Književnik koji staje u red najvećih umetnika, Ivo Andrić, i sam je rano osetio svu težinu ljudske nemaštine. Knjiga autora Tihomira Petrovića, Ivo Andrić o sirotinji (Gradska biblioteka Karlo Bjelicki, Sombor 2015) na pregledan i korektan način predstavlja Andrićevo poimanje ljudske materijalne oskudice.
Imajući u vidu celokupan opus velikog srpskog i evropskog pisca, autor je jednako imao u vidu Andrićevog čoveka siromaha koji se, izložen svim nedaćama, bori za svoj opstanak. Sirotinja kao prokletstvo i nerazumljiva kazna ispoljava se osim u kategorijama hrane i odeće, u sferi čovekove nemogućnosti da zadovolji minimum egzistencijalnih potreba. To je život bez vedrine pa i bez nade. Petrović skreće pažnju na okolnost da veliki pisac apostrofira: glad kao gnusnu grubost i teški jad, potom nedostatak odeće i obuće, te život u neuslovnim i oronulim kućama. Govori se o prosjacima i nesrećnima kao pregaženom i odbačenom svetu. Pripovedač i romansijer, obaveštava Petrović svoga čitaoca, vidu u društvenom poretku vinovnike sirotinje. Naime, mehanizam vlasti je stalno držao u stezi seljaka, nametao mu davanja i eksploatisao ga na svaki način. Pripovedajući o čovekovoj ikonoštini, Andrić je dočarao prizore života usmerenog prema blagostanju i gospodstvu. Knjigu Tihomira Petrovića čine vrednom izabrani Andrićevi odlomci i minijature o ljudskoj sirotinji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
