Nemci izdali Basaru

Roman je do danas doživeo brojna izdanja i ima status kultne knjige iz decenije pred raspad socijalističke Jugoslavije. To je mozaična povest o tajnom društvu Male braće evanđeoskih biciklista Ružinog krsta, koja se proteže od poznog srednjeg veka do vremena u kome je roman napisan i obuhvata niz stvarnih istorijskih ličnosti, izmišljenih likova i poznatih književnih junaka. Pomenimo samo neke od njih: kralj Karlo Ružni i njegov majordom Grosman; Šerlok Holms, u svojim ne baš najboljim danima; nemački ekspresionistički pesnik i avanturista Jozef Kowalsky, i njegov otac Vitold, obućar i nadrifilozof iz Tibingena; psihijatar Sigmund Frojd, u svojim najboljim danima; ruski intelektualci Kuznjecov i Gribojedov kao logoraši u Gulagu; misteriozni biznismen i mrzitelj satova Çulaba Çulabi, koji isporučuje nesvakidašnji poslovni zahtev arhitekti L. Loentzeu; itd.

Biciklistički luksuz

Nemački prevod Fame o biciklistima potpisuje Mascha Dabić, mlada prevoditeljka iz Beča koja je dosad već prevela romane Barbi Marković, Milovana Danojlića, Sretena Ugričića i Zlatka Pakovića. Ona za Danas otkriva da je na prevodu, sa pauzama, radila skoro tri godine. „Posebno težak bio mi je onaj deo u kojem autor parodira birokratski stil iz socijalističkog doba, ali je istovremeno bilo zabavno igrati se rečima i kreirati nešto slično na nemačkom jeziku. Pošto se Fama sastoji od više priča, a autor pritom primenjuje različite stilove, imala sam osećaj da ne prevodim jednu knjigu, nego više njih istovremeno“, kaže Mascha Dabić. Ona dodaje da je u dogovoru sa izdavačem naslov romana promenjen u Zavera biciklista (nem. Die Verschwörung der Fahrradfahrer), jer je reč fama u savremenom nemačkom retka i neobična, pa direktni prevod ne bi najbolje funkcionisao. Prevoditeljka se s tim u vezi, kako sama navodi, orijentisala prema engleskom prevodu, čiji je naslov The Cyclist Conspiracy (prev. Randall A. Major).

Prevod je rađen prema izdanju koje se u Srbiji pojavilo 2008. povodom dvadeset godina od prvog izdanja. To znači da pored kanonskog teksta romana obuhvata i poseban predgovor autora, kao i dva eseja na kraju knjige, koje su napisali David Albahari i Branko Kukić. Nemačko izdanje upotpunjeno i sa nekoliko novih ilustracija, kojih nije bilo u ranijim izdanjima na srpskom. U odnosu na standarde našeg savremenog izdavaštva, to je luksuzno opremljeno izdanje, na 460 strana, u tvrdom povezu sa omotom.

Sarajevski atentat iz 1928.

Basara u romanu poništava granice između stvarnosti i fikcije, između istorijskog dokumenta, falsifikata i književnog teksta. Ako je istorija samo tekst, onda zakoni kauzalnosti u njoj više ne važe, sadašnjost nije određena samo prošlošću nego i budućnošću (jer to su samo gramatičke kategorije i ništa više). Shodno tome postaje moguće da pripadnici bratstva Biciklista 1928. planiraju atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Basara se lucidno poigrava paradoksima prosvetiteljstva, racionalizma, humanizma, egzaktnih prirodnih nauka, i duhovito ukazuje na unutrašnje protivrečnosti moderne demokratije, sekularne države, materijalističke ideje progresa.

„Za navike i očekivanja današnjeg prosečnog čitaoca, to ipak jeste komplikovan i težak roman. Takođe, postavlja se pitanje da li današnja nemačka publika može da dokuči šta je pisac hteo da kaže. Sa druge strane, mislim da će čitaocima na nemačkom govornom području posebno biti zanimljivo poglavlje koje donosi korespondenciju između Frojda i gospođe Majer. Basara kao autor vešto putuje kroz vreme i prostor, kroz različite epohe i kulture, pa u tom smislu knjiga ne gubi na aktuelnosti. Po meni je glavni kvalitet romana autorov nenadmašni smisao za humor, čak i u onim delovima teksta koji na prvi pogled deluju administrativno i dosadno. Fama je satira koja je išla ispred svog vremena, a politička i društvena realnost potom su u mnogo čemu nadmašile piščevu parodiju“, kaže Mascha Dabić.

Velika ludnica

Početna inspiracija Svetislava Basare za pisanje romana bile su fascinantne teorije globalnih zavera koje su u godinama pred raspad zemlje preplavljivale tadašnje jugoslovenske medije. Fama o biciklistima istovremeno je prikrivena, ali nedvosmislena kritika zvanične komunističke ideologije i satiričko razobličavanje socijalističkog društvenog sistema i totalitarnog kulta ličnosti. Tajni plan na kome radi bratstvo Biciklista je izgradnja ogromne bolnice za dvadeset miliona duševno obolelih – gde bi se ludilo, umesto da se potiskuje, učinilo društveno korisnim – što je jasna metafora za Jugoslaviju iz vremena kada je roman nastajao.

Mascha Dabić smatra da se Fama bavi suštinskim društveno-političkim i filozofskim pitanjima koja su i danas aktuelna. „U svakom slučaju radi se o knjizi u koju se vredi upustiti, bez obzira na to odakle ste po poreklu i da li ste nekada živeli u socijalističkom sistemu ili ne. Basarin roman nije samo kritika socijalističkog sistema, nego kritika društvenih sistema moći i ideologije uopšte. A takvi kritički glasovi su uvek bitni, posebno u društvu u kojem mi trenutno živimo, gde je neoliberalna ideologija već toliko duboko ušla u svakodnevni život da joj se ponekad više ne mogu prepoznati tragovi“, naglašava prevoditeljka.

Žal za Končitom Vurst

Na kraju nemačkog izdanja Fame nalazi se legendarni Tajni spisak članova Evanđeoskih biciklista (grupa jugoistok), i to ne samo u proširenoj varijanti iz 2008, čiji su hedlajneri Paris Hilton, Marija Todorova i velika trojka DSS – Koštunica, Aligrudić i Dejan Mihajlov, nego je dopunjena sa još nekoliko novih članova. Mascha Dabić otkriva da je sledeći Basarinu sugestiju u spisak po sopstvenom izboru ubacila ličnosti koje će biti prepoznatljive čitaocima nemačkog govornog područja. Tako se ispostavilo da famoznom tajnom bratstvu pripadaju i austrijska političarka Herta Firnberg, čuveni socijaldemokratski kancelar Bruno Krajski, filozof Šeling i pisac Tomas Bernhard. Međutim, samo nekoliko nedelja pošto je knjiga objavljena, prevoditeljka sa žaljenjem otkriva da na spisku nema imena koje tu nesumnjivo pripada – Končita Vurst.