U lokalu sve trangelja

Dok lične animozitete i ulagivanja čelnika stranaka možemo jasno da vidimo, sve i da nećemo, jer nam to nameću svaki dan u velikim količinama, nikako čoveku da bude jasno u čemu se onda razlikuju lokalne politike tih istih stranaka. Po nekom papagajskom principu lokalni lideri stranaka se hvataju za guše, ili kobajagi dobro sarađuju, onako kako se trenutno kreću odnosi između lidera. Na prvi pogled izgleda nelogično, ali u nedostatku pravih ideja i planova razvoja lokalnih sredina, dok se samo asfaltiraju sokaci, betoniraju trotoari i krpe rupe na ulicama, nije ni moguće drugačije.

Sve bi bilo drugačije kada bi se lokalne stranke pojavile sa različitim, ali ozbiljnim i argumentovanim planovima razvoja, pribavljanja svih mogućih investicija i novca iz podsticajnih fondova, pa da se pred licem javnosti prepucavaju koji je program bolji. Takav razvoj događaja nije moguć, jer ga koče lokalni lideri, naučeni da slušaju „odozgo“ i diktiraju „na dole“. Takvima ne pada na pamet da okupe stručne i kreativne koji bi mogli da osmisle ozbiljne planove razvoja, jer bi time priznali da nisu najpametniji u lokalnoj sredini. Dovoljno je njima što jašu na krilima svojih lidera i čvrsto se drže plota, jer su putevi razvoja klizavi i nesigurni. Najbolje se to može videti po sastavu opštinskih i gradskih veća u poslednjih dvadesetak godina. Ima čovek utisak da bi iz bilo kog međugradskog autobusa mogao da probere bolji sastav tih veća, nego ovako. U lokalu nije moguće da se na sednici opštinskog ili gradskog veća može dogoditi da ne bude usvojena odluka koja je u užem krugu koalicionih lidera dogovorena.

Sa druge strane, oni na vrhu, zauzeti ličnim prepucavanjima i rešavanjem teških i nagomilanih problema, nemaju ni vremena, ni snage ni volje da se bave svojim lokalnim političarima. I to je logično, jer se glasovi u lokalu ne dobijaju prema sposobnosti lokalnih funkcionera, nego prema popularnosti lidera. Čemu onda briga? Sve je pod kontrolom.

I tako lokal trangelja, svi se čvrsto za plotove drže svoje. Ono što ne valja i dalje ne valja. Narod se već navikao, pa je bolje ne menjati. Kaže narod „ne čačkaj mečku“.