Ne zanimaju nas izbori za nacionalni savet

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, smatra da su različiti motivi Stranke demokratske akcije (SDA) i Bošnjačke demokratske zajednice (BDZ), tačnije, Sulejmana Ugljanina i muftije Muamera Zukorlića, „za najnoviji talas političke radikalizacije“, država, međutim, mora da odgovori tako što će poštovati svoje zakone, ali i da više ulaže u Sandžak. „Moramo da otvorimo perspektivu za mlade ljude, jer danas je u Sandžaku više od 50 odsto mladih nezaposleno i oni su lak plen manipulatora raznih vrsta“, poručuje ministar Ljajić.

• Čini se da je, nakon raspisivanja izbora za BNV i „Pohoda na Hadžet“, ponovo došlo do verbalnog zaoštravanja na sandžačkoj političkoj sceni. Šta je, po vašem mišljenju, razlog za to i do čega će dovesti?

– Različiti su motivi SDA i BDZ, odnosno Ugljanina i Zukorlića za najnoviji talas političke radikalizacije u Sandžaku. Zukorlić nakon poraza na izborima mora da pronađe prostor za političko delovanje, a pošto je evidentno da nema podršku birača u Sandžaku, sada proizvodnjom krize, želi da se istovremeno nametne i kao piroman i kao vatrogasac, ne bi li nešto istrgovao za sebe. S druge strane, Ugljanin se, nakon izlaska iz vlade i odlaska u opoziciju, vraća svojim političkim korenima od pre 25 godina, što je gotovo raritet na političkoj sceni. Svi se mi menjamo i ta evolucija je korisna ukoliko ima svoj razuman okvir, ali je neverovatno da se neko vraća političkim idejama koje ni devedesetih godina nisu bile ostvarive i realne i to u periodu kada se jedna država raspadala. To su dva ključna razloga što sada ponovo imamo predstavljanje Sandžaka kao neuralgične tačke u kojoj je lako proizvesti političku krizu.

• Niste zadovoljni reakcijom nadležnih državnih organa na pojavu uniformisanih mladića na „Pohodu na Hadžet“. Šta bi država trebalo da uradi?

– Razgovarali smo o tome na Vladi i ja sam zadovoljan onim što sam čuo i od premijera i od ministra Stefanovića. Ono što bi država trebalo da uradi, po meni su vrlo jednostavne i praktične stvari. Prvo, zakoni moraju da važe za sve građane jednako, bez obzira o kome se radi. Drugo, zakoni ove zemlje moraju da važe na svakom delu njene teritorije, bez obzira na to da li je u pitanju Sandžak, Vojvodina, Niš ili Valjevo. Ne sme da bude tolerancije za bilo koji oblik nasilja ili ekstremizma. Ali ono što je najvažnije, što bi država trebalo da uradi, to su ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu. Mi moramo da otvorimo perspektivu za mlade ljude, jer danas je u Sandžaku više od 50 odsto mladih nezaposleno i oni su lak plen manipulatora raznih vrsta. U takvoj situaciji je lako manipulisati nacionalnim i verskim osećanjima i jedini naš odgovor je da u fokus pažnje stavimo realan život i sadašnjost, a ne prošlost i kopanje po grobovima i iz toga da izvlačimo neke političke argumente i trenutnu korist.

• SDP, stranka koju ste osnovali i koja vlada u Novom Pazaru, Sjenici, Prijepolju, najavila je da neće ni učestvovati, ni podržati ijednu listu na izborima za BNV. Zašto?

– Mi smo i na prošlim izborima za BNV podržali jednu listu za koju smo verovali da je predstavljaju intelektualci, profesori i ljudi od struke čija će osnovna funkcija biti da realizuju one ciljeve koji su po zakonu u nadležnosti nacionalnog saveta, a to su kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika. U nacionalnim savetima nema mesta za politiku i političare, niti nacionalni saveti treba da predstavljaju kopije političkih stranaka. To nije njihova nadležnost, niti oni mogu da zamene političke partije. Naša ideja je bila da se formira jedna takva lista i ovog puta. Lista na kojoj neće biti ni političara ni verskih ljudi, nego ljudi iz kulture, umetnosti, književnosti. Ljudi koji će ostvariti one funkcije koje su u nadležnosti nacionalnog saveta. To se ovog puta nije desilo. Naša uloga kao stranke na vlasti jeste da se bavimo realnim životom i problemima ljudi. I to je puno teže nego da se bavimo imaginarnim stvarima kao što su promena prezimena ili manifestacije poput ove gde su deca šetala u uniformama. Mnogo je lakše obući u uniforme tridesetoro dece i time pokazivati da ste veliki nacionalni radnik i na taj način ubirati političke poene, nego rešavati konkretne ekonomske i socijalne probleme. Nas su građani birali da te probleme rešavamo ma koliko to bilo teško i vrlo često nepopularno. Ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da sada učestvujemo i u kampanji u kojoj ćemo potrošiti dva ili tri meseca baveći se temama koje neće rešiti ni jedan od ključnih problema. Zato smo rekli da nas ovi izbori ne zanimaju, kad već nije došlo do formiranja jedne liste sastavljene od ljudi koji neće biti iz redova političara i verskih ljudi.

• Pre nekoliko meseci, u razgovoru za RTVNP, bili ste dosta kritični prema „svojima“ na lokalu i rezultatima rada gradske uprave Novog Pazara. Da li ste danas zadovoljniji ili ne i da li je SDP mogla više da uradi za ovaj grad?

– SDP je uradila za Novi Pazar više nego bilo koja vlast od 1945. godine do danas. I to nije moja subjektivna procena, to je ocena svih onih koji su mogli da prate šta je rađeno ranije i šta je urađeno za mandata SDP. Kad to kažem, mislim i na razvoj infrastrukture i na razvoj institucija u sandžačkim opštinama. Mi smo delovali u najtežim mogućim okolnostima, vlast smo preuzeli na početku najveće svetske ekonomske krize. Nije isto opštinu voditi u periodu od 2000. do 2008. kada je bilo i puno donacija i sredstava u budžetu. Setite se samo da je u jednoj od tih godina republički budžet bio i u suficitu. S druge strane, mi smo opštinu preuzeli u vreme kada je ekonomska kriza i te kako imala veliki uticaj i na siromašne regione kakav je Sandžak. Ono čime ja nisam zadovoljan, to su pojedine pojave, kao što je bio bilo pokušaja da se stranka i opština pretvore u zavode za zapošljavanje, gde je jedina tema kojom se ljudi bave ko će svog rođaka postaviti na neko mesto ili ga zaposliti. Mi smo to prekinuli, formirali smo komisiju sa zadatkom da otvori prostor samo za uspešne i sposobne ljude, nezavisno od toga kojoj političkoj stranci pripadaju. Jer mi iz ove krize ne možemo da izađemo na uobičajen način. Potrebno je da budemo mnogo kreativniji i to je moja druga zamerka. Naše nije da samo kukamo i čekamo da li će nam vlada dati novac, jer novca nema, već da pokušamo da ta sredstva obezbedimo na drugi način – uštedama, novim projektima ili donacijama iz inostranstva. I ja se nadam da ćemo u narednom periodu, uprkos svim teškoćama otvoriti vrata za nove, mlade ljude, koji će preuzeti odgovornost u rešavanju praktičnih problema naših građana.

• U Novom Pazaru nema nijedne veće investicije. Zašto i da li se mogu očekivati?

– Tri su razloga što nema investicija. Prvi je geografska udaljenost, jer svaki investitor koji se pojavi prvo pita koliko je udaljen Novi Pazar od najbližeg aerodroma. Kada mu kažete da do Beograda ima četiri sata vožnje, automatski se svi okreću mestima kao što su Kragujevac, Niš, Inđija, Stara Pazova. To je realnost. Mi ne možemo naterati nekoga da dođe i ulaže gde mi želimo. Možemo iznositi argumentaciju i usmeravati, ali na kraju odluka je uvek na investitoru koji uvek želi da smanji troškove svog poslovanja. Drugi razlog je loša infrastruktura i zato je od ključne važnosti izgradnja autoputa Beograd – Boljare koji će ići preko Sandžaka. Treći razlog je permanentna politička nestabilnost. Uglavnom loše vesti koje dolaze iz Sandžaka stvaraju utisak da se radi o nestabilnom području. A kapital neće tamo gde postoji bilo koji oblik nesigurnosti, jer niko neće svoj novac da ulaže tamo gde je prva vest da neka deca u uniformama šetaju gradom i to u trenutku kada ceo svet strepi od verske radikalizacije. Prema tome, mi moramo da budemo svesni da svaki ovakav performans nanosi štetu jedino Sandžaku i ljudima koji tamo žive. Da podsetim, Novi Pazar je u periodu od 2008. do kraja 2012. godine bio jedan od četiri grada za koje je Vlada davala po 10.000 evra investitorima po novootvorenom radnom mestu i niko nam se nije javio, upravo iz razloga o kojima sam govorio.

Sporne tačke prvobitnog turskog predloga

* Turski ambasador u Srbiji je rekao da je projekat za puteve od Novog Pazara do Tutina i Sjenice predat Vladi Srbije i da čekaju odgovor. Da li znate kakav će biti i da li će konačno početi gradnja puteva u tom delu Sandžaka?

– Turska nam je predložila ugovor za kredit od 40 miliona dolara koji bi bio iskorišćen za izgradnju puteva Novi Pazar – Sjenica i Novi Pazar – Tutin. Dve stvari su bile sporne u tom predlogu. Jedna je visina kamate od četiri odsto, jer mi, primera radi, imamo zajam od Kuvajta čija je kamata 2,5 odsto ili od Azerbejdžana za deonicu puta na Koridoru XI sa kamatom nešto većom od tri odsto. Druga sporna stvar ticala se zahteva turske strane da njihove firme učestvuju 100 odsto u izgradnji puteva, dok je naš predlog da taj odnos bude kao i u drugim sličnim situacijama 51 prema 49 odsto. Na Vladi ćemo ponovo formirati pregovarački tim, što je redovna procedura, koji će voditi razgovore o ova dva pitanja, kako bi kredit mogao postati operativan i da konačno krenemo u realizaciju ovih projekata.