Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 0.00
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..

07/01/2009 22:11

Šta je infektivna mononukleoza, kako se prenosi, koji su simptomi i kakva je terapija tog oboljenja

„Bolest poljupca“

Mononukleoza se prenosi fizičkim kontaktom među osobama, i to preko pljuvačke, sekreta iz nosa i ždrela ili preko suza. Ljubljenje je najčešći način na koji mladi jedni drugima prenose mononukleozu pa je zbog toga mononukleoza i dobila naziv ’bolest poljupca’.

Pod nazivom infektivna mononukleoza podrazumevamo akutnu virusnu bolest koja može imati simptome blage viroze, ali se u svom tipičnom obliku najčešće manifestuje temperaturom, upalom grla, slabošću, umorom i povećanjem limfnih čvorova.

U najvećem broju slučajeva uzročnik bolesti je Epstein Barr virus, ali uzročnici mogu biti i drugi virusi, poput citomegalovirusa (CMV).

Bolest obično počinje polagano i prolazi sama od sebe bez medicinske pomoći. Međutim, umor i slabost mogu potrajati i do tri meseca. Lečenje nije specifično, većje usmereno na olakšanje simptoma i zasniva se na odmaranju i uzimanju dovoljnih količina tečnosti.

U retkim slučajevima mogu nastati ozbiljne komplikacije koje zahtevaju bolničko lečenje.

Kako se prenosi mononukleoza

Važno je znati da se virus koji uzrokuje mononukleozu može naći u pljuvački i do 18 meseci nakon infekcije. Nakon prve infekcije, virus unutar domaćina ostaje doživotno, a povremeno se može reaktivirati i ponovno izlučivati iz grla i ždrela.

Mononukleoza se prenosi fizičkim kontaktom među osobama, i to preko pljuvačke, sekreta iz nosa i ždrela ili preko suza. Ljubljenje je najčešći način na koji mladi jedni drugima prenose mononukleozu pa je zbog toga mononukleoza i dobila naziv ’bolest poljupca’.

Bolest se uglavnom pojavljuje kod adolescenata i mlađih odraslih osoba. Deca se takođe mogu zaraziti virusom, ali je kod njih bolest uglavnom bez simptoma ili su simptomi blagi i podsećaju na virozu. Zdrave odrasle osobe retko razvijaju simptome monunukleoze jer je 90-95 odsto njih većdo tada bilo u kontaktu s Epstein Barr virusom. To praktično znači da većina osoba u svom životu dođe u kontakt s ovim široko rasprostranjenim i jako zaraznim virusom.

Posle kontakta s virusom organizam stvara specifična antitela koja se kasnije mogu pronaći u krvi, a jednom kada se zarazi infektivnom mononukleozom, osoba stiče doživotni imunitet.

Koji su simptomi i znakovi mononukleoze

Nakon izlaganja virusu, do pojave prvih simptoma obično prođe i do 14 dana. Na samom početku javlja se gubitak energije, bezvoljnost, gubitak apetita i povremene groznice. Ovi početni simptomi mogu trajati od jednog do tri dana pre nego što nastupe nešto teži simptomi koji uključuju: bolno i crveno grlo uz upalu krajnika (anginu), temperaturu i otok limfnih čvorova (posebno u području vrata). Najčešći simptom koji bolesnika dovede lekaru je upravo bolno grlo.

Osim navedenog, kod oko polovine bolesnika dolazi do otoka i osetljivosti slezine, organa smeštenog ispod levog rebarnog luka koji je važan za imunološku odbranu organizma. Kod dela bolesnika i jetra se poveća i postaje osetljiva što se oseća kao neprijatan pritisak ispod desnog rebarnog luka.

Kod oko pet odsto bolesnika javlja se crveni osip koji podseća na osip kod boginja.

Kako se dijagnostikuje mononukleoza?

U ranom stadijumu mononukleoze u krvi je povišen nivo limfocita, a prisutni su i tzv. atipični limfociti koji upućuju da se radi o mononukleozi. Na temelju gore navedenih simptoma i znakova lekar će posumnjati da se radi o mononukleozi. Kako bi se isključile druge slične bolesti, kao što je streptokokna upala grla, rade se standardne krvne analize.

Specifičnije krvne pretrage uključuju merenje antitela protiv virusa koji uzrokuju mononukleozu, ali treba znati da je u prve dve do tri nedelje ta antitela često nemoguće detektovati. Ostale pretrage uključuju testove funkcije jetre koji često pokazuju povišene vrednosti.

Terapija mononukleoze

U većini slučajeva nije potrebno posebno lečenje jer bolest prolazi sama od sebe, kao i većina virusnih bolesti. U terapiji se preporučuje mirovanje i uzimanje dovoljnih količina tečnosti i lagane hrane. Za ublažavanje bolova mogu se uzeti lekovi iz roda paracetamola, a za olakšanje bola grla često pomaže redovno ispiranje blagim rastvorom soli ili sisanje bombona pastila.

Antibiotici ne pomažu jer je bolest prouzrokovana virusima. Zna se da bolesnici koji imaju mononukleozu i koji uzimaju amoksicilin ili ampicilin u 90 odsto slučajeva razvijaju osip koji se može pogrešno proglasiti alergijom na penicilin.

Uobičajeni tok bolesti

Bol i osetljivost grla najizraženiji su u prvih pet do sedam dana, a tokom narednih 10 dana ti simptomi polako nestaju. Otok i osetljivost limfnih čvorova nestaju za oko tri nedelje.

Umor i malaksalost mogu potrajati i nekoliko meseci nakon nestanka ostalih simptoma. Svim bolesnicima preporučuje se mirovanje i uzdržavanje od sporta i drugih oblika fizičke aktivnosti tokom prvih šest do osam nedelja.

Iako je u više od 90 odsto slučajeva infektivna mononukleoza bezopasna bolest, u retkim slučajevima može doći do nastanka teških komplikacija kao što su opstrukcija disajnog sistema, zahvatanje centralnog živčanog sistema ili koštane srži.

Jedna od težih komplikacija je i pucanje povećane slezine, posebno tokom fizičke aktivnosti, a kako do toga ne bi došlo, neophodno je pridržavati se uputstva o mirovanju.

 Oprez!

Simptomi koji upućuju na mogućrazvoj komplikacija i koji zahtevaju hitnu hospitalizaciju uključuju:

* otežano disanje

* izrazit bol u trbuhu

* nagli pad krvnog pritiska uz ubrzani puls i oblivanje hladnim znojem

* jaka glavobolja

* nagla smušenost ili dezorijentacija

* gubitak svesti

Prevencija mononukleoze

Kako do infekcije ne bi došlo, treba izbegavati kontakt sa pljuvačkom osobe koja ima mononukleozu kao i osobe koja je bolest nedavno prebolela. Osoba koja ima mononukleozu s drugima ne sme da deli pribor za ličnu higijenu kao što su čaša, pribor za jelo ili četkica za zube, a prilikom kijanja i kašljanja treba paziti na zaštitu usta i nosa. Decu tome treba posebno naučiti. Igračke deteta treba održavati čistima i ne dopuštati da ih druga deca stavljaju u usta. Osobe s nedavnom EBV infekcijom ne bi smele da daju krv.

Više o ovoj temi...

Prebolela infektivna mononukleoza može povećati rizik od nastanka multiple skleroze (MS), pokazala je studija objavljena u časopisu Archives of Neurology.

Seksualni odnosi mogu povećati izglede za infekciju Epstein-Barrovim virusom (EBV), uzročnikom mononukleoze.

Upravo suprotno onom što se preporučuje u medicinskoj literaturi, lekari prečesto koriste kortikosteroide u terapiji infektivne mononukleoze kod slučajeva koji nemaju simptome za preteću opstrukciju disajnih puteva.

Ruke su deo našeg tela koji je najizloženiji mikroorganizmima. Prisetite se šta ste danas sve dotakli, držali? S kim ste se sve rukovali? I koliko ste puta dodirnuli usta, nos ili oči? Ili neki predmet preko kojeg se možete zaraziti vi ili neko iz vaše porodice. Ruke imaju vrlo važnu ulogu u prenosu i širenju patogenih mikroorganizama.

Prikriveni patogeni mikroorganizmi u domaćinstvu vrebaju iz kuhinja, kupatila, s podova i nameštaja i mogu biti izvor zaraze. Za uspešnije izbegavanje zaraza patogenim mikroorganizmima osnova je održavanje redovne higijene celokupnog domaćinstva.

 

Zapamtiti

* Mononukleoza je akutna zarazna bolest koja se manifestuje povišenom temperaturom, upalom ždrela, slabošću, umorom, povećanjem limfnih čvorova i osjetljivošću jetre i slezine

* Inkubacija bolesti je četiri do šest nedelja.

* Najčešći način prenosa je preko pljuvačke ili sekreta iz nosa i ždrela.

* Virus koji uzrokuje mononukleozu može se naći u pljuvački i do 18 meseci nakon prebolele infekcije.

* Nakon prve infekcije, virus unutar domaćina ostaje doživotno, a povremeno se može reaktivirati i ponovno izlučivati iz grla i ždrela.

* Bolest najčešće prolazi sama od sebe, a terapija uključuje mirovanje, uzimanje dosta tečnosti i lagane hrane, ispiranje bolnog grla otopinom soli i po potrebi uzimanje analgetika (paracetamol) za olakšanje bolova.

* Suzdržavanje od fizičke aktivnosti potrebno je i do osam nedelja posle prestanka simptoma.

* Više od 90 odsto slučajeva infektivne mononukleoze je bezopasno i nekomplikovano, a umor i slabost koji traju nekoliko meseci nisu neuobičajeni.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)