Akademsko nasilje

Policija je uhvatila izvršioce napada na profesora Vujačića, ali motiv tog događaja još nije poznat, mada se spekuliše da incident ima političku pozadinu. Vujačićje demantovao pisanje pojedinih medija da je u razgovoru sa policijom kao inspiratore označio profesore FPN-a Branka Vasiljevića i Slavišu Orlovića, kao i profesora Megatrenda Zvonka Gobeljića. Vujačićje rekao da je na pitanje policije da li je sa nekim u sporu, pomenuo više od desetak imena koja su u vezi sa događanjima na fakultetu i van te ustanove, ali da nikoga od njih nije mogao da označi kao nalogodavca.

Odbacio je i insinuacije da je ovaj incident posledica njegovog gostovanja u „Utisku nedelje“ i stavova koje je tom prilikom izneo o plagijatima u doktorskim disertacijama. Vezu ne vidi ni sa nedavnim protestom studenata na toj visokoškolskoj ustanovi. Iza svega što se moglo čuti na konferenciji za novinare posle pomenutog događaja, zaključuje se da Vujačićnekome smeta jer je dekan. Na to ukazuje njegova izjava da su mu pre dva meseca preko poznanika upućene pretnje da će biti meta tabloida, pa čak i da će biti napadnut, ali da to može izbeći ukoliko podnese ostavku. Ni Vujačić, ni predsednik Saveta FPN-a Zoran Stoiljkovićnisu želeli otvoreno da kažu ko stoji iza pretnji i pritisaka kojima su, kako tvrde, duže vreme izloženi dekan i uprava. I čiji je cilj da se „promeni politika Fakulteta, a dekan povuče sa funkcije“. Postavlja se pitanje kome smeta Vujačićna kraju drugog mandata i šta poručuje javnosti kada kaže da će „obezbediti poštovanje demokratskih procedura“ pri izboru svog naslednika.

Da li je moguće da su pojedine struje na FPN-u sada spremne da razmirice sa akademskog polja prenesu na „bojno“, nakon što su ta visokoškolska ustanova i njen dekan više puta bili izloženi neviđenim uvredama i najpogrdnijim kvalifikacijama po tabloidima, kada se odlučivalo o produženju radnog odnosa profesorima Milanu Podunavcu i Čedomiru Čupiću, kao i dodele zvanja profesor emeritus Vukašinu Pavloviću. Na tragu Vujačićeve izjave je i Zoran Stoiljkovićkada poručuje da se FPN „oslobodio nekadašnje reputacije popodnevne partijske škole“, da ljudi koji tu rade nisu „jeftini propagandisti“, te da na toj visokoškolskoj ustanovi nema cenovnika za završetak studija. Dakle, prema onome što je dosad rečeno, napad na Vujačića posredno je napad na akademske slobode, a sve što se događa trebalo bi da bude povod da se „univerzitet i druge institucije oslobode atmosfere straha i nasilja koju šire različite formalne i neformalne grupe krijući se iza tajnih izvora“.

U prilog tezi da univerzitet nije zaobišlo sve zastupljenije nasilje u društvu govori i poslednji studentski protest na beogradskom Filozofskom fakultetu, gde se pod paravanom borbe za prava svih akademaca zloupotrebljava tradicija studentskog samoorganizovanja ove visokoškolske ustanove. Nije prvi put da pojedine grupe neslaganje sa odlukama fakultetskih uprava rešavaju takozvanim blokadama. Pištaljke i bubnjeve, simbole studentskog otpora režimu Slobodana Miloševića, sada su zamenili lanci i katanci, nasilni upadi na fakultete, prekidi predavanja… Protest na Filozofskom traje više od šest nedelja i u međuvremenu je izgubio smisao borbe za rešavanje autentičnih studentskih problema. Istovremeno je pokazao nemoćinstitucija da se odupru ovakvim pojavama, ali i slabost studentskog organizovanja jer većina koja želi da pohađa nastavu nema načina da prevlada manjinu, a da se pritom izbegne fizički obračun.

I tu dolazimo do ključne stvari koja povezuje pojedine studentske organizacije – a to je sila, kao način da se nametne volja, da se spreči pravo na drugačije mišljenje, odsustvo dijaloga i tolerancije. Poslednji primer takvog ponašanja je nasilan prekid tribine na FPN-u o legalizaciji marihuane. Tačno je da današnja mlada generacija nije mogla ostati imuna na brojne negativne pojave u vremenu kada je odrastala, ali su u pravu i oni koji misle da je takvom ponašanju u određenoj meri „kumovao“ i sam univerzitet, na kome je oduvek bilo struja sa opskurnim političkim idejama. Jer upravo su fakulteti tlo na kome su „iznikle“ brojne ekstremističke studentske organizacije.

Sukobi, netrpeljivost, uvrede, odsustvo dijaloga, nepoštovanje elementarnih akademskih sloboda i prava nije zaobišlo ni organizacije koje sebe nazivaju zvaničnim predstavnicima studenata. To potvrđuju nedavni izbori za Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, u kojima je, prema tvrdnjama neposrednih učesnika, atmosfera bila gora nego među političkim strankama pred izbore. Studenti su se podelili na one koji su članovi vladajućih političkih partija ili su njima bliski i na one koji nemaju partijsku knjižicu. Odavno je jasno da parlamenti nemaju ozbiljnu podršku među širom studentskom populacijom i da je studentsko organizovanje preko zvaničnih univerzitetskih organa „na meti“ političkih stranaka. Svaka vlast želi da ima studente pod kontrolom, ali i da populističkim porukama (protivljenje povećanju školarina) obezbedi glasove na izborima. Studentski izbori danas su postali tamna mrlja visokog obrazovanja o kojoj se nerado govori.

Pitanje je da li akademska zajedica ima snage da se izbori sa pomenutim pojavama, ako smo u aferi sumnjivih doktorata videli da je mali broj pojedinaca spreman da se odupre neznanju i nepoštenju. Vrlo je indikativan slučaj Univerziteta Union, na kome čak ni posle javnog poziva nisu uspeli da formiraju komisiju koja bi ispitala navode o doktorskoj disertaciji stečenoj na jednom od fakulteta tog univerziteta. Od toga što su pojedinci odbili poziv Uniona, mnogo je opasnije što su pojedini državni fakulteti zauzeli stav da niko od njihovih zaposlenih ne bi trebalo da se bavi procenom doktorata političara. Očito da univerzitet ne želi da „seče granu na kojoj sedi“, jer bi ozbiljan pristup ovoj temi otvorio i problem prepisivanja u naučnim radovima, koji su jedan od uslova za napredovanje u karijeri. U akademskoj zajednici (čast izuzecima) preovladao je kukavičluk i želja da se ne zamera kolegama, iako su i doktorske studije i celokupno visoko obrazovanje doživeli težak šamar. Za koji su posredno odgovorni sami univerzitetski radnici.