Velika šansa, ali i krupan zalogaj za mlekare

Na listi Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor već su se našle mlekare Kuč kompani iz Kragujevca, Šabačka mlekara i Somboled, a očekuje se da i Kompanija Imlek dobije dozvolu za izvoz. To bi značilo da će se na ruskom tržištu naći „moja kravica“, feta, namazni sirevi, UHT mleko i još nekoliko proizvoda iz Imlekovog asortimana. Ali pitanje koje se u ovom trenutku nameće jeste mogu li srpski proizvođači da prihvate ponuđeni izazov i da, pre svega, obezbede kontinuitet u isporukama, na čemu, inače, insistiraju ruski dobavljači?

– Ako je suditi prema procenama iznetim u izveštaju Evropske komisije, vrednost izvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Evrope u Rusiju premašuje 1,4 milijarde evra. To jasno ukazuje na činjenicu da je srpska mlekarska industrija dobila veliku šansu da, praktično bez konkurencije, koordinisanim nastupom, obezbedi bolju poziciju na tržištu Federacije. Kad kažem bez konkurencije, onda mislim na veličinu tržišnog segmenta koji treba da popune firme iz zemalja van EU. U toku su konsultacije Nacionalne asocijacije prerađivača mleka sa nadležnim institucijama o uslovima za registraciju zainteresovanih mlekara za izvoz u Carinski savez. Od ishoda konsultacija i suštinske podrške institucija zavisi i projekcija količina raspoloživih za izvoz. U svakom slučaju, izvoz ne može biti veći od registrovanog (maksimalnog) kapaciteta svake od zainteresovanih mlekara – kaže za Danas Goran Janjić, izvršni direktor Nacionalne asocijacije prerađivača mleka (SEDA).

Prema oceni našeg sagovornika, najveći izazovi sa kojima se mlekare u ovom trenutku suočavaju odnose se na registrovanje zainteresovanih za izvoz i rešavanje specifičnih tehničkih pitanja koja utiču na definisanje izvoznih kapaciteta. To praktično znači da bi trebalo što pre definisati izvoznu strategiju, odnosno utvrditi vrste i količinu proizvoda, izabrati kupce, kao i rešiti probleme snabdevanja sirovinom, obeležavanja proizvoda, kontrole izvoznih aranžmana…

– Stav Nacionalne asocijacije prerađivača mleka jeste da ovu nesvakidašnju situaciju možemo iskoristiti isključivo uz partnerstvo sa nadležnim institucijama na efikasnom registrovanju zainteresovanih mlekara. Pritom treba biti svestan činjenice da je ovaj veliki ekonomski potencijal (u najavi) vremenski ograničen, te da aktiviranje raspoloživih kapaciteta mlekara, farmera, upošljavanje novih kadrova, pozicioniranje srpskih proizvoda na ruskom tržištu i konačno, finansijska realizacija, zavise od dobre koordinacije institucija i mlekara. To podrazumeva skraćivanje birokratskih procedura i prevazilaženje specifičnih tehničkih problema – zaključuje Janjić.

Ovom izvoznom poslu u najavi sa znatno manjom dozom optimizma prilazi Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji tvrdi da će Srbija propustiti šansu da sa većim ekonomskim efektima iskoristi benefite trgovinskog rata nametnutog Rusiji. Uz opasku da se prase ne goji uoči Božića Ševarlić kaže da je prosto neshvatljivo da je Srbija u prethodnih petnaestak godina uspela da se zaduži za više od 20 milijardi evra a da pritom ni 10 odsto tog novca nije usmeren u razvoj agroprivrede i prehrambene industrije. „Jer da je to učinila danas bismo imali znatno skladniji razvoj biljne i stočarske proizvodnje, koja je, uzgred, postala kočnica razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje“.

– Da je novac uložen u inoviranje tehnologije u prehrambenoj industriji sada bi proizvodi više faze obrade činili bar 50 odsto ukupnog agrarnog izvoza, što bi višestruko povećalo bilans srpske agroprivrede. S druge strane, tako bismo i u fazi pridruživanja Evropskoj uniji postali prepoznatljivi kao država koja beleži suficit u agraru. Umesto toga, sada imamo ne baš zavidnu situaciju koju karakteriše izvoz, pre svega voća i povrća i to sa velikim oscilacijama u zavisnosti od vremenskih uslova, zatim genetski nemodifikovanog kukuruza, soje i pšenice, kao i šećera i ulja – podseća Ševarlić.

On upozorava da će Srbija, umesto da beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, verovatno postati uvozno zavisna kad je reč o prerađevinama od mesa i mleka. To će, prema njegovoj proceni, naročito doći do izražaja u uslovima potpune liberalizacije tržišta, koja će uslediti posle ulaska Srbije u EU.

Bilo kako bilo Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja na koje se ne odnosi ruski embargo na uvoz hrane. Prema podacima ruske Savezne uprave carina, Ruska Federacija je 2013. uvezla 1,15 miliona tona mlečnih proizvoda u vrednosti 4,2 milijarde dolara. Najviše proizvoda stiglo je iz Belorusije, Ukrajine i još nekih evropskih zemalja, među kojima su Francuska i Finska, dok je iz Srbije stiglo oko 4,4 miliona kilograma a vrednost te robe premašila je 19,5 milijardi dolara. Rusija je 7. avgusta uvela zabranu uvoza mesa, morskih plodova, voća, povrća i mlečnih proizvoda iz SAD, EU, Norveške, Kanade i Australije kao odgovor na sankcije Zapada Moskvi.

*****

Idealni uslovi

Mlekare su procenile da mogu da odgovore izazovima izlaska na zahtevno tržište Carinskog saveza. Treba podsetiti da ovo nije klasična tržišna utakmica, jer glavnih konkurenata nema. Ruski trgovački lanci su prinuđeni da budu fleksibilniji u definisanju uslova za nove dobavljače, jer prosto nema dovoljno proizvoda na policama. Na to ukazuje i podatak da većina mlekara u Srbiji, gotovo svakodnevno, dobija zahteve od uvoznika iz Rusije i već se razmatraju njihovi uslovi na osnovu kojih će se kreirati ponuda. U svakom slučaju moglo bi se reći da su ovo idealni uslovi za nas – tvrdi Goran Janjić, izvršni direktor Nacionalne asocijacije prerađivača mleka.

*****

Alarmantna situacija

– Srbija teško može da ponudi proizvode više faze prerade u tržišno prihvatljivim količinama. Ta konstatacija se posebno odnosi na prerađevine od mesa i mleka. A najbolji pokazatelj odsustva državne politike o poljoprivredi jeste činjenica da od 2000. godine nismo uspeli da revitalizujemo stočarstvo, pre svega govedarstvo, niti da ispunimo izvoznu kvotu od oko 8.000 tona „bebi bifa“. Koliko je situacija alarmantna govori podatak da smo prošle godine na tržište EU plasirali tek oko 500 tona „bebi bifa“ – upozorava Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.