Proces evropskih integracija više od šest decenija stabilno se razvijao. Svi koraci, od Evropske zajednice za ugalj i čelik do današnje Evropske unije, načinjeni su za opšte dobro i bili su zasnovani na zajedničkim vrednostima (demokratija, ljudska prava i socijalna pravda) i ciljevima (ekonomski rast, prosperitet i učvršćivanje evropskog međunarodnog prestiža). U predstojećoj godini rezultat – zajednička pravila i institucije koje smo mi Evropljani uz mnogo truda uspostavljali – biće testirani kao nikada ranije.
Temelji Evrope u 2011. počeli su da podrhtavaju, budući da se kriza suverenog duga, izazvana globalnom finansijskom i ekonomskom krizom koja je izbila 2008, sa periferije evrozone proširila na njene ključne zemlje. Otpornost EU, zapravo njena sposobnost za preživljavanje, dovedena je u pitanje u vreme ozbiljne geopolitičke transformacije, u kojoj je jača Evropa od suštinskog značaja.
Globalna moć se pomera ka Aziji i Pacifiku. Pojavili su se novi i uticajni nedržavni akteri, koji u pojedinim slučajevima (na primer, terorističke organizacije) izlažu opasnosti kapacitete države da garantuje nacionalnu bezbednost. Širenje nuklearnog naoružanja predstavlja sve veću opasnost, kako je pokazao nedavno objavljeni izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju o Iranu. Proces napredovanja kada je reč o drugim značajnim globalnim pitanjima, naročito energetskoj bezbednosti i klimatskim promenama, razočaravajući je. A kob siromaštva i gladi – koja je danas najizrazitija u Somaliji – i dalje vređa samu ideju o civilizaciji.
Sve ovo je potpuno suprotno od prognoza o miroljubivom, predvidljivom i sigurnom „postistorijskom svetu“ koji je bio popularan na kraju hladnog rata. Revolt Arapa, koji je bio nezamisliv pre godinu dana, sada osporava regionalni poredak koji je dominantan više od polovine veka. Japanski cunami je doveo u pitanje budućnost nuklearne energije širom sveta. I što je možda najbitnije, u 2011. nesumnjivo je došlo do relativnog globalnog pada Sjedinjenih Država, svetskog ekonomskog i bezbednosnog utočišta od 1945, što se odražava u političkoj polarizaciji i paralizi i što je prekidano sunovratom kreditnog rejtinga.
Stoga se EU suočava sa širokim spektrom strateških izazova. Da bi se uhvatila u koštac s njima prvenstveno mora da povrati svoj međunarodni kredibilitet. Od usvajanja Lisabonskog ugovora 2009. ostvaren je ogroman napredak, i tako treba i da ostane, ka reformama i regulaciji finansijskog sistema. Međutim, veliki broj odluka donesen je isuviše kasno ili nije bio dovoljno dubok, s dalekosežnim posledicama, jer aktuelna sredstva nisu adekvatna za hvatanje u koštac sa ozbiljnom krizom.
Kako je pokazala kriza suverenog duga, evro zahteva mehanizme za suprotstavljanje asimetričnim šokovima, što nagoveštava stvaranje zajedničkog trezora. Važan prvi korak u borbi protiv napada o kojima se spekuliše, a zbog kojih ekonomije država članica evrozone danas pati, jeste posvećenost većoj podeli rizika i davanje većih ovlašćenja Evropskoj centralnoj banci. Potvrda striktnijeg i rigoroznijeg Pakta o stabilnosti takođe je imperativ u ostvarenju veće integracije.
Tako je samit EU održan u decembru bio važan korak napred kada je reč o produbljivanju političke unije i jačanju rukovodstva među državama članicama evrozone. Međutim, biće potrebno više da bi se povratila finansijska stabilnost, kao što je proširenje ukupnog arsenala Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.
Štaviše, ukoliko želimo da EU izađe iz krize jača, takođe mora da uspostavi bolju ravnotežu između mera štednje i politike za ostvarenje rasta, jer bez rasta i veće stope zaposlenosti, problemi evrozone se ne mogu rešiti. Još važnije, EU mora da veže svoje ekonomske strategije za dugoročnu konkurentnost, što je konačno određeno vrednošću dodatoj robi i uslugama.
Kina i Indija su tu lekciju dobro naučile. Za manje od 15 godina one će činiti 20 odsto globalne potrošnje na investicije u domenu istraživanja i razvoja, što je dvostruko više od njihovog aktuelnog udela. U međuvremenu, EU će se boriti protiv ozbiljnih demografskih ograničenja – Evropa će 2025. predstavljati samo 6.5 odsto svetske populacije, dok će Azija činiti 61 odsto, a prosečno starosno doba njenih stanovnika biće 45 godina, dok će u Indiji biti 28, 37 u Kini i 38 u SAD. Zbog odsustva adekvatnih strategija za imigraciju, integraciju, zdravstvenu negu, obrazovanje i još mnogo toga, evropski rast i konkurentnost smanjiće se, dok će se društvene tenzije pogoršati i uvišestručiti.
Evropa takođe mora da doprinese reformi tradicionalnog sistema međunarodnih odnosa. Postojeće multilateralne institucije osmišljene su za svet usredsređen na Zapad koji je u nestajanju. Istovremeno, disperzija moći, stepen međunezavisnosti i puka dimenzija izazova pred kojima stoji svet zahtevaju efikasno, pouzdano i legitimno globalno rukovodstvo. Nemogućnost da se postigne konsenzus u vezi sa akutnim pitanjima, kao što je unutrašnja represija u Siriji, ili hroničnim problemima, poput klimatskih promena, ističu (sve veću) kompleksnost globalnog rukovodstva i odgovornosti.
Prilagođavanje današnjih institucija novim globalnim silama ključni je izazov koji ne može dalje da se odlaže u 2012. Primer je generalna revizija kvota MMF, koja treba da bude obavljena 2012. Kada je o tome reč, niko nema bolju poziciju od Evrope da zagovara efikasniji multilateralizam i olakša postizanje sporazuma i ispravki, usvajanjem zajedničkog stava u cilju korigovanja današnje prevelike zastupljenosti.
Autor je istaknuti saradnik u domenu spoljne politike na Brukings institutu i predsednik Centra za globalnu ekonomiju i geopolitiku ESADE (ESADEgeo)
Copyright: Project Syndicate, 2011.
www.project-syndicate.org
Danas ima pravo ekskluzivnog objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
