Neuspeh nije (dobra) opcija

Mnogi smatraju da je otcepljenje malo verovatno, ali činjenica je da Dodikova pretnja intenzivira bojazan da bi današnji krhki status quo mogao biti narušen. Iako niko ne očekuje da ponovo bukne nasilje masovnih razmera iz 90-ih godina prošlog veka, to ne opravdava diplomatsku ravnodušnost i inertnost.

Dejtonskim sporazumom iz 1995. okončano je etničko čišćenje koje su podstakli Srbi i uspostavljen je mir u Bosni. Međutim, tim sporazumom nije osnovana funkcionalna bosanska centralna vlada sposobna da sprovede reforme potrebne za ispunjenje uslova za priključenje Evropskoj uniji.

Da bi umirio bosanske Srbe pod rukovodstvom Slobodana Miloševića (koji je umro tokom suđenja za ratne zločine), Radovana Karadžića (čije je suđenje za ratne zločine u toku) i Ratka Mladića (protiv koga je podignuta optužnica za ratne zločine i još uvek je u bekstvu u Srbiji), Zapad je prihvatio teritorijalnu podelu Bosne na kraju rata. To prihvatanje manifestovano je u ustavnoj strukturi koja je regionu bosanskih Srba pružila kvazinezavisnost i moć da opstruiše pojavu efektivne centralne vlade u Sarajevu.

Stiče se utisak da EU, koja je pomogla spasavanje Bosne od prošlosti tako što je založila njenu budućnost, ne žuri da promeni status zemlje koji podseća na pakao. Evropski lideri dozvolili su da njihovo najkorisnije oruđe za očuvanje mira i uticanje na promene – nekada poštovana kancelarija visokog predstavnika – bude svedena na nivo na kojem se mnogi bosanski zvaničnici odnose prema nadređenom s prezirom. Međutim, treba priznati da se u Evropi, nakon hladnog rata, tolerisanje nepoštovanja evropskog cilja i namera da ono pusti korene pokazali veoma opasnim.

Ukoliko Bosanci nisu sposobni da modifikuju gvozdeni steznik koji im je zaveštan u Dejtonu, ako EU i dalje bude ravnodušna a SAD preokupirane Bliskim istokom, južnom Azijom i Kinom, šta sledi? Ostaviti Bosance da istražuju opcije koje stoje na raspolaganju jednoj propaloj državi (čije većinsko stanovništvo čine muslimani), koja je smeštena u Evropi ali na marginama njenog prosperiteta, jedinstva i relativne društvene kohezije, znači priznati politiku bankrota i pustiti druge da kušaju sreću na putu ka prevazilaženju aktuelnog ćorsokaka.

Pojedini u Evropi tvrde da će suprotstavljene strane možda vremenom konačno shvatiti prednosti bolje saradnje, da do rascepa neće doći, ali ako do njega i dođe, verovatno će biti relativno miran. Takve pretpostavke ne ulivaju poverenje. Nasilje je po tradiciji pokretna sila promena na Balkanu, a nivo frustriranosti u Bosni raste.

U nedostatku nečeg boljeg, Amerikanci su dozvolili da teret borbe sa ovim pitanjima i rešavanje nezavršenih poslova Dejtona padne na EU. Zapravo, preuzimanje diplomatskog rukovodstva u rešavanju onoga što je Dejton ostavio nedovršenim za EU predstavlja prošlo vreme. Iako se stiče utisak da je nova struktura rukovodstva EU, bar na papiru, podesna za preduzimanje snažnijih napora na Balkanu, diplomatske navike se teško menjaju, te će biti potrebno da Unija prevaziđe svoju trajnu zaostavštinu oslanjanja na šargarepu bez štapa da bi se uhvatila u koštac sa zamršenim problemima na Balkanu.

Bez obzira na nesrećnu diplomatsku prošlost EU na Balkanu, najpraktičniji put koji vodi napred pre se ogleda u težnji ka političkim reformama u Bosni nego u nadi da će SAD obnoviti svoju ulogu lidera. Svaki napor EU treba da bude zasnovan na sledećim elementima:

n Konferencija tri bosanske strane koja će biti održana ovog proleća da bi se učvrstio Dejtonski sporazum jačanjem centralne vlade u dovoljnoj meri da se Bosancima omogući da ispune zahteve za proces pristupanja EU, a da održe postojeće entitete. U ovaj skup treba da budu uključene i američka i srpska vlada kao aktivni posmatrači. Evropski i američki lideri bi morali da prenesu poruku Bosancima i ostalima da neuspeh nije opcija i ubede ih u suštinsku nevoljnost EU da prihvati protivljenje onih u Bosni koji osujećuju proces pristupanja EU.

n Pošto je Srbija od suštinskog značaja za dalje postojanje Republike Srpske, mora se izvršiti pritisak na njenu vladu, koja teži članstvu u EU, da stavi jasno do znanja liderima bosanskih Srba koji su opstrukcionisti da ne mogu da održe referendum o nezavisnosti i da moraju da prihvate veća ovlašćenja centralne vlade.

n Obezbediti podršku za grupe civilnih društava i demokratske partije uoči izbora širom Bosne u oktobru ove godine. EU i SAD treba da istaknu potrebu za političkim promenama i kandidatima koji podržavaju pristupanje EU kao nešto što je od suštinske važnosti za ekonomski i politički napredak Bosne.

Alternativa, koja neznatno utiče na reforme dok se gaji nada da će vreme, novac EU i opreznost pokrenuti tri bosanske zajednice prema političkoj harmoniji, nije razborita politika.

Morton Abramovic je viši saradnik Vek fondacije i bivši predsednik Karnegijevog fonda za međunarodni mir; Džejms Huper je direktor Grupe za javno međunarodno pravo i politiku