Osuđeno svega 15 odsto odgovornih

– Od početka ove godine samo u sektoru građevine poginulo je 16 ili 17 radnika i to je više nego u istom periodu prošle godine, napominje Vuković.

Veliki je problem, naglašava on, što je pravosuđe dosad rešilo tek 15 odsto slučajeva i što dozvoljavaju da pojedinci odgovorni za smrt radnika nikada ne dobiju kaznu zbog zastarelosti slučaja. Zbog toga je sindikat, napominje naš sagovornik pisao Ministarstvu rada ne bi li se to promenilo, ali očigledno da to nije pomoglo. Vuković kaže i da velike firme mnogo više polažu računa na bezbednost na radu nego neke manje.

– Možda smo mislili da će mala i srednja preduzeća da vode više računa o tome, ali ispostavilo se da uglavnom velike firme obezbeđuju svoje radnike, a da male ne obraćaju pažnju dovoljno, ističe Vuković. Poslednji primer, kada su radeći na sanaciji klizišta u Zemunu poginula četvorica radnika, prema rečima Vukovića, to i pokazuje. – U Zemunu se desilo da je mala firma sa 25 zaposlenih, uposlila podizvođače sa sedam zaposlenih koji rade na crno i u takvim slučajevima se dese nezgode – napominje on.

Firme koje tako posluju, smatra Vuković, ne treba ni da rade. Pravdanje finansijskom krizom i nedostatkom novca, ističe, nije dovoljno dobar razlog. Vuković smatra da su poslodavci ti koji treba da obezbede radnicima uslove, da nadgledaju šta rade i kako, da ih kažnjavaju i otpuštaju s posla, ukoliko se ne pridržavaju pravila o bezbednosti na radu. On kaže da je bilo primera velikih preduzeća, poput cementara, u kojima su radnici dobijali otkaze zbog toga što su na radnom mestu bili u alkoholisanom stanju.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt kaže za Forum da je zadatak Ministarstva, odnosno Uprave, da izmeni i dopuni propise koji postoje, da donosi nove, ali da ne može da sankcioniše.

– Sankcionisanje je u domenu prekršajnog suda i javnog tužilaštva. Uredbe predviđaju kazne, inspektori na terenu utvrđuju da li se propisi poštuju, posle toga mogu da podnesu prijavu javnom tužilaštvu, koje opet odlučuje o podizanju optužnice. Na kraju, sudije izriču kazne, koje idu do milion dinara. Naravno, sudija ima pravo da izrekne i manju kaznu – objašnjava Božić Trefalt.

U Inspektoratu za rad Ministarstva rada i socijalne politike kažu da ne raspolažu preciznim podacima o brzini rešavanja sporova, ali ni visini izrečenih kazni.

– Brže odlučivanje po podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka značajno je doprinelo jačanju svesti poslodavaca o neophodnosti dosledne primene zakona u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu – kaže za Forum direktor Inspektorata Predrag Peruničić.

On ističe da je u prvih osam meseci ove godine bilo 8.584 inspekcijska nadzora, od kojih je 808 bilo povodom prijavljenih povreda na radu. U istom periodu podneto je 576 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a podneto je i 20 krivičnih prijava – napominje Peruničić.

Najviše, čak 342 zahteva, bilo je za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica, 169 protiv preduzetnika, 36 protiv zaposlenih i 29 protiv lica za bezbednost i zdravlje na radu. U istom periodu prošle godine, poređenja radi, bilo je stotinak nadzora više, isto toliko više bilo je i pokrenutih prekršajnih postupaka (455), dok su bile dve krivične prijave manje.

– Do kraja avgusta ove godine Inspektorat je doneo 239 rešenja o zabrani rada na mestu gde mogu da budu ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenih, dok je u istom periodu prošle godine bilo 347 takvih rešenja – ističe Peruničić.

Poslodavci, napominje on, sve više poštuju odredbu zakona koja se odnosi na donošenje akta o proceni rizika, tako da je ove godine manje donetih rešenja i manje podnetih prekršajnih prijava zbog nedostataka koji se odnose na procenu rizika.

– Ipak, Inspektorat za rad nije zadovoljan kvalitetom donetih akata o proceni rizika i njihovom primenom u praksi. Veliki problem predstavlja i činjenica da pojedini poslodavci ne primenjuju preventivne mere koje su utvrđene aktom o proceni rizika“, naglašava Peruničić.