Svet kao supermarket religija

Centralna teza najnovije Grafove knjige glasi – ponuda vere u savremenom globalnom svetu raste svakim danom kao što i religiozni konflikti srazmerno rastu. Graf nastoji, odmah na početku svog pamfleta (Friedrich Wilhelm Graf: Götter global. Wie die Welt zum Supermarkt der Religionen wird, C. H. Beck, Minhen 2014), da raskrsti sa dvema iluzijama: religija ne izumire kao što su držali intelektualci Zapada poslednja dva stoleća. Religije nisu miroljubive, iako sve zagovaraju irenizam/miroljubivost, već su rizici, jer borbeno nastoje da probiju „svoje učenje“ o istini. Religije nisu – i to je lajtmotiv ovog pamfleta – suprotnost moderni, već su konstitutivni/sastavni faktor moderne i neretko profiteri/dobitnici u krizi moderniteta.

Graf otkriva u svom bogoslovskom diskursu da društveni sukobi tek u ravni bogoslovskih interpretacija dobijaju na oštrini i eksplozivnosti. On vidi sebe na liniji liberalne teologije, posebno na liniji Ernsta Trelča (Ernst Troeltsch). Graf je glavni priređivač kritičkog izdanja dela ovog legendarnog protestantskog teologa koji je, kao i Graf, nastojao da vaspostavi prosvetiteljske ideje sa kraja 18. veka. On naginje sociološkom posmatranju religija, bez funkcionalističkih opisa u stilu etsi deus non daretur/kao da Bog ne postoji. Ova krilatica je pripisivana Hugu Grocijusu (Grotius), koji je bio zagovornik suverenosti mišljenja.

Grafova knjiga Globalni bogovi razapinje novi tematski luk sazdan od empirijskih ispitivanja religioznog fenomena disproporcija broja rođenih (nataliteta) hrišćana u odnosu na druge religije. Graf označava bivšeg papu Benedikta XVI kao „ofanzivnog teoretičara ekumenske politike razlikovanja“. Već naslov Grafove knjige, Globalni bogovi, upućuje na perspektivu koja autora zanima: ne samo o velikim religijama i njihovom prisustvu širom svetskog šara već i njihovoj društvenoj relevantnosti kroz koji zemaljski globus postaje bitniji i prijemčiviji za svakog građanina sveta, mi doživljavamo ne samo međuzavisnost u oblasti privrede već kroz migraciju i kruženje ideja u medijima i religioznim institucijama.

Graf ne tumači religije u njihovim konfesionalnim ili institucionalnim okvirima, već kao nepregledni niz malih i najmanjih alternativnih tržišnih ponuda ezoteričnih, spiritualnih ili džihadističkih grupa i grupacija, koje je teško podvesti pod nasleđe jedne velike religije. Ukratko, to je kao i u supermarketu u kome se ponude tiču čitavog sveta. Lokalna božanstva su passé/prošlost, veli Graf. Model tržišta je uspeli model tumačenja – ne bogoslovski simbol – religioznih zajednica koje označavaju one religiozne procese preobražaja (mi bismo rekli prozelitiranja) koji se zbivaju – porast broja evangelikanaca u Brazilu ili Južnoj Koreji, Americi ili Istočnoj Evropi, kao suprotnost klasičnim religioznim zajednicama.“Religiozni akteri“ sada se bave splitanjem (Bricolage) i kombibovanjem hrišćanskih jezičkih i ritualnih formi sa primenom popularnih kulturnih elemenata. Taj šareni ćilim konfesija stoji na jednoj strani, na drugoj je ono što Graf zove kreacionistička internacionala koja je osnovana kao suprotnost/opozicija naučnom pogledu na svet (scientism). U tom mutnom diskursu (tzv. Intelligent Design) jeste fundamentalistički izazov tako snažan da se i liberalna demokratija naprasno našla pred prinudnim diktatom samoopravdavanja.

U načelu bi se moglo reći da je Grafova analiza marketinških strategija u osnovi trezvena i bespoštedno cinična analiza institucija. Graf veli sa skepsom da, uzmu li se u obzir religiozni konflikti u Clash of Civilizations – zasad ne može biti reči o bilo kakvoj pacifikaciji/uspostavljanju mira među njima. Graf završava svoj pamflet poglavljem u kome on sa pogledom spolja i pogledom iznutra nastoji da konfliktni potencijal religija suzi uvođenjem pojma prisutnosti Boga. Reč je o bogoslovskom pojmu inkarnacije/otelotvorenja. Kroz inkarnaciju „Bog ne želi više biti svemogući, već po meri čoveka“. U ovom postulatu i Graf vidi oporicanje svakog bogoslovskog legitimiteta odnosno fantazije moći bilo kog vladaoca.