INTERVJU Momčilo Trajković: Skup u Beogradu je prava mera Vučićeve državne i nacionalne štete

*Da li se u Gračanici zna kako će se na KiM obeležiti 637. Vidovdan – Albanci iz opštine Obilić odustali su od odlaska na Gazimestan 15. juna, SNS je u Beogradu, Vlada već godinama Vidovdan zvanično slavi u Kruševcu? Očekujete li dolazak patrijarha Porfirija (Perića) u nedelju na Gazimestan?

– Povlačenje proslave Vidovdana u Kruševcu, a ove godine u „Ćacilendu“ i odustajanje Crkve od Gazimestana pre tri godine kad je držala parastos u porti manastira Gračanica, najdirektnije izaziva albanske uzurpatore da oni preuzmu „napuštena mesta“. E, da li je oko svega ovoga i pozadina, dogovor u otvaranju procesa, vreme će pokazati. Poznavajući nov pristup naše Crkve Kosovu, ne očekujem da patrijarh Porfirije dođe na Gazimestan, ali me ne bi iznenadilo da Vidovdan obeleži u „Ćacilendu“. To što Vučić organizuje u Beogradu je prava mera nakon nacionalne i državne štete koju je na KiM i oko KiM učinio. S druge strane, imamo inicijativu rukovodstva opštine Obilić koja je je samo probni balon. Pokušaj da se Albanci „mešaju“ u obeležavanje Kosovskog boja je suludo, anticivilizacijski, mešetarski čin, bez istorijske podloge i osnova. Pretpostavljam da ih je Turska kao njihov pokrovitelj upozorila da to ne čine, jer su istorijske činjenice koje se nalaze u turskim arhivama toliko tvrdoglave da bi bilo tužno i smešno da je na Gazimestanu bio boj između Albanaca i Turaka.

*U poređenju sa 1999. i početkom protektorata UN na KiM, pod kojim je 2008. jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, kakav je danas bezbednosni, politički i pravni položaj Srba u južnoj srpskoj pokrajini?

– Srbi na KiM su u svakom smislu danas najobespravljeniji narod u Evropi. U nacionalnom, ekonomskom, socijalnom, političkom smislu. Bez obzira što je 1999. bezbednosno bio višestruko ugržen, narod je tada ima nadu u bolju budućnost. Mislio je da posle svih ratnih i poratnh stradanja, gore ne može da bude. U najvećem broju je ostao je i opstao. Oni koji su proterani, imali su nadu da će se vratiti na svoja ognjišta. Srbi su uložili velike žrtve da bi nekoj normalnoj vlasti u Srbiji stvorili priliku da rešava probleme, ali je došao Martovski pogrom 2004, kad je izgubljeno totalno poverenje u međunarodni faktor, u one koji su Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom SB UN 1244 preuzeli obavezu da ga štite. Nažalost i albanski faktor pokazao je svu svoju surovost prema nedužnim ljudima, zanesen ostvarivanju svog vekovnog sna, nezavisne države Kosovo, bez Srba i stvaranje „velike Albanije“, koja je sve veća realnost i na kojoj insistira Aljbin Kurti. Sada vlada opšta besperspektivnost. Narod je u pokretu. Malo je onih koji nemaju ili nisu na putu da obezbede alternativu van KiM. Srbi su izgubili i snagu i kapacitet da bi bili politički faktor. Takozvana Srpska lista je u potpunosti postala instrument Vučićeve nezdrave politike, proćerdali su ogromne srpske žrtve i srpski narod doveli u poziciju da radi na samouništenju. Civilizacijska tragedija.

*Šta očekujete od rezultata poslednjih vanrednih kosovskih parlamentarnih izbora – nastavak institucionalne krize u Prištini ili vladu „Kurti 4“ i kompromis oko izbora predsednika Kosova?

– Dalje nadgornjavanje. Ne verujem da postoje snage i volja među albanskim opozicionim političkim strankama da nađu kompromis sa Aljbinom Kurtijem. Pre svega zato što je kompromis samoubistvo za kosovsku opoziciju, kao što bi to bilo i za opoziciju u Beogradu kada bi krenula u kompromis sa Aleksandrom Vučićem. Realnije bi bilo da po treći put pokušaju da na sledećim izborima oslabe poziciju Samoopredeljenja. Da li međunarodni faktor ima volju i interes da drugačije bude, videćemo.

*Šta bi za Srbe sa KiM bio politički izlaz iz situacije u kojoj se sada nalaze u trouglu između Beograda, Prištine i Zapada?

– Nova politika podrazumeva bi kao prvu fazu raščišćavanje „ruševina“ Vučićeve politike i politike tzv. Srpske liste. Mi nemamo na Kosovu drugi narod, osim ovog koji je ostao ovde, koji je godinama inficiran, ponižen i podeljen. Iz pozicije u kojoj se nalazi, treba ga uspraviti i ojačati: ekonomski, socijalno, politički… da bi, u borbi za opstanak, mogao nositi sve buduće izazove. Potreban je dogovor među Srbima, pluralizam, nove političke snage… To, bez promene vlasti u Beogradu, promene odnosa i uloge Crkve i intelektualne elite prema stanju u kome se narod našao, prosto neće biti moguće. Sve je to deo koji je obuhvaćen strategijom „Novi početak“ SNV KiM. Zato je naše delovanje usmereno i prema događanjima u srpskom društvu, kao i onome što se dešava na KiM.

Novaku Đokoviću „Kosovski božur“ za 2026.
* SNV KiM je „Vidovdanski crveni kosovski božur“ za 2026. dodelilo teniseru Novaku Đokoviću. Pre njega glavno priznanje SNV KiM dobili su studenti u buntu i vladika Justin (Stefanović) koji je na majskom Saboru SPC smenjen sa mesta episkopa žičkog. Zbog čega su svi dosadašnji dobitnici u nemilosti državnih i crkvenih vlasti?
– Naš kriterijum za dodelu specijalne povelje „Vidovdanski crveni kosovski božur“ nije razlog da li je neko u nemilosti državnih i crkvenih vlasti, već da li je neko na na platformi dobrobiti naroda i države, na platformi odbrane KiM i opstanka srpskog naroda na njemu. To što je politika režima u Srbiji antidržavna i protiv nacionalnih interesa, a vrh SPC u „koaliciji“ sa njima, to je piatnje za njih.

Proizvodnja straha
*Kome u Beogradu treba ponovo priča o aferi „zvučni top“?
– Priča o „zvučnom topu“ se nameće kako bi se skrenula pažnja javnosti sa aktuelnih problema i afera povezanih sa kriminalom. To je manir ove vlasti. Ona na ovaj način želi da proizvede strah u društvu i diskredituje i uguši građanski i studentski bunt. Kreatorima tog pokvarenog scenarija, neminovno će se sve vratiti kao bumerang.

Institucionalna kriza i Bondstil
*Kako ste razumeli odluku Bele kuće da produži Izvršnu naredbu o vanrednoj situaciji na Zapadnom Balkanu, koju je prvi put odobrio pre četvrt veka 26. juna 2001. tadašnji predsednik Džordž V. Buš?
– Ova odluka može biti signal da Vašington i dalje vidi Zapadni Balkan kao problem za bezbednost i stabilnost, posebno na KiM. Bezbednosna situacija na Kosovu je, po njihovim kriterijumima, poslednjih godina bila mirna, ali se ono suočilo sa institucionalnom krizom, održavajući uzastopne izbore u poslednje skoro dve godine zbog nedostatka političkog konsenzusa. Nije daleko i da je produženje naredbe o vanrednoj situaciji na Zapadnom Balkanu opravdanje za opstanak američke vojne baze „Bondstil“ na KiM. Iako je često bila predmet različitih političkih spekulacija, baza i dalje funkcioniše u punom kapacitetu kao okosnica američkog vojnog prisustva u ovom delu Balkana.