Jazz u Srbiji 1927 – 1944 netom je objavljena dragocenost autora Mihaila Miše Blama. Dragocenost, jer je, izuzevši nekoliko enciklopedijskih izdanja u kojima su džezeri s ovih prostora pomenuti kao autori, rečzapravo o pionirskom pokušaju da se predstavi istorija muzike na području koje je dalo mnogo značajnih autora u oblasti za koju je uvreženo – sudeći po knjizi – pogrešno verovanje da se na ovim prostorima baš i „ne prima“.
Knjiga je zapravo sublimacija četvrt veka Blamovog interesovanja za ovu oblast i „kopanja“ po raznim arhivama iz kojih je brižljivo izdvajao raspoloživu dokumentaciju, prepisku, retke fotografije i još ređe tonske zapise.
Tako će čitalac saznati da je već 1920. oformljeno Muzičko društvo Lira, kojim je dirigovao i rukovodio Jovan Frajt, te da je to bilo prvo muzičko društvo u Srbiji koje se bavilo različitim muzičkim žanrovima. Jedan od članova ovog orkestra, koji se pored ostale muzike bavio i lakom salonskom muzikom, bio je i desetogodišnji učenik violine, Rafael Blam koji će 1927. oformiti prvi džez orkestar u Srbiji Studentski Miki džez (Studentski Micky Jazz), po uzoru na američke orkestre čiji su repertoar činile popularne kompozicije toga vremena: fokstroti sa primesama svinga i sramežljivom improvizacijom. Orkestar je činilo sedam muzičara, čistih amatera, a interesantan je podatak da su svi bili Jevreji.
Kroz stranice knjige dokumentovano, ali ne manje živopisno, „crno-beli“ likovi s brojnih fotografija prolaze kroz turneje (po zemlji, ali i inostranstvu), škole plesa i igranke, balove, kafansko-klupske priče, banje, muke sa kafedžijama, cehovsko udruživanje, vreme krize i nacizma… Na svu sreću, kako zaključuje autor, džez je zaobišla surova tradicija penjanja muzičara na drvo, ali ne i niski honorari zbog kojih su često u tadašnjim salonima svoj rad naplaćivali šetajući s poslužavnikom među gostiima.
Ipak, ne radi se samo o vrednom materijalu kada su u pitanju tekst i fotografije – knjigu prati i CD sa retkim – digitalizovanim i zvučno restaurisanim – snimcima koje je autor tražio (i našao) u raznim arhivama u Nemačkoj, SSSR i u svim arhivama bivše Jugoslavije.
Iako džez na ovim prostorima nije bio nepoznanica i ranije, prvi snimak datira iz 1943. „Drage vojne kolege, slušaoci i slušateljke – plesni gudački orkestar pod vođstvom Fridriha Majera…“, jedan je od zabeleženih snimaka s početka 1944. kojih je na ovom disku. Među njima su i izvođenja Mladena Guteše na Kolarčevom univerzitetu (najstariji snimak) i izvođenja Borivoja Simića, ali i sešn grupe muzičara tokom okupacije. Veliki ondašnji hit Ne brini majčice mila, sačuvan je u dve interpretacije, a tu su i verzije čuvene Lili Marlen i to u verzijama na nemačkom i engleskom…
Ocenu da je ova knjiga zapravo dragocenost potkrepljuje i činjenica da nje neće biti u prodaji. Ona će, prema rečima autora, biti podeljena – najpre Muzičkoj školi Stanković, a potom i onima koji su zainteresovani za ovu oblast. „Kad većimam titulu nacionalnog umetnika, red je da nešto uradim da je opravdam“, kaže Blam.
„Zamisao velikog maga džeza i slobodoumnog kontrabasiste Mihaila Miše Blama bila je i bez gabaritne analize da ljubiteljima ove vrste muzičke umetnosti dočara sliku njenog rađanja i bitisanja među Srbima u čemu je apsolutno uspeo“, piše u predgovoru izdavačAleksandar Mihajlović.
Ideja autora je da ovo bude prvi deo trilogije – naredne knjige biće posvećene posleratnom periodu razvoja džeza, odnosno vremenu od 70-ih godina prošlog veka do danas.
Fotografije i deo tonskih zapisa dostupni su na www.danas.rs.
Profesor, muzičar, kompozitor, slobodni umetnik…
Mihailo Blam je profesor, muzičar, kompozitor, aranžer, džez publicista, menadžer i slobodni umetnik. Studirao je muziku u Beogradu i Belgiji, gde je magistrirao kontrabas. Između ostalog, svirao je u Beogradskoj filharmoniji, Velikom narodnom orkestru Radio-televizije Beograd, Velikom džez orkestru (Big Band) RTB… Bio je član Nacionalnog simfonijskog orkestra Dominikanske Republike, a zatim radi i živi u Izraelu, gde sarađuje sa Jidish teatrom iz Tel Aviva, kao i nizom značajnih izraelskih orkestara i muzičara.
Tokom višedecenijske muzičke karijere nastupao je sa više od 30 svetskih velikana džeza. Učestvovao je na izuzetno velikom broju festivala posvećenih džezu. Poslednjih godina vezan je za minhensku i izraelsku muzičku i džez scenu.
Jedini je kontrabasista sa prostora Balkana koji je snimio tri solističke ploče džez muzike (Miša Blam i oni koji vole Funky, Sećanja, Good Old YU Days) i više od 40 ploča u saradnji sa domaćim i stranim muzičarima (Sekstet Gut-Marković, Duško Gojković, Clark Terry, Ernie Wilkins, Eddie Harris, Clifford Jordan, Arnett Cobb, Eddie Busnello, Sal Nistico, Gianni Basso, Brad Leali, Leo Wright, Jerome Richardson, Monty Waters, Dave O’Higgins, Tony Lakatosh, George Garanian, Thomas Rothleutner, Klaus Kreuzeder, Tonny Scott, Simeon Šterev, Kenny Drew, Danny Godfrid, Leonid Ptashka, Edgar Wilson, Andre Jeanquartier, Joe Kieneman, Larry Vuchkovich, George Vukan, Peppino Principe, Slim Gaillard, The Golden Gate Quartet, The Pleters, Clarence Big Miller, Joe Lee Wilson, Joan Faulkner, Deby Cameroon, Peri dos Santos, Roy Yang, Hannes Beckmann, David Goloschokin, Larry Coryell, Bireli Lagrene, Max Roach, Alvin Queen, Josel Manfred, Aaron Kaminsky, Douglas Sides, Imre Koszegi, Aladar Pege, Jimmy Woode i dr).
http://www.youtube.com/v/sdGFpIf4E_c?fs=1&hl=en_US
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
