Roman 20. veka u biblioteci Maboroši

Pored misije približavanja japanske književnosti i kulture ovdašnjem čitaocu, Tanesi na ovaj način doprinosi i izučavanju japanskog jezika i njegovom prevođenju. Dok su u početku prevodi često bili sa engleskog jezika a ne sa originala, sada je uz Tanesijeva izdanja postala prepoznatljiva čitava jedna grupa prevodilaca sa japanskog jezika.

Pravi je poduhvat objavljivanje japanskog romana XX veka u biblioteci Maboroši u kojoj je dosad izašlo više od deset knjiga. Među najnovijima, objavljenim ove godine, nalazi se i Žeđ za ljubavlju (u prevodu Dragana Milenkovića), jedno od najranijih dela Jukija Mišime. Njegov roman Ispovest maske, koji ga je izbacio u sam vrh japanske književnosti, takođe je izašao u Tanesiju. Mišima (1925-1970), kao i mnogi japanski pisci 20. veka, za četrdeset i pet godina života objavio je stotinak knjiga, među njima i četrdeset romana. Režirao je, glumio, bio je savršeni mačevalac i atleta. Sedam puta je obišao svet, triput bio na listi nominacije za Nobelovu nagradu. Iako su prošle četiri decenije od njegovog samoubistva, koje je odjeknulo u celom svetu, mnogi Mišimini biografi nisu uspeli da do kraja objasne razloge njegovog spektakularnog čina. Njegovi romani štampani su gotovo na svim jezicima, u milionskim tiražima.

Dug put kroz mračnu noć, delo Šiga Naoja, takođe je izašlo u biblioteci Maboroši posvećenoj japanskom romanu 20. veka, u prevodu Dejana Razića. U pitanju je jedno od najznačajnijih dela moderne japanske književnosti, a Naoja zovu bog romana. Japanski kritičari poredili su Dug put kroz mračnu noć sa biljkom koja pruža svoje grane i lišće prema suncu. „Njegova duša ne poznaje dramu. Njegova muka je muka drveta koje raste“, rekli su za pisca ovog romana. Sunce na zalasku Osamu Dazaija još jedan je japanski roman 20. veka u Tanesiju, objavljen u prevodu Ilje Musulina. Zasnovan je na transponovanim elementima piščeve biografije. Pripovedanje u prvom licu ostvareno je na vrlo sugestivan i umetnički uspeo način, pa se zato smatra da je Osamu Dazai usavršio roman u novijoj japanskoj književnosti. Sunce na zalasku pripoveda o nestajanju starog japanskog sveta, odmah posle Drugog svetskog rata, obeleženog vremenom lomova i haosa. Osamu Dazai (Šudi Cušima) jedan je od najznačajnijih japanskih pripovedača i romansijera 20. veka. Rodio se 1909, a u ponoć 13. juna 1948, teško bolestan od tuberkuloze, napisao je testament i bacio se u reku, zajedno s Tomie Jamazaki, s kojom se slučajno upoznao u kafani. Njihova beživotna tela pronađena su 19. juna, na piščev 39. rođendan.

Ćutanje Šjusaku Endoa Tanesi je u biblioteci Maboroši objavio u prevodu Dragana Milenkovića. Šjusaku Endo je katolik i prvi je japanski pisac koji je objektivno pisao o hrišćanskoj veri u toj zemlji. Šjusku Endo (1923-1996), jedan od najslavnijih japanskih pisaca 20. veka i jedan od najpoznatijih japanskih katolika, rođen je u Tokiju. Njegovo prvo zapaženo delo je Beli čovek (1955) za koje dobija prestižnu Akutagavinu nagradu. Svrstan je u pisce Treće generacije (kao treća značajna grupa pisaca posle Drugog svetskog rata), u kojoj su i unosuke Jošijuke, Šumon Mijura, Šjotaro Jasuoka… Endo je dugo godina bio prvi na listi japanskih nominacija za Nobelovu nagradu.

Roman Crna kiša, u kome su takoreći iz prve ruke opisane strahote eksplozije prve atomske bombe bačene na Hirošimu i njene posledice, jedno je od najpotresnijih književnih svedočanstava 20. veka. Ibuse Masudi (1898-1993) jedan od najznačajnijih japanskih pisaca 20. veka, rođen je u imućnoj porodici u mestu Kamo, predgrađu Hirošime. Godine 1966. objavljuje roman Crna kiša koji mu donosi međunarodnu slavu i najprestižnije nagrade koje se mogu dobiti u Japanu. Bio je nominovan i za Nobelovu nagradu, koja bi pripala njemu, po rečima japanskog nobelovca Kenzaburo Oea, da je ostao živ.