Strip-omnibus o Velikom ratu

„U Francuskoj već 40 godina jedan autor, Tardi, uz pomoć svoje olovke i četkice bavi se temom Velikog rata i njegovo delo postalo je nezaobilazno. Cilj mu nije bio da oslika rat, već da istraži sebe, svoje strahove i bes, kao i da izrazi svoje viđenje rata i nasilja, razotkrivajući tako ljudsku ludost. Kroz njegovo delo prožima se prezir prema heroizaciji i odbijanje ideje o pristanku da se postane topovsko meso. Njegov rad, uveličan moćnim medijumom, stripom, čitaoca vodi kroz smrad i glib prvih linija. Iz njegovog dela izvire ogromno poštovanje prema običnom čoveku. Njegovi junaci uplašeni su, hladno im je… Tardi ne želi da se dopadne, on izražava ono što oseća u dubini svog bića…“, beleži, između ostalog, u predgovoru za Linije fronta Žan Pjer Verne, istoričar i scenarista jednog od najautentičnijih Tardijevih i inih stripova na temu Velikog rata – Prokleti rat u izdanju IK Darkwood, koji je predstavljen na stranicama Knjige Danas. I upravo ovo izdanje, koje se realizuje u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata (Srbija) i Misije za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata (Francuska), može se smatrati nastavljanjem Tardijeve dugogodišnje misije.

U prvom tomu Linija fronta predstavili su se Olivije Dombrmel Dobs i Dragan Paunović (Braća po oružju), Nenad Pejčić i Igor Krstić (Tain), Rodolf i Zoran Janjetov (Milovanov povratak), Filip Banković i Ivan Stojković (Krfski dnevnik), Marjana Miškov i Aleksandar Zograf (Hajdemo, deco otadžbine), Bruno Falba i Aleksa Gajić (Anđeo čuvar), Miloš Petrik i Ana Milojković (Heroj), Filip Zitka i Darko Perović (Odiseja podmornice Kiri), Milenko Mišić, Milan Drča i David Širlkoski (Flora) i Dragana Stojiljković, Dražen Kovačević i Toni Anastasovski (Ni na nebu ni na zemlji), svi, kao jedan, prateći osnovni poriv Žaka Tardija, suprotstavljanje čovečnosti ratu. Kvalitet radova varira od odličnih do vrlo dobrih, bez ispodprosečnih i najavljuje vrlo zanimljiv upad Devete umetnosti na klizavo tle Velikog rata i njegovog tretiranja. U svakom slučaju, vredi dodati i Verneovu opasku da „ovo izdanje ima za cilj da današnjoj omladini približi veliku tragediju koja je uzdrmala 20. vek i da podseti da su upravo Srbija i Francuska u njoj procentualno imale najviše žrtava“.