Najnoviji podaci Udruženja banaka Srbije, objavljeni ove nedelje, pokazuju stagnaciju kredita na tržištu Srbije koja traje već četiri meseca. Ovakvo stanje zabrinjava makroekonomiste, koji u njemu vide potvrdu opšte privredne letargije, ali mnogo više brine same bankare, koji na ovdašnjem i ostalim tržištima centralnoistočne Evrope zarađuju duplo veće profite po svakom uloženom evru nego na svojim matičnim i ostalim tržištima zapadne Evrope. Možda baš zato, na upravo završenoj Juromani konferenciji u Beču, najvećem skupu bankara koji posluju u jugoistočnoj Evropi, glavna poruka jeste bila da, uprkos brojnim tvrdnjama analitičara, banke ne napuštaju ovdašnja tržišta, ne povlače kapital i nemaju nameru da smanjuju svoje kreditne aktivnosti. Dakle, „dileveredžing“, najčešće izgovarana reč tokom trajanja konferencije, se ne dešava.
Prema analizama Unikredit grupe, u periodu od 2012. do 2015. godine prosečan prihod na kapital banaka u regionu centralne i istočne Evrope biće 10,9 odsto. „Prihodi u regionu su pod pritiskom, ali su profitne marže i dalje dvostruko veće nego u zapadnoj Evropi. Dok se u zemljama Evropske monetarne unije bankarski sektor još uvek hvata u koštac sa neizvesnim globalnim ekonomskim okruženjem i turbulencijama, u centralnoj i istočnoj Evropi pokazuje dobru profitabilnost“, kažu u Unikreditu.
Ipak, među zemljama regiona postoje ogromne razlike u profitabilnosti i potencijalu razvoja, pri čemu najbolje stoje Turska i Rusija. Druge, poput Slovenije, nalaze se u vrlo lošem stanju, pa će u toj državi Rajfajzen banka otpustiti dve trećine radnika do 2015. i ostati sa samo jednom trećinom trenutnih sredstava, fokusirajući se na rad s najvećim kompanijama koje uzimaju krosborder kredite i sa bogatim pojedincima. Herbert Stepic, prvi čovek Rajfajzen internacionala, jasno je rekao da nema nameru da se povlači iz regiona u kojem najbolje zarađuje novac, ali da će istovremeno buduće investicije usmeriti u tačno određeni broj zemalja regiona. Među šest nabrojanih država nema Srbije. U drugima, Rajfajzen će, manje-više, stagnirati.
Dakle, banke iz Austrije, Italije i Francuske, koje drže najveći deo regionalnog tržišta, ostaju gde su, ali uz veoma strogu selekciju investicija i suzbijanje troškova. Upravo zbog toga, u svim bankama sa stranim kapitalom koje posluju na ovdašnjem i ostalim tržištima regiona, osnovna preokupacija je smanjenje izdataka. Zatvaranje neprofitabilnih ekspozitura, ukidanje pojedinih radnih mesta i uštede na svim ostalim mestima, na dnevnom su redu svih banaka.
U analizi Unikredita navodi se da će „na Balkanu profitabilnost i dalje biti u padu“ i da je „kvalitet aktive jedan od izvora rizika u najmanju ruku do 2014. godine“.
Upravo taj kvalitet aktive, odnosno borba sa problematičnim kreditima (NPL) bankama i dalje zadaje najviše muke, mada je, kada se pogledaju nivoi kamatnih stopa na kredite, teško saosećati sa njima. Stopa problematičnih kredita u Srbiji kreće se blizu 20 odsto, a mnogi bankari očekuju čak i njen rast. Situacija u celom regionu je slična, sa prosečnom stopom od upravo tih dvadesetak procenata, što znači da „pojedine banke već propadaju“, jer prosek znači da je u nekima od njih broj NPL-ova daleko veći, kako je to objasnio Lalit Raina iz Svetske banke. Prema njegovim rečima, glavni problem sa poslovanjem u jugoistočnoj Evropi bio je taj što su banke imale ulaznu strategiju, odnosno znale su kako da uđu s kapitalom i plasiraju kredite, ali i dalje nemaju izlaznu, što znači da ne znaju kako da se oslobode nagomilanih NPL-ova. Standardno rešenje, prema rečima Raine, jeste da se ili ti krediti reprogramiraju ili da se uđe u proces likvidacije. Za prvi pristup prepreka je to što svaki reprogram zahteva nov kapital, dok za drugi pristup u većini zemalja regiona nema dovoljno pravosudnih instrumenata i političkih uslova. Problem NPL-ova je daleko manje izražen kod kredita odobrenih građanima, „jer se oni trude da do poslednjeg momenta otplaćuju kredite“, kako ne bi izgubili svoje kuće na koje su stavili hipoteke.
Uz ove probleme, zapadni bankari se suočavaju i sa pretnjom istočnog kapitala, koja im možda nije bila ni toliko poznata dok im Mlađan Dinkić, srpski ministar finansija i privrede, nije saopštio da Srbija savetuje svim državama regiona koje još nisu članice EU da investitore počnu da traže u Rusiji, Kini, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto su se evropske banke pokazale nedovoljno spremnim da kreditiraju ovdašnja tržišta.
Region CIE u prednosti
U poređenju sa razvijenijim zemljama potencijal za dugoročni rast ekonomije u zemljama CIE ostaje nepromenjen, a neke od ovih ekonomija su naročito privlačne kada se uporede sa drugim tržištima u razvoju – izjavio je Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije Unikredita za region CIE. Tako se očekuje da će realni rast bruto društvenog proizvoda zemalja Zajednice nezavisnih država i Turske u periodu od 2013. do 2017. godine dostići prosek od 4,4 odsto, ostavljajući iza sebe region Bliskog istoka i Severne Afrike, čiji će rast biti 4,2 odsto, kao i Latinsku Ameriku, koja će rasti po prosečnoj stopi od četiri procenta. Istovremeno, ekonomija evrozone će rasti po prosečnoj stopi od 1,2 posto. Prednosti regiona CIE, kako kaže, svakako su njena konkurentnost, fleksibilnost radne snage, kao i troškovi radne snage. Kratkoročno gledano, podsticaj se očekuje od niskih kamatnih stopa i niske inflacije, kao i od smanjenja zaliha i rasta eksterne tražnje. Pored toga, nedavno su se pojavili određeni pozitivni signali kada su u pitanju raspoloženje investitora i pokazatelji u vezi sa realnom ekonomijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
