Jedan od načina na koji Evropska unija uspešno afirmiše suštinske vrednosti demokratije i vladavine prava jeste preko Programa za spoljnu saradnju, pomoću kojih na poziv lokalnih vlasti obezbeđuje podršku u vidu projekata za pomoć na izborima, kao i u formi izbornih posmatračkih misija.

Tako je EU tokom 2009. poslala izborne posmatračke misije u različite zemlje, uključujući Mozambik, Avganistan, Gvineju Bisao, Liban, Malavi i Boliviju. Evropski parlament je baš ovog meseca poslao posmatrače na izbore u Ukrajini. Na kraju svake misije, par dana nakon izbora, šef posmatrača, koji je normalno član Evropskog parlamenta, prvo podnosi preliminarni izveštaj o izborima i o rukovođenju izbornog procesa, a nekoliko meseci kasnije i konačni izveštaj.

Šestog decembra prošle godine Evo Morales je reizabran za predsednika Bolivije sa 60 odsto glasova. Renata Veber, šefica misije EU i članica Evropskog parlamenta, u svom preliminarnom izveštaju izjavila je da se izborni proces generalno odvijao u skladu sa međunarodnim standardima kada je reč o demokratskim izborima i da je bolivijska Izborna komisija bila transparentna, neutralna i efikasna.

Međutim, u preliminarnom izveštaju bilo je i doze kritike koja je iritirala bolivijsku administraciju. U dokumentu se posebno ističe da je oštra politička polarizacija u zemlji u velikoj meri primetna u medijima, posebno na bolivijskim TV stanicama. Dok su privatne TV i radio stanice dale kandidatima iz redova opozicije prikladni prostor, šefica misije EU primetila je više različitih slučajeva u kojima su državne TV i radio frekvencije dale prednost vladinim parlamentarnim kandidatima.

Tako, na primer, bolivijska televizija je 62,7 odsto biltena posvetila kandidatima vladinih partija, dok je sedam opozicionih stranaka zajedno imalo samo 37,2 odsto učešća. Prema mišljenju Veberove, to predstavlja „zloupotrebu institucionalne propagande“.

Smatram da je važno da EU sprovodi ovakav vid kontrole u državama koje nisu članice Unije. Ali šta je onda sa izborima u članicama EU? Zar ne bi trebalo da za sve važi isto pravilo?

Na umu imam dve države čiji sam građanin (Italija i Malta), gde je situacija u medijima apsolutna katastrofa. Svi su manje-više upoznati sa situacijom u Italiji u kojoj premijer Silvio Berluskoni ne samo da poseduje tri glavne privatne TV stanice, već kao šef vlade indirektno „predvodi“ najmanje dva od ukupno tri TV kanala. Medijska manipulacija postala je uobičajena stvar u Italiji ali EU, koja se nažalost ponaša na osnovu pretpostavke da neće da se meša u unutrašnja pitanja, odbija da progovori o bilo čemu u vezi s tim.

Situacija je još gora u najmanjoj državi članici EU – Malti. U toj zemlji dve jedine političke partije zastupljene u parlamentu od sticanja nezavisnosti 1964. udružile su se da bi za sebe obezbedile oligarhijski duopol na sve što se događa u zemlji.

Politički lideri Nacionalističke (hrišćansko-demokratske) partije i Laburističke partije doneli su zakon prema kojem od 1994. oni sami dele više od 200.000 evra državnih finansija. Pošto se time nisu zadovoljile, ove dve stranke su usvojile zakon 1992. prema kojem su svaka od njih, i nijedna druga stranka, dobile državnu TV stanicu. Pošto je njihova pohlepa rasla iz dana u dan, nakon toga su odlučile da podele na ravne časti Nacionalnu izbornu komisiju i Nacionalnu upravu za radiodifuziju.

Takođe su bile rade da uvedu neznatne ustavne promene da bi učvrstile svoju vlast. One su zapravo promenile ustav tri puta od 1987. da bi bile sigurne da svaki glas za Nacionalističku partiju i Laburističku partiju ima veću težinu od glasova koje je dobila bilo koja od ostalih političkih partija države kada dođe trenutak da se glasovi preinače u poslanička mesta.

I sve ovo se ne dešava u nekoj dalekoj zemlji, odsečenoj od civilizacije. To se događa u državi članici EU. Kada će EU intervenisati da bi okončala ovu unutrašnju besmislicu?

Autor je bivši generalni sekretar Evropske partije zelenih i nekadašnji član italijanskog parlamenta

Danas ima pravo ekskluzivnog objavljivanja u Srbiji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.