Zaduženost raste, a direktnih investicija sve manje

– Našli smo se u situaciji kad je odliv novca po osnovu spoljnih dugova veći od stvorenog BDP-a, što veoma usporava dalji društveni i privredni razvoj. Na kraju prvog kvartala dospele a neizmirene obaveze premašile su dve milijarde evra, a do kraja godine, Srbija bi trebalo da vrati oko 3,5 milijardi evra kredita. To znači da je svaki stanovnik zadužen u proseku oko 3.000 evra. I mada u poređenju sa zemljama u okruženju prosečna zaduženost stanovnika Srbije nije tako alarmantna, obeshrabruje podatak da je u prethodne tri godine dinamika rasta zaduživanja ubrzana. Pošto Srbija beleži skroman rast BDP-a, verovatno će uslediti nova spoljna zaduženja kako bi se iz tih kredita izmirile dospele obaveze koje iznose oko 13 odsto BDP-a – kaže na početku razgovora za Danas Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije i dodaje da je od 2008. rastu spoljnog duga delimično kumovala i depresijacije kursa dinara, koja je bila veća od stope inflacije.

Na kritičnoj granici

Naš sagovornik podseća da je u oktobru 2000. spoljni dug iznosio 10,7 milijardi dolara, što znači da je uvećan za više od tri puta, primičući se kritičnoj tački od 80 odsto BDP koja (prema metodologiji Svetske banke) deli srednje od visoko zaduženih zemalja. Zemlja se, inače, smatra visoko zaduženom i ukoliko dospeli godišnji anuiteti za otplatu duga premaše pet odsto BDP-a, ili ako je iznos godišnje rate duga prema BDP-u veći od stope njegovog rasta. Jovović, međutim, ukazuje i na činjenicu da bi analiza spoljnog duga zasnovana samo na odnosu stepena zaduženosti prema BDP-u, mogla da zamagli realnu situaciju s obzirom na to da se BDP izražava u tekućim cenama, dok se spoljni dug u devizama deli sa iznosom BDP-a, koji je iskazan u „precenjenim“ dinarima.

– U 2000. godini BDP je vredeo oko osam milijardi dolara, a u 2010. procenjuje se da će vredeti oko 38 milijardi dolara, dok je realni rast (u periodu od 2000. do 2009. godine) iznosio samo 65 odsto. Kada se uporedi sa „napumpanim“ BDP-om, ukupan spoljni dug izgleda prihvatljiv, ali u stvarnosti on znatno premašuje granicu visoke zaduženosti od 80 odsto BDP-a. Prema proceni MMF-a iz prošle godine, odnos ukupnog spoljnog duga zemlje prema BDP-u, mogao bi, na kraju 2010. godine, da premaši 85 odsto, a u 2011. da dostigne čak 90 odsto. Ipak, MMF je u julskom izveštaju revidirao ranije procene i ocenio da će ukupan spoljni dug do kraja 2010. godine iznositi 77,5 odsto BDP-a. To znači da će dug narasti na oko 26 milijardi evra, od čega će javni dug iznositi oko 10,8, a privatni oko 15,4 milijarde evra. Analitičari MMF-a procenjuju takođe da bi, ukoliko se nastavi trend postepenog privrednog rasta i ukoliko se stabilizuje deficit tekućeg platnog bilansa, u 2011. spoljni dug mogao i da se smanji da bi 2015. godine pao na oko 66 odsto bruto domaćeg proizvoda – kaže Jovović.

Izveštajem MMF-a obuhvaćen je i neregulisani spoljni dug, od oko 350 miliona evra, bivše SFRJ, od čega na Srbiju otpada 15 odsto, a ostatak na bivše jugoslovenske republike. Pošto je Vlada Srbije donela odluku o prodaji državnog kapitala u Telekomu (40 odsto akcija), predloženo je da se novac koji će se dobiti (procenjuje se oko milijarda dolara), upotrebi za prevremenu otplatu najskupljih delova spoljnog duga zemlje, pre svega, prema Londonskom klubu poverilaca. Iz tog izveštaja se može videti i to da su problemi u izmirivanju obaveza prema inostranstvu počeli sredinom 1986. i nastavili se i 1987. godine kada je 10 odsto BDP-a odlazilo na otplatu glavnice i kamata. Prema podacima Narodne banke Jugoslavije, krajem 1987. spoljni dug je iznosio 21,3 milijarde dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara i prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, to znači da je jugoslovenski neto dug iznosio 17,5 milijardi dolara. Zanimljivo je, takođe, da je u svetskim finansijskim krugovima Jugoslavija smatrana sposobnim dužnikom, koji je uspeo da smanji dug, iako nije bio u mogućnosti da dospele rate plaća u punom iznosu. U periodu od 1983. do 1990. godine, SFRJ je inostranim poveriocima isplatila više od 30 milijardi dolara, dokazujući tako da je jedna od retkih zemalja u razvoju koja je uspela da smanji dugove.

– Uoči secesije pojedinih republika SFRJ, preciznije krajem 1991. godine, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je oko 15 milijardi dolara (država je bila garant za oko 11 milijardi). Međunarodnim finansijskim institucijama država je dugovala oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonski klub) 4,4 milijarde, a vladama razvijenih zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara. Koeficijent zaduženja bio je smanjen na oko 15 odsto, a indikativna cena jugoslovenskog duga na sekundarnom tržištu dugova zemalja u razvoju, kretala se oko 30 odsto nominalne vrednosti – ističe naš sagovornik.

Između želja i realnosti

Procenjuje se da je posle 2000. godine, kroz privatizaciju, investicije, doznake, donacije, ali i inostrane kredite u Srbiju ušlo oko 75 milijardi dolara i da su ta sredstva uglavnom iskorišćena za potrošnju, a manje za razvoj privrede. Drugim rečima, propuštena je povoljna prilika da veliki priliv inostranog kapitala bude usmeren u poboljšanje razvojnih performansi srpske privrede. Taj kurs će, doduše pod pritiskom MMF-a, tog rigidnog svetskog finansijskog policajca, koji insistira na održavanju makroekonomske stabilnosti i ravnoteži u sektoru javnih finansija, morati da se promeni vraćajući Srbiju na kolosek održivog privrednog razvoja. Utoliko pre što se više ne može računati na novac od privatizacije velikih preduzeća, smanjen je i priliv stranih investicija, a ograničena je i mogućnost zaduživanja u inostranstvu. Sve su to argumenti koji ne idu naruku privredi koja je već dovedena u stanje potpune zavisnosti od uvoza stranog kapitala.

– Prema podacima UNCTAD za 2010. godinu strane direktne investicije u Srbiji su u 2006. godini iznosile 4,3 milijarde dolara, u 2007. godini – 3,5 milijardi dolara, u 2008. kretale su se oko tri milijarde, da bi u 2009. pale na oko 1,9 milijardi dolara. Po tom osnovu, od 2001. godine u Srbiju se slilo oko 12,5 milijardi dolara, pri čemu prednjače investitori iz Evropske unije. Ako se posmatra duži period, od 1995. do 2009. godine, onda se može reći da su ukupne strane direktne investicije premašile 20,6 milijardi dolara, što je 49 odsto BDP zemlje. U Agenciji za promociju investicija i izvoza (SIEPA), procenjuju da će se ove godine u Srbiju sliti oko dve milijarde dolara stranih investicija, ali neto priliv od samo 480 miliona ostvaren u prvom polugođu ne uliva poverenje da će te projekcije biti ostvarene – smatra Jovović koji ukazuje na činjenicu da se i u jugoistočnoj Evropi beleži pad stranih direktnih investicija koje su sa 12,7 milijardi dolara, koliko je ostvareno u 2008, prošle godine pale na 7,5 milijardi.

Negativan trend prisutan je i kad je reč o srpskim investicijama u druge zemlje – prošle godine investirano je samo 55 miliona dolara, a godinu dana ranije 277 miliona. Inače, ukupna strana ulaganja posmatrano na svetskom nivou prošle godine su iznosila 1,1 bilion dolara, u 2008. investirano je 1,8 biliona, a u godini pre izbijanja svetske krize 2,1 bilion dolara.

– Cilj je da se godišnje privuče najmanje tri milijarde dolara stranih direktnih investicija. Ukoliko se, međutim, želi dinamičan rast BDP od oko šest odsto godišnje i vraćanje spoljnih dugova u skladu sa standardima međunarodnih finansijskih institucija, kao i rast proizvodnje po visokoj prosečnoj stopi od oko osam odsto, onda bi u narednom periodu trebalo obezbediti oko sedam milijardi evra stranog kapitala (u kreditima i direktnim investicijama) godišnje – ističe Jovović.

Podaci SIEPA ukazuju i na to da su strani investitori, kroz program vlade za privlačenje investicija, za četiri godine dobili 47 miliona evra. Zahvaljujući tom programu realizovano je više od 600 miliona evra novih investicija i otvoreno više od 17.000 radnih mesta.

Struktura spoljnog duga

Prema podacima NBS, u strukturi ukupnog spoljnog duga na kraju prvog kvartala ove godine, na međunarodne finansijske institucije otpada 22,7 odsto. Obaveze prema Pariskom klubu čine 7,8 odsto, a prema ostalim vladama 3,5 odsto tog „kolača“. Na dug prema poveriocima Londonskog kluba otpada 2,3 odsto, na kliring 0,3 odsto, a na ostale kreditore 63,4 odsto ukupnog duga. Činjenica je, takođe, da je oko 77 odsto duga denominovano u evrima, a oko 10 odsto su kratkoročne obaveze.

Skupa operacija

Bivša SFRJ je u više navrata refinansirala spoljne dugove čime je dobijen dragocen predah za prestrojavanje privrede. Ali, to nikako nije čarobna formula za rešavanje problema zaduženosti, jer refinansiranje nije jednostavna niti jeftina operacija. Ilustracije radi, ako je prosečna kamata oko devet odsto, a rok otplate sedam godina, onda milijarda dolara refinansiranog kredita košta oko 600 miliona dolara – tvrdi Jovović.

Strane direktne investicije u Srbiji (u milijardama dolara)

Godina Iznos

2006. 4,3

2007. 3,5

2008. 3,0

2009. 1,9

Podaci UNCTAD