Uslov za izbegavanje institucionalnih šokova

Istakli su i da je ključni trenutak za inicijativu propušten prethodnih godina, te da je 2014. godina prekretnica u tom smislu.

Nekoliko dana ranije, grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je da je 2014. ciljna godina za priključenje zemalja zapadnog Balkana EU. Papandreu je konstataciji da zapadni Balkan treba „krupnim koracima da krene napred i da otrese sa sebe ratove i konflikte iz prošlosti“, dodao da je „Grčka motor pokretač agende 2014. da sve zemlje regiona do te godine postanu članice EU“, i da je taj cilj, „uprkos različitim stanovištima u Uniji, ipak ostvarljiv“.

Mač sa dve oštrice

Na najavu inicijative Grčke i Austrije, odmah je reagovao španski premijer Hoze Luis Zapatero, naglasivši da je stav Španije, zemlje predsedavajuće EU, da bi trebalo saslušati predlog Grčke da zemlje zapadnog Balkana 2014. godine postanu članice EU. Šef diplomatije Španije Migel Anhel Moratinos nazvao je Srbiju ključnom zemljom u regionu kao i da Madrid podržava njen zahtev za dobijanje statusa kandidata za EU. On je dodao i da sve zemlje zapadnog Balkana, koje teže da uđu u EU, najpre moraju da ispune potrebne uslove, a Španija namerava da ih u tome podrži.

Zemlja koja sada već tradicionalno podržava što brži ulazak Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana u EU je Italija. Slovenija, takođe, ne zaostaje u pozivima i ohrabrivanju za ostvarenje najoptimističnijih prognoza za stupanje zemalja zapadnog Balkana u punopravni odnos sa drugim državama Unije. Zajedničko svim inicijatorima i glasnogovornicima zajednice evropskih zemalja je da govore o integracijama svih zemalja istovremeno, odnosno o njihovom pristupanju „u paketu“.

– Srbija ne bi trebalo da insistira na „regionalnom paketu“, jer je to mač sa dve oštrice. Kao što se tim pristupom može ubrzati naše učlanjenje, tako se isto može i odužiti više nego što bi trebalo ukoliko, na primer, Srbija u nekom momentu bude morala da čeka Bosnu i Hercegovinu ili Albaniju. Ne bi trebalo da se bavimo spekulacijama takve vrste već da se koncentrišemo na reforme koje treba da preduzmemo – kaže za Danas Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije.

On naglašava da nije tajna da većini država-članica EU više odgovara da zemlje zapadnog Balkana odjednom uđu u EU kako ne bi morali više puta zaredom da postižu konsenzus oko nove članice i time pokreću javne debate u sopstvenim zemljama, a zna se, dodaje Todorić, da se „entuzijazam“ oko proširenja EU otopio od 2004, naročito sada sa ekonomskom krizom.

Primamljivo ali nerealno

– Neki političari u EU smatraju da ako budu čekali da zemlje zapadnog Balkana ispune prave uslove za članstvo, naročito ekonomske, da će njihovo učlanjenje biti odloženo za nekoliko decenija. Zato i žele da njihov ulazak bude politička a ne tehnička odluka, dok drugi smatraju da je taj pristup pao na ispitu sa Bugarskom i Rumunijom. „Regionalni paket“ se pre svega odnosi na dobre regionalne odnose između zemalja zapadnog Balkana. EU ne želi da primi nove članice koje imaju otvorena pitanja. Brzina ulaska u EU pre svega zavisi od prevazilaženja problema koji postoje u regiji – kaže Vladimir Todorić.

Bivši savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića oko pitanja evropskih integracija Srbije, ocenjuje da je pitanje Turske odvojeno od ulaska zapadnog Balkana u EU.

– Verujem da to više nije aktuelno. Pitanje Turske kao ravnopravne članice EU neće još dugo doći na dnevni red, ne zbog toga što Turska ne ispunjava, na primer, Kopenhagenske kriterijume, naprotiv. Ne treba očekivati da će EU ikada deliti granicu sa Sirijom ili Iranom – zaključuje Todorić.

Vladimir Pavićević, profesor fakulteta Političkih nauka i predsednik Saveta za evropske poslove Liberalno-demokratske partije, kaže da izjave o ulasku država zapadnog Balkana 2014. godine u „paketu“ zvuče primamljivo, ali „čisto tehnički gledano ne mnogo realno“.

– Analiza toka integracije posle predaje zahteva za članstvo ukazuje da je 2014. kao godina punopravnog članstva teško ostvariva. Ipak, to je i poruka ovdašnjim političkim elitama i treba je gledati kao motivišuću. Mi jesmo u zaostatku, ali je 2009. potvrdila ono na čemu LDP insistira: da se punom koncentracijom na konkretne reforme može ubrzano nadoknađivati kašnjenje. Daleko bolje od licitiranja datumima bilo bi da se fokusiramo na sprovođenje konkretnih reformi koje vode članstvu: nagađanje kad ćemo biti primljeni u trenutku kada ni osnovni preduslov za kandidaturu nije ispunjen – izručenje preostalih optuženih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju – ne vodi nikud. Datum prijema jedino Beograd može da približi, a ne diplomatske inicijative Atine ili Beča – naglašava za Danas Pavićević.

Prema njegovim rečima, Evropska unija bi na države zapadnog Balkana trebalo da deluje stabilizujuće.

– Da svojim pravilima u političko polje unese stabilnost koju nemamo. Dvadeset godina ne umemo sami da stvorimo vladavinu prava, politički pluralizam izvrćemo u primitivne prepirke, a tržišna ekonomija se i ne nazire. To su predlozi kojima se nastoji pomoći državama za koje je evropska budućnost izvesna. Ali, moramo i sami nešto da uradimo, i u tom smislu je pristupanje EU velika prilika. Paket pristupanje može biti očekivano jer svaki „talas proširenja“ izaziva određeni šok na istitucije i način funkcionisanja EU. Upravo zato nikada u dosadašnjoj istoriji EU nijedna država nije bila primljena sama. Čak i relativno male države, kao što su Island i Hrvatska, neće ući pojedinačno nego u paketu. Isti princip će važiti i za zapadni Balkan, i to nikada nije bilo skrivano i zato te namere ne treba ni mistifikovati. Takođe, verovatno da upravo zbog reputacije Balkana kao politički i bezbednosno trusnog područja, Brisel želi da vidi ceo region kako pristupa u EU u istom trenutku – ocenjuje Pavićević.

Potrebni sposobnost i brzina

Sagovornik Danasa naglašava da je Turska balkanska i evropska država i kandidat za članstvo u EU i jedna od ključnih karika NATO.

– Otud je prisustvo Turske faktor koji se mora uzeti u obzir i na koji treba uticati u ostvarivanju državnih i regionalnih interesa. Međutim, EU integracije zapadnog Balkana i Turske su dva odvojena procesa i nisu i niti će biti direktno dovedena u vezu. Celokupna populacija zapadnog Balkana iznosi manje od jedne trećine stanovništva Turske, i samo ovaj podatak govori o tome da će Srbija i sve države regiona biti „lak zalogaj“ u poređenju sa Turskom – smatra Vladimir Pavićević.

Upitan kako tumači nesinhronizovane izjave čelnika EU o pitanju proširenja, odnosno, tempu i načinu na koji bi zemlje regiona trebalo da napreduju ka punopravnom članstvu, Pavićević odgovara da ne misli da je reč o konfuznim izjavama, već „o različitim predlozima za koje je važno da, koliko god suprotstavljeno delovale, svi sadrže isti cilj, a to je članstvo država regiona u EU“. Zato, dodaje Pavićević, „treba iskoristiti ovu priliku, naročito u Srbiji, i označiti evropske integracije kao prvi i najvažniji prioritet i tako jasno pokazati ne više orijentaciju, nego sposobnost i brzinu“.