Infantilne optužbe

Smatram da je važno da javnost bude upoznata i sa drugom stranom.

Naime, Suzana Vuksanović i Nebojša Milenković, inače bračni par zaposlen u MSUV, većinu svog radnog vremena koriste za opstruisanje rada Muzeja, za diskreditovanje njegovih rezultata i kriminalizovanje institucije, zarad sopstvene zluradosti i dodvoravanja novim strukturama vlasti, koristeći aktuelni trenutak izbora i političkih promena.

Vuksanović – Milenković su od svog zaposlenja u Muzeju vrlo brzo ostvarili kredibilitet tzv. „denuncijanata“ koji veštački izazivaju konfliktne situacije sa direktorima i kolegama, od javnog sakupljanja potpisa protiv direktora, medijskih kampanja do sudskih parnica, svađa i omalovažavanja kolega. Milenkoviću koji devedesetih nije duvao u pištaljke, a kojem dosadašnje kandidature za gradonačelnika Novog Sada, direktora Muzeja i članstvo u Upravnom odboru nisu bile uspešne, priključila se supruga, neostvareni stručnjak za skulpturu, u sprovođenju novog projekta koji se bavi medijskim manipulacijama, iznošenjem lažnih optužbi, paušalnih i tendencioznih istraživačkih izveštaja o Muzeju, čime prikrivaju sopstveni nerad i nesposobnost.

Za godišnju platu koju im ovo društvo redovno omogućava, radno vreme koriste za aktivnosti na društvenim mrežama, pisanje blogova, dopisa i otvorenih pisama protiv kolega, zamišljajući sebe u važnoj ulozi sudskih istražitelja ili istraživača „Insajdera“, a u stvari koriste muzejsku instituciju isključivo kao poligon za samopromociju i samopreporuku drugim instancama.

Muzeji su prošli kroz tranziciju od javnih institucija kulture koje se finansiraju isključivo od budžetskih sredstava države do javnih institucija kulture u neoliberalnom okruženju, gde su javna davanja sve manja za programe, a prikupljanje sredstava u okviru partnerskog povezivanja i saradnje na regionalnim i međunarodnim projektima sve zahtevnije. To podrazumeva i sticanje drugih kvalifikacija gde kustosi kreiraju kompleksnije sadržaje, postaju menadžeri evropskih projekata i bave se sve zahtevnijom organizacijom.

Dvoje pomenutih supružnika ove promene ne mogu da isprate i sada se suočavaju sa svojim traumama. To se ogleda u njihovim nerealnim zahtevima u vidu visokih iznosa koje traže od Muzeja za svoje jednoobrazne projekte lokalnog karaktera, nemogućnošću ravnopravne participacije u međunarodnim projektima zbog jezičkih i konzervativnih barijera, malograđanskih i šovinističkih stavova kojima diskredituju druge i drugačije, te nepoštovanju rada stručnih tela i opstrukciji administracijskih zadataka, timskog rada i projektnog planiranja, što proizvodi infantilno optuživanje muzejske uprave i kritikovanje kolega kada im želje nisu ispunjene. Nespremni za samokritiku i konstruktivno traženje rešenja, nesvesni svog okruženja i kolegijalne zajednice, Vuksanović – Milenković prizivaju krizu u Muzeju. Međunarodni rezultati Muzeja i treći evropski projekat odobren od strane Evropske komisije u poslednjih nekoliko godina upravo dokazuju suprotno.

S poštovanjem,

Sanja Kojić Mladenov,

direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Lični interesi

Ne slažemo se sa konstatacijom kolega Suzane Vuksanović i Nebojše Milenkovića da u Muzeju postoji kriza.

U proteklih nekoliko godina Muzej je realizovao evropske projekte Digitalizacija ideja u partnerstvu sa Muzejom suvremene umjetnosti Zagreb, Muzejom moderne umetnosti iz Varšave i Modernom galerijom LJubljana i Performing the Museum sa Muzejom suvremene umjetnosti Zagreb, Koroška galerija Slovenj Gradec i Fundacio Antionio Tapies iz Barselone i kao jedna od retkih državnih institucija iz Srbije učestvuje i u trećem evropskom projektu Promene rizika sa sledećim partnerima: ACE KIBLA, Maribor, ACAX/League of Independent Art Spaces, Budimpešta; RIXC, Riga; MMSU, Rijeka; MSUV, Novi Sad; ZINC, Marsej; 7scenes, Amsterdam; FOPSIM, Zejtun, Malta; Department of Philosophy and History of Science, School of Science, Univerzitet u Atini.

Za razliku od ranijih godina u 2015. godini došlo je do ostvarivanja 30 odsto ukupnog budžeta Muzeja konkurisanjem za dodatna sredstava na domaćim i inostranim konkursima, napredak koji u velikoj meri doprinosi samoodrživosti ustanove i zapravo sprečava razvoj krize koju spominju Nebojša Milenković i Suzana Vuksanović.

Ostvarena su višegodišnja partnerstva u zemlji (Gete institut, Francuski institut u Srbiji, Kulturni centar i Kuća legata iz Beograda, i drugi), važna partnerstva u inostranstvu (Fondacija Antonio Tapies iz Barselone, Kunsthale iz Košica, Kibla – Multimedijalni centar iz Maribora, Nacionalni muzej moderne umetnosti Tajvan, Narodni muzej Crne Gore), osnažena je saradnja sa nevladinim sektorom (festivali Slobodna zona, Merlinka, Videomedeja, muzički ciklusi organizacije Improstor itd.), saradnja sa Univerzitetom Novi Sad i Akademijom umetnosti Novi Sad, i iz godine u godinu se kroz ulaganje poboljšavaju uslovi zgrade za rad zaposlenih i realizaciju programa. Sveukupno, smatramo da Muzej napreduje u dobrom pravcu sa važnim rezultatima u zemlji i inostranstvu.

Smatramo da su stavovi Nebojše Milenkovića i Suzane Vuksanović krajnje lični, nastali iz ličnog interesa, i da ni na koji način ne doprinose ni radu ni ugledu ustanove, kao i da im je cilj samopromocija kroz diskvalifikovanje rada i zasluga ostalih kolega. Nebojša i Suzana potcenjuju svoje kolege, stručna tela i instituciju u celini i svojim javnim istupanjima stvaraju lažnu predstavu o muzeju.

Pomenuti kustosi ne učestvuju u međunarodnim projektima zato što odbijaju timski rad i ne govore engleski jezik koji je osnovni preduslov za saradnju na evropskim projektima (kao i jedan od uslova za kustosko radno mesto u muzeju) koji se većim delom finansiraju iz sredstava EU. Takođe, do sada dvoje kolega nije predložilo nijedan međunarodni partnerski projekat, dok se njihov angažman u poslednjih pet i više godina isključivo sastoji od monografskih izložbi finansiranih iz državnog budžeta.

Optužbe povodom neobjavljenih izdanja koje iznose dvoje kolega je selektivna jer propuštaju da navedu da je npr. knjiga Suzane Vuksanović Nova skulptura u Vojvodini 1980-2000 nakon plaćenog odsustva autorke od godinu dana za pisanje te knjige ona realizovana tek pet godina kasnije, kao i da je katalog izložbe, Rastislava Škuleca REMIX. REFRESH. RESTART izašao dve godine nakon realizacije izložbe.

Navodi vezani za učešće zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru su ponovo izrečeni ili potpuno zlonamerno ili iz potpunog neznanja o ovim telima Muzeja. Mandat članova Upravnog i Nadzornog odbora traje četiri godine, tako da sastav ovih tela u mandatu Sanje Kojić Mladenov nikako nije mogao biti više puta menjan. Članovi ovih tela iz redova zaposlenih se ne biraju samo od kustosa muzeja, već od svih zaposlenih većinom glasova.

U Komisijama za javne nabavke se biraju zaposleni Muzeja po redovnoj zakonskoj proceduri, i sastav tih komisija je za svaku javnu nabavku drugačiji, tako da se i ovde radi o manipulaciji informacijama koja je konstantna u svim javnim pisanjima Nebojše Milenkovića i Suzane Vuksanović.

Kreiranje programa Muzeja nije isključivo privilegija zaposlenih kustosa, kao što smatraju kolege Milenković i Vuksanović, već i drugih stručnjaka. Preduslov za izbor programa je prvenstveno kvalitet predloga.

Izazivanjem višečasovnih rasprava o dnevnom redu i zapisnicima sa prethodnih sednica, kustoski par je opstruirao rad Komisije za otkupe i poklone, ugrožavajući time proces selekcije umetničkih radova, koja je trebalo da se realizuje u kratkom vremenskom roku konkursa. U kritici odluka Komisije, propustili su da spomenu da su te iste odluke i sami podržali.

U okviru rada Komisije za otkup i poklone, čiji su rad najviše kritikovali, kolegama Suzani Vuksanović i Nebojši Milenkoviću je bila važnija višečasovna rasprava o dnevnom redu i zapisnicima sa prethodnih sednica, nego izbor umetničkih radova za otkup Muzeja – nešto što je suština rada te Komisije i u javnosti. Kritikovali su odluke komisije, propustivši da spomenu da su te iste odluke i sami podržali.

Smatramo da Nebojša Milenković i Suzana Vuksanović svojim javnim istupanjima obmanjuju javnost iz ličnih interesa, a ujedno ugrožavaju jednu od najznačajnijih institucija savremene umetnosti u Srbiji i buduće saradnje sa institucijama i organizacijama iz zemlje i inostranstva.

Pismo potpisuje 10 od 16 zaposlenih MSUV

Vladimir Mitrović, viši kustos

Gordana Nikolić, kustoskinja

Mirjana Dušić-Lazić, dizajnerka-kustoskinja

Luka Kulić, konzervator-restaurator

Jovan Jakšić, producent

Marko Ercegović, menadžer multimedije

Mirjana Masnikosa, sekretarka/pravnica

LJubica Kopanja, rukovoditeljka službe finansija

Nada Trpka, poslovna sekretarka

Snežana Dekić, kurirka