Razmišljajući ovih dana o Sandžaku, u momentu mi stara latinska poslovica „divide et impera“ („zavadi pa vladaj“) padne na um. Nažalost, ovaj prastari metod osvajanja vlasti i dan-danas nalazi „plodno tlo“ na Balkanu, a Sandžak ni ovoga puta nije izuzetak. Raskol ne samo da se može uočiti u svim sferama društva, kako političkoj, tako i kulturnoj, ekonomskoj itd., već on nažalost utiče i na celu populaciju u ovom regionu, ni najmlađi nisu pošteđeni, stoga je ključno pitanje, čini se: šta nam je činiti?
Odgovor koji Evropa izgleda nudi je: samo početi sa „pumpanjem“ novca. Ipak, ova ideja tj. ovakav pristup problemu ne može se smatrati inovativnim. Dozvolite da ovo ukratko obrazložim.
Svaka osoba koja je upoznata sa situacijom u Sandžaku je, bez svake sumnje, upoznata i sa likom i delom muftije Muamera Zukorlića, lokalne „velike zverke“. Zahvaljujući bitnoj poziciji koju zauzima u Islamskoj zajednici u Srbiji, no svakako i bogatom političkom angažmanu, njegov uticaj u regionu je fascinantno velik, ako ne i najveći (u komparaciji sa bilo kojim drugim stanovnikom regije). Iako njegova inteligencija, elokvencija i upornost nisu sporne, njegovi metodi se mogu smatrati donekle neuobičajenim, svaki potez – dobro proračunatim, a motivi – sumnjivim ili bar vrednim podrobnije analize. Opet, latinska poslovica se čini prikladnom: „cuius regio eius religio“ („čija je zemlja njegova je i vera“); gospodin Zukorlić se, reklo bi se, već neko vreme ponaša u skladu sa time. Ako se setimo i one „money makes a world go round“ („novac pokreće svet“), ova mudrost dobija i dublje značenje. Ovaj populista, naime, pored zapaljive retorike ima i veliku finansijsku moć.
Znajući sve ovo, dolazi se do očiglednog zaključka da se strategija Evropske unije per se ne razlikuje od muftijine. Pitanje koje se dalje nameće svakako je: zašto onda muftija ima više uspeha? Odgovor traži kratko informisanje o programu evropskog partnerstva sa opštinama.
Program evropskog partnersta sa opštinama pokriva teritoriju 25 opština Južne i Jugoistočne Srbije; aktivnosti su struktuirane u četiri komponente: dobro upravljanje, opštinsko upravljanje i planiranje razvoja, društvena, ekonomska i infrastruktura životne sredine, javna svest i brendiranje regiona; budžet ovog programa iznosi 18,1 milion evra. Nažalost, akcije u okviru ovog programa nisu vidljive u dovoljnoj meri, stoga je opšti utisak da, iako se progres ne može u potpunosti negirati ili zanemariti, lokalne vlasti nemaju dovoljno kapaciteta ili, pak, rade ispod svojih kapaciteta. Svakome ko poseti ovaj region postaje jasno da za to treba tražiti krivca prevashodno u gorepomenutim podelama u svim aspektima svakodnevnice, ali se takođe konstantno čini da i uticaji sa strane igraju bitnu ulogu. Iako neki vide politike zvaničnog Beograda i Sarajeva kao faktor destabilizacije za ovaj region, nemoguće je prevideti da su i napori EU takođe neefikasni i zapitati se kuda ovaj region ide i ko je zapravo u vodećoj poziciji.
Teško je, pa čak i nemoguće, poverovati da je trenutna situacija isključivo produkt devedesetih, posledica stranog nerazumevanja ili bar pogrešne interpretacije trenutne situacije, stoga se već neko vreme čini da članice EU imaju skrivene interese i namere kojima se vode. Svakako, sve ovo je za sada samo teorija, ali će svako ko bar za trenutak zastane da razmisli doći do zaključka da će lokalni stanovnici Sandžaka, bez obzira na svoju etničku, političku i versku pripadnost, napredovati tek onda kada se okrenu jedni drugima.
Autorka je studentkinja iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
