Ne mislim ali postojim

Svakodnevni događaji ukazuju da moćne i ekonomski jake zemlje teže da upravljaju i kontrolišu ekonomski slabije zemlje. Nije lako objektivno posmatrati i sačuvati kritičko mišljenje u vreme kad nam govore šta da radimo, kako da se ponašamo i što je najvažnije šta je najbolje za nas same. Težnja za pripadanjem i prihvatanjem je jaka psihološka potreba koja motiviše ljudsko ponašanje. Ako ćemo biti prihvaćeni od strane unutrašnje i spoljašnje društvene zajednice, time što težimo da uđemo u Evropsku uniju, teško da će se od tog puta odustati, čak iako sve ukazuje na manjkavosti i mane takve zajednice posebno za male i ekonomski slabe zemlje. I loša majka je za dete primarni izvor prihvatanja i osećanja pripadnosti i dete se za nju trajno vezuje, bez obzira na psihopatološke posledice takvog odnosa. Gde danas pripadamo kao narod, da li smo sami sebi dovoljni ili tražimo sigurnost i utočište u velikim i moćnim silama? Istorijski nismo mnogo naučili i nismo izvukli važne pouke, izgleda da ćemo opet morati da učimo putem pokušaja i pogrešaka.

Petak 26. jun

„Trideset osmoro ubijenih kod hotela sa pet zvezdica u popularnom mediteranskom letovalištu – Port el Kantani. Svedoci tvrde da je naoružani napadač viđen kako se smeje i šali među onima koji su se kupali i sunčali u sred dana“. Duboko me potresa činjenica da danas sebi neko može dati za pravo da oduzme život drugom ljudskom biću. Društvene uloge, položaj, moć, moral, pravo, religija, običaji čine elemente društvene strukture, ali oni imaju funkciju samo ako im čovek da smisao. U današnje vreme zamenjene su teze, umesto da čovek rukovodi tim elementima kako bi društvo skladno funkcionisalo, oni počinju da vladaju čovekom. Moć, uticaj, vlast, novac su iznad samog čoveka. Cilj opravdava sredstvo davno je napisao Makijalveli, ali ako je cilj destrukcija i sredstva koja njemu vode ne mogu biti opravdana. Došli smo danas do relativističke pozicije, kada ljudski život može da ima opravdanu cenu. Pravo na život je neprikosnoveno pravo i svako civilizovano društvo to pravo treba da osigura. Ali u vreme licemerne politike, kada se jedno misli, drugo kaže, a treće traži, teško da se mogu ostvariti uslovi za realizaciju tog parava.

Subota 27. jun

Uskoro se završavaju „Parovi“. Gledaoci pišu Happy televiziji da su jako tužni što se završava njihov omiljeni program. Na to Happy televizija odgovara da nema mesta očajanju jer stiže novi rijaliti „Maldivi“. Razumem sa jedne strane vladajuće strukture kojima odgovaraju ovakvi medijski sadržaji jer se pažnja sa važnih društvenih pitanja pomera i održava se status quo u društvu. Razumem i publiku koja u teškoj ekonomskoj situaciji želi da se „isključi“ na tren iz tmurne realnosti. Ali šta se desilo sa medijima u Srbiji pa se tabloidnim sadržajima daje toliki prostor. Profit danas jeste imeprativ, ali šta je sa etikom novinarske profesije? Moral i etika ne bi smeli da imaju cenu, ali dolazim do zaključka da imaju, inače ne bi stalno obnažene starlete spremne na sve, zarad slave i novca, stalno paradirale po naslovnim stranama i televizijskim programima. Da li mlade devojke u Srbiji treba da izvuku zaključak da je lakše da se skinu nego da uče školu i da li mladići u takvim devojkama treba da vide uzore i ideale lepote? Nameće se zaključak da smo kao društvo došli do tačke da je bolje težiti lakoj i brzoj zaradi, nego imati neki talenat, profesiju i doći do uspeha kroz vredan rad i trud. Svesna sam komentara da diploma danas ne znači mnogo jer se posao ne može naći, čula sam komentare da su te manekenke, blogerke, dizajnereke, starlete u stvari pametne, jer se makar nisu mučile. Dostojanstvo se ne može kupiti, ličnost i karakter mogu se izgraditi jedino kroz trud, rad i obrazovanje. To su prave ličnosti, a ne pseudoličnosti kojima se govori šta da rade, kako da izgledaju i kako da se ponašaju.

Nedelja 28. jun

Čitam današnje vesti i ne mogu da se otmem utisku da nešto nije u redu. Nasilje, ubistva, pretnje smrću, negativni izveštaji. Da li smo došli do momenta kada su ljubav, empatija, tolerancija, solidarnost samo reči na papiru? Možda je za nekog prihvatljivo to da jači i moćniji vladaju i da su njihovi interesi prioritet. U takvim društvenim odnosima nije retkost da se ljudi samo prepuste da ih struja nosi i da ih obuzmu letargija i apatija. Treba da pokušamo da plivamo uzvodno, čak iako znamo da nećemo dugo izdržati. Ako sačuvamo svoj integritet, volju i želju da ostanemo svoji, bez obzira na većinu, sačuvaćemo nešto mnogo važnije od trenutnog interesa i trenutne materijalne dobiti, to je naš ponos i očuvano mentalno zdravlje. Čuda su moguća i nikada neću prestati u to da verujem!

Ponedeljak 29. jun

Vidim naslov da kreću prijemni ispiti na fakultetima i visokim stručnim školama, što me je potaklo na razmišljanje o današnjim mladim generacijama. Koncept komunikacije se promenio. Danas se gotovo podrazumeva da se znaju pojmovi kao što su: fejsbuk, tviter, instargram, lajkovanje, haštagovanje i sl. Ja apsolutno podržavam upotrebu savremenih tehnologija ali smatram da društvene mreže ne mogu da zamene toplu reč, dodir, osmeh, zagrljaj tj. ne mogu da pruže autonomni fidbek. Mladi na društvenim mrežama odnosno na osnovu poruka koje na njima dobijaju, grade svoje samopouzdanje i projektuju ne stvarni već očekivani identitet. Posmatrala sam grupu mladih devojaka neki dan. Vreme koje su mogle da provedu u neposrednom kontaktu jedna sa drugom, provele su gledajući u svoje telefone i tek s vremena na vreme su ushićeno komentarisale da im je neko „lajkovao“ sliku. Samo direktni i neposredni kontakti i komunikacije mogu pružiti autentične poruke i kreirati situacije spontanosti, intimnosti i kreativnosti koje su u osnovi produktivnih i zrelih odnosa.

Utorak 30. jun

Srbija ima najveći „odliv mozgova“ u poslednjih pet godina, pokazuju statistički podaci. Razumem mlade i školovanje ljude koji ili ne mogu da nađu posao ili su malo plaćeni i strepe za obnovu ugovora. Razumem malodušnost koja obuzme čoveka kada na svakom koraku vidi nepravdu. Sa druge strane zemlje Zapada nude ostvarenje sna – lepa plata, kuća, kola, uređeno društvo. U tom kontekstu odluka i nije teška. Volela bih kada bi se stvari promenile i kada bi se mladi i školovani ljudi cenili više, ali ne znam ni da li je „trava uvek zelenija“ sa druge strane. Dobar posao i dobra plata jesu važni apekti stabilnog života, ali porodica, prijatelji, „toplina doma“ koju mladi ljudi ostavljaju napuštajući svoju zemlju, čine srž emotivne ispunjenosti i stabilnosti. Davno je Frojd ustanovio dva apekta za uravnoteženo psihičko stanje – ljubav i rad. Nijedna odluka u životu nije laka, ali treba osvestiti sve aspekte i pozitivne i negativne, pre donošenja ovako važnih životnih odluka.

Sreda 01. jul

Mladi fudbaleri, kokošarkašice, vaterpolisti, zlatni su primeri timskog rada i podrške. Srbiji treba više ovakvih primera saradnje, prijateljstva i solidarnosti, kada se delegiraju obaveze i zadaci ali i kada se dele teški momenti i uspesi. Ono što može jedan tim, ne mogu pojedinci koji rade sami za sebe oprhvani sopstvenim interesima i potrebama. Takvo razmišljanje pojedicu će doneti rezultate i uspehe kratkoročno. U timu i grupnoj koheziji vlada specifična energija koja vodi jedinstvu i razmišljanju da je uspeh tima zasluga svih pojedinaca koji dati tim čine. U takvim okolnostima stvara se trajna povezanost i motivacija za daljim uspesima i napredovanjem. Dok postoje ovakvi primeri sjajnih sportista, koji pružaji drugačiji model mladim ljudima, postoji i nada u kolektivni duh. To je duh saradnje, prijateljstva, podrške i solidarnosti.

Četvrtak 02. jul

Od septembra se najavljuju promene u javnom sektoru i poskupljenje struje. Ne znam koliko u ovom momentu ljudi imaju kapaciteta da o tome razmišljaju. Godina je bila teška, smanjene su plate i penzije, nezadovoljstvo je gotovo bilo opipljivo. Konačno je došlo leto, deca su na raspustu, ljudi sebi zasluženo daju oduška. Ako se nema za more ili planinu, odlazak na selo ili u prirodu je svakako dostižan. U julu i avgustu vreme se usporava i van gradske vreve i gužve kupi se snaga i energija za predstojeću radnu godinu, zato je leto većini omiljen period za godišnji odmor. Sa stresom se svi danas suočavamo, uz toliki protok informacija, niko ne može ostati pošteđen. Zato postoje ti dragoceni momenti kada se vraćamo prirodi , kada ostavljamo telefone i kompjutere, a uzimamo knjige i pijuckamo piće bez gledanja na sat. To vreme mira kada smo u kontaktu sa sobom, svojim mislima i prirodom, vraća balans izmorenom telu i duhu i omogućava regeneraciju nervnog sistema. Ko vlada sobom, vlada i svetom, mudra je izreka. U vremenu kada se brzo živi i kada se jure ideali i nikada dosanjani snovi, bitka je u nama samima. Spoznati sebe najveći je izazov ali i trijumf.

Autorka je profesorka u Beogradskoj poslovnoj školi