Više štete nego koristi

Ipak, ima i onih koji tvrde da je Berlin suviše strog i da je opsednutost evropskih država dugovima dovela do stvaranja „kulta štednje širokih razmera“, što bi moglo da donese više štete nego koristi. Kao argument za takav stav, navodi se da bi drastično smanjenje budžeta moglo da izazove pad pojedinih vlada i ugrozi popularnost evra. „Pritisak koji je nametnula Nemačka, kao i mere štednje, moglo bi da ostavi ogromne negativne posledice po vlade nekih evropskih zemalja“, ocenjuje francuski ekonomista Žan Pol Fitusi. On u tom kontekstu, naglašava da se najugroženije zemlje poput Grčke, Portugala i Španije, kao i evropska privreda u celini, neće oporaviti posle stupanja na snagu planiranih mera štednje, naprotiv to će izazvati stagnaciju nekih kompanija i dodatno oslabiti bankarski sistem.

Uprkos činjenici da se ne dovodi u pitanje uticaj Nemačke na ostale države članice Evropske unije, dobri poznavaoci prilika u bloku koji čine 27 zemalaja, ocenjuju da raste nezadovoljstvo diplomatskih krugova na Starom kontinentu zbog oštre retorike kancelarke Angele Merkel. „Vladi u Berlinu najviše se zamera zbog toga što upozorava ostale na opasnosti koje vrebaju od nagomilanih dugova, a da pritom u praksi ne ulaže dovoljno napora da stimuliše ekonomski rast država EU i ne uvozi dovoljno robe iz drugih zemalja evrozone“, piše Njujork tajms. Američki list navodi reči francuskog ministra finansija Kristin Lagard, koja je nedavno poručila Nemačkoj da bi trebalo da pomogne partnerima u nevolji. „Nemačka ima razvijenu privredu, zbog čega mora da pomogne ostalima jer, za tango je potrebno dvoje“, podseća Kristin Lagard.

Iako okosnicu aktuelnih debata predstavlja pitanje koje bi korake trebalo da preduzmu evropske države kako bi se izborile sa „demonima“ prezaduženosti i sporog ekonomskog rasta, analitičari smatraju da se u isti mah vodi borba za jačanje političkog uticaja EU na globalnoj sceni, s obzirom na to da bi potpuni oporavak od krize omogućio 27-članom bloku da konačno „progovori jednim glasom“. Istovremeno, Nemci naglašavaju da nije dovoljno samo izboriti se sa dugovima, već i sprovesti korenite reforme finansijskog sistema, koje su politički nepopularne, ali neophodne za „ozdravljenje ekonomije“. Nemačka kancelarka tvrdi da zemljama poput Grčke, ne bi trebalo udruženim snagama pomagati, već „suštinski izmeniti postojeće stanje“.

S druge strane, Francuska se zalaže za „mekši pristup“, koji se umnogome temelji na iskustvima Sjedinjenih Država: javna potrošnja mora se povećati u vreme krize jer se na taj način povećava stopa zaposlenosti i ubrzava privredni razvoj, što bi trebalo da u narednom periodu dovede do smanjenja poreza. Stoga, Vlada u Parizu tvrdi da mere štednje predstavljaju „šok terapiju“, koja nije potrebna evropskim zemljama.