Da li će ugovor koji su prošle sedmice potpisali Javno preduzeće Nacionalni parkovi Crne Gore i stečajna uprava Solane „Bajo Sekulić“ iz Ulcinja, značiti početak iznalaženja nekog dugoročnijeg, kvalitetnog rešenja za jedinu crnogorsku solanu, ili će biti samo kratak „ predah“ na putu do konačnog gašenja, teško je sada reći.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ipak, ovaj dokument koji će Javnom preduzeću omogućiti jednogodišnje upravljanje solanom, pokazuje nameru države i daje nadu da će ona nastaviti sa proizvodnjom soli posle višegodišnjeg prekida i biti ono što je nekada bila – sakupljač namirnice neophodne za ishranu ljudi, a i simbol najjužnijeg grada na Crnogorskom primorju. Jer, NPCG u dogovorenom zakupu planira da osim turističke valorizacije područja solane razmotri i mogućnost proizvodnje soli.
A Ulcinjska solana ima i bogatu tradiciju i uslove za opstanak, iako je vreme tranzicije i privatizacije teško pogodilo ovu fabriku. Ona je 2002. godine privatizovana, vlasnici akcija su postali fondovi Trend, Moneta i Eurofond, koji je kasnije postao većinski vlasnik sa preko 70 odsto akcija. Sistematizacijom radnih mesta, smanjio se broj zaposlenih (pre privatizacije bilo ih je 470) da bi uvođenje stečaja 2005. godine zbog duga od 13.000 evra i to za neplaćenu struju, taj broj smanjivan, a osam godina kasnije svi zaposleni završili na Birou rada. Sada je ukupan dug Solane sedam miliona evra, a stečaj još nije okončan.
Međutim, ono što intrigira crnogorsku javnost je sumnja da je stečajem neko hteo jeftino doći do zemljišta solane koje se prostire na površini od blizu 15 kvadratnih kilometara. No, sadašnji vlasnik solane samo je korisnik atraktivnog zemljišta, dok je vlasnik država Crna Gora a o načinu korišćenja pravo da odlučuje ima i lokalna vlast.
Kritičarima stanja u kojem se nalazi solana, odnosno obustava proizvodnje soli, neprihvatljivo je da se zbog sume od oko 350.000 evra, koliko je potrebno za pripremu berbe soli, dovodi u opasnost i poremećaj ekosistema tog područja. Jer, Solana je poznata kao stanište ptica a one dolaze kada ima slane vode u bazenima.
Baš zbog boravka ptica, solana se tretira kao zaštićeno područje od međunarodnog značaja još od 1989. godine, pa su se zbog zaštite ekosistema u poslednje vreme mnoge međunarodne organizacije i ambasade u Crnoj Gori uključile u projekat očuvanja te fabrike. Na ovom prostoru, inače, registrovana je 241 vrsta ptica, što je polovina ukupnog broja registrovanih u Evropi. Za životnu sredinu značajno je i to da dok nije izgrađena fabrika soli i morska voda prodrla u Zogajsko blato, kako se naziva lokacija na kojoj je solana, to jest dok se nije počelo sa upumpavanjem morske vode na izgrađene bazene, taj prostor je bio izvorište malaričnog komarca. I posmatranje ptica, kao turistička ponuda, takođe je razlog više za nastavak rada fabrike, ocena je i stručnjaka za očuvanje prirodne sredine i turističkih radnika.
I fabrika i turistička atrakcija
Ulcinjska solana je osnovana pre više od osam decenija, prva faza je građena između 1926. i 1934. godine, a prva berba soli bila je 1935. i iznosila je 6.000 tona soli. Rekordna godina, zapisano je u istorijatu fabrike, bila je 1952, kada su ubrane ili sakupljene 41.882 tone. Postrojenja su rekonstruisana 1959. a 1979. su teško oštećena u zemljotresu. Iako je Ulcinj do 90-ih godina prošlog veka bio hit turistička destinacija a okolna sela proizvodila kvalitetne poljoprivredne proizvode nadaleko poznate poput lubenice, agruma i ostalog, za privredu grada Solana je bila i te kako značajna. Ona je, pre nego što su kola krenula nizbrdo, zapošljavala više od 400 – 500 radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
