostrano tržište mogli da plasiramo oko dva miliona tona kukuruza. Ali, da li ćemo se opredeliti za izvoz to pre svega zavisi od cene na domaćem tržištu, koja je trenutno viša od izvozne. U takvoj situaciji izvoza gotovo da i nema, odnosno ima ga sporadično i uglavnom na tržišta u okruženju, pre svega u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Ali tu je reč o malim količinama, da tako kažem o kamionskom izvozu, koji ne može da ugrozi domaće tržište – procenjuje za Danas Vukosav Saković, direktor udruženja Žita Srbije i naglašava da je regulisanje tržišta preko cene mnogo efikasniji mehanizam od administrativnih ograničenja.

Obeshrabrujuća procena

– Prema procenama ministarstva poljoprivrede SAD proizvodnja kukuruza u EU podbaciće za oko 13 miliona tona. Nasuprot tome, proizvođači u SAD, pre svega u Severnoj Americi, ali i u državama bivšeg Sovjetskog Saveza, beleže dobre prinose što će se, svakako, odraziti na ukupne svetske bilanse. Činjenica je da će i situacija na našem tržištu morati da se usaglasi sa kretanjima na svetskom. To praktično znači da ako su svetski bilansi relativno stabilni onda se ne može očekivati neki drastičniji rast cena kukuruza. To će biti loš scenario za domaće ratare, koji će se, s jedne strane, suočiti s padom prinosa a s druge to neće pratiti očekivano visoka cena. Mislim da će cena biti tek neznatno viša nego prošle godine, koja je bila zabeležena kao godina niskih cena – procenjuje Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Cene žitarica na Produktnoj berzi u Novom Sadu (kg/din)

Vrsta žitarice Cena
Pšenica 18,20
Kukuruz 18,30
Soja 44,00
Suncokret u formiranju