Želimo da predsednik Srbije ubuduće otvara konjičke igre

RP: Gospodine Spasoviću, krenućemo od onoga što je najsvežije. Ljubičevske konjičke igre odavno su brend Požarevca. Koliko ga Požarevac koristi, a koliko ga može iskoristiti?

B. Spasović: Ljubičevske konjičke igre su dugo godina brend Požarevca, ali, na žalost, nisu međunarodni brend. To je ono što bih ja lično, kao Požarevljanin želeo. Mi dosta pričamo o tome da vratimo nekadašnji sjaj LjKI. Pamtim da su one u prošlosti bile međunarodne konjičke igre. Mi imamo Ljubičevski višeboj, koji je jedinstven u svetu i ima ga samo u Požarevcu. Mislim da je dobra praksa što imamo proglašenje počasnog viteza Ljubičevskih igara. Ove godine Velimir Stjepanović proglašen je za počasnog viteza. Obzirom na to da se radi o mlađem čoveku, u početku nije bio dovoljno upoznat sa tim šta to znači biti počasni vitez LjKI. Međutim, njegovi roditelji su itekako shvatili začaj Ljubičevskog višeboja. Mislim da mi nedovoljno koristimo naše turističke i privredne potencijale kada su u pitanju LjKI. Često se u javnosti spekuliše koliko koštaju LjKI i koliko one doprinose privrednom razvoju Požarevca. One sigurno doprinose razvoju grada, ali je činjenica da se odvajaju velika sredstva iz budžeta, a mislim da pametnom strategijom možemo učiniti da one postanu nacionalni projekat i da u doglednom periodu od nekoliko godina grad ne ulaže tolika sredstva u LjKI, već da i on i lokalni privrednici mogu da imaju prihod od njih.

RP: Kada su LjKI u pitanju, pitanje ulaganja u igre i šta dobijamo od njih nije tako jednostavno kao kada sabirate dva broja. Ponekad mi prosto smeta kada se to pitanje tako tretira, jer se ulazi u neku drugu politiku. Mislim da ni u svetu to niko ne posmatra ma taj način. Šta Požarevac dobija od igara i šta može da dobije kada bi se one podigle na nivo o kome govorite, mislim da je to pravo pitanje.

B. Spasović: Mi još uvek ne radimo ništa ozbiljno na tome da LjKI budu pravi brend Požarevca i pravi brend Srbije. To zahteva ozbiljnu strategiju, kao i da imamo agenciju koja bi se bavila brendiranjem igara, pri tome posebno naglašavam Ljubičevski višeboj, jer je on zapravo okosnica LjKI. Najavio sam da smo spremili materijal koji ćemo uputiti predsedniku Srbije, sa predlogom da ubuduće predsednik svake godine otvori LjKI. Nadam se da će nam izaći u susret i mislim da bi to dalo na značaju igrama.

RP: Ono što građanima Požarevca upada u oči i počinje da smeta je mali broj domaćih grla koja se takmiče. Želimo da navijamo za naše. Šta nam možete reći o tome?

B. Spasović: Javnosti je poznato da imamo dosta problema u JP Ljubičevo, kao i u drugim javnim preduzećima i u funkcionisanju grada uopšte. Mi ne smemo da žmurimo pred problemima i da ih guramo pod tepih i da pričamo da je dobro, a nije tako. Naravno da igre moraju da budu mnogo ozbiljnije spremljene. Ne kritikujem nikoga direktno, i ja sam član Organizacionog odbora. Kritika je upućena svima, kao i prethodnicima koji su učestvovali i organizaciji. Grad mora više da radi na infrastrukturi, brendiranju igara, kao i na tome da imamo dugoročan plan razvoja turizma. Definitivno moramo imati adekvatnu infrastrukturu. U poslednje vreme, sa otvaranjem nekoliko privatnih hotela imamo više smeštajnih kapaciteta, ali to je privatno preduzetništvo. Moramo mnogo ozbiljnije da razmislimo o organizaciji igara i ostalih manifestacija i da se više posvetimo tom poslu, jer to Požarevac zaslužuje. Imamo mnogo lepih mesta koja mogu privući turiste, ne samo iz Srbije, nego i iz inostranstva.

RP: Karneval je manifestacija koja ima međunarodni karakter. Licenca postoji do 2018. godine. Da li će se definitivno promeniti termin karnevala, i kakva je njegova budućnost?

B. Spasović: Karneval je bio prateća manifestacija u okviru LjKI. Podeljena su mišljenja o tome da li trebamo da imamo prateće manifestacije u okviru LjKI, ili da se preorjentišemo samo na igre, kako bi im na taj način dali veći značaj. Postoji ideja da se termin karnevala prebaci za maj ili jun. Mislim da to nije loša ideja, jer još uvek traje školska godina, i ne bi bilo loše da i škole učestvuju na karnevalu i da svaka ima svoju karnevalsku grupu. To bi mogla da bude i neka vrsta takmičenja između njih, tako da bi karneval imao i takmičarski duh. Mislim da Grad treba da podrži ovu manifestaciju i da pomogne svojim sredstvima osnivanje ovakvih grupa u školama. Ima mišljenja i da Požarevac treba da izađe iz sekcije karnevalskih gradova. Lično ne podržavam takvu ideju, jer mislim da karneval nailazi na dobar odziv građana, a pre svega dece, i da jednu takvu manifestaciju treba očuvati, samo treba prometniti spektar i fokus dešavanja.

RP: Karneval nije manifestacija koja puno košta grad. Mislim da licenca nije skupa.

B. Spasović: Što se finansija tiče, mislim da mora da bude više transparentnosti u pogledu trošenja novca za LjKI i prateće manifestacije. Kada bi se tačno znalo na šta se troši novac, uz to da mi nastojim da podignemo kvalitet manifestacija, mislim da ne bi imali nikakve primedbe. Ipak, mislim da možemo znatno smanjiti sredstva koja ulažemo u ove manifestacije. Ukoliko bi LjKI postale nacionalna manifestacija, mogli bi da dođemo do znatno više sredstava, ali ne na taj način da uzimamo novac od ministarstava. Dovoljno bi bilo da institucije naše države shvate značaj LjKI, a mi ćemo odraditi ostali deo posla oko brendiranja igara. Stalno pominjem Sinjsku alku, koja je po meni mnogo siromašnija manifestacija od LjKI, ali ona svake godine dovodi 40 – 50 hiljada turista u Sinj. Predsednik Hrvatske nekoliko dana pred početak manifestacije daje plašt i povelju njihovom vitezu i saglasnost da se održe igre. Zašto i mi to ne bi učinili sa LjKI. Pa to je značajno za održanje naše tradicije i kulture.

RP: Ne možemo govoriti o LjKI, a da ne spomenemo ergelu Ljubičevo. Nekada je postojala sjajna ideja da se tamo napravi turističko – sportski kompleks, ali nije bilo realizacije.

B. Spasović: Ergela je legat knjaza Miloša i dobila je ime po njegovoj supruzi, po njoj je poznat i naš grad. Naravno da treba spomenik konju u Ljubicevu raditi na tome da se ta ideja sprovede, ali moram da napomenem nešto sa čime većina Požarevljana nije upoznata, a to je činjenica da zakon ne prepoznaje ergelu kao javno preduzeće. Taj problem je već godinama prisutan, i ergela bi trebala da se organizuje kao ustanova i da bude pod patronatom grada Požarevca i da na taj način upravljamo legatom kneza Miloša. Mislim da je iz ministarstva stigao dopis o tome koliko je zemlje tačno ostavio u legat knez Miloš. Mi u ergela ljubičevoLjubičevu imamo velike potencijale koji nisu iskorišćeni. Tu mislim i na bogato izvorište termalnih voda. Grad je planirao da se urade dve bušotine, da vidimo koji su to kapaciteti, i ako bi se sve to pokazalo kao tačno, tamo bi mogli da izgradimo sportsko – turistički kompleks, koji bi zadržao svoju osnovu, a to je ergela. To bi sigurno privuklo posetioce.

RP: Ne možemo da pričamo o turizmu, a da ne pomenemo Požarevački mir. Čini mi se da ga malo afirmišemo. Šta bi tu mogli da uradimo?

B. Spasović: Pomenuli smo strategiju razvoja turizma u Požarevcu, koje bi trebalo napraviti. Požarevački mir se nalazi u okviru muzeja. Nadam se da on time neće izgubiti na značaju. Za Požarevački mir su svi čuli, poznato je da su Tursko i Austrijsko cartsvo, kao i Mletačka republika sklopili mir na brdu iznad Požarevca. Međutim, manje se govori o tome da su u tim ratovima učestvovale i naše jedinice, u borbi protiv Turaka, kao i da je dvadesetak godina posle sklapanja Požarevačkog mira veliki deo Srbije uživao autonomiju pod protektoratom Austrijskog carstva. To je značajno i za istoriju Srbije, a ne samo tih sila. Ima raloga da Požarevački mir dobije mesto koje zaslužuje, uz veća ulaganja nego sada. Etno selo na Tulbi je takođe vrlo interesantno, ali je još važnija njegova lokacija na samo kilometar od centra grada. To isto važi i za spomen park Čačalicu. Mislim da malo gradova ima takva mesta, i oni mogu da uđu u turističku ponudu grada.

RP: Za kraj, da rezimiramo. Kako se to može rešiti, da Požarevac ima veću korist od turizma. Imamo puno problama, ali i šansu da razvijamo turizam.

B. Spasović: Pre svega moramo mnogo više raditi na infrastrukturi i za to je potrebno, potenciram, da lokalne samouprave Braničeskog okruga treba da izgrade i osmisle zajednički nastup. Tamo gde su u pitanju regionalni putevi, tu možemo tražiti pomoć od države. U Braničevskom okrugu se nalazi i Srebrno jezero, na koje dolaze desetine hiljada ljudi, kao i Golubačka tvrđava, čiju obnovu finansira EU. Mislim da ukoliko Srbija prepozna zajednički nastup i strategiju, da će nam sigurno pomoći da rešimo neke probleme.

Država nema sredstva za Viminacijum

RP: Ako govorimo o turizmu u Požarevcu ne možemo da ne pomenemo Viminacijum, kao ni okolne manastire. Viminacijum je po značaju, a i po tome koliko je poznat prerastao Srbiju. Koliko Požarevac može da koristi Viminacijum, kao i pomenute manastire?

B. Spasović: Nažalost, malo koristimo te potencijale. Uvek potenciram da, što se tiče turizma, trebamo da imamo zajednički nastup na nivou Braničevskog okruga. Kada govorimo o manastirima, oni se nalaze u svim opštinama Braničevskog okruga i ima mnogo potencijala. Mislim da bi svaki okrug poželeo takvu manastirsku turu, a mislim da je i naša Turistička organizacija uvela obilazak manastira u Braničevskom okrugu. Međutim, mislim da je zajednički nastup i objedinjena ponuda koja bi sigurno privukla turiste najbitniji. Viminacijum se tu definitivno izdvaja i žao mi je što naša država nema sredstava da ubrza iskopavanja, jer je najveći deo grada još uvek pod zemljom.