Povrede u saobraćaju predstavljaju značajan javno zdravstveni problem koji se manifestuje velikim mortalitetom, morbiditetom, kao i posledičnom invalidnošću, u svim kategorijama stanovništva, a naročito kod ranjivih grupacija u koje između ostalih spadaju i deca. Svakog dana 500 dece izgubi život na putevima širom sveta.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Prema najsvežijim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u Republici Srbiji od 2012. do 2014. godine smrtno je stradalo ukupno 37 dece uzrasta 0-14. godine, što drugim rečima znači da je svako pedeseto lice smrtno stradalo u saobraćajnim nezgodama dete navedenog uzrasta. Teške povrede je zadobilo 667 dece a lakše je povređeno 3.689 dece istog uzrasta. Smrtnost je samo vrh ledenog brega povređivanja u saobraćaju, uz mnogobrojne nefatalne povrede. Bez obzira na vrstu povreda, tj. stepen njihove težine, one kod dece izazivaju patnju, bol, gubitak sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a u težim slučajevima kratkotrajnu ili dugotrajnu invalidnost. Posledice povređivanja su prisutne na različitim nivoima, od žrtvi povređivanja, preko porodice, zdravstvene službe te do društva u celini.
U saobraćajnim nezgodama deca najviše smrtno stradaju kao putnici u vozilima (47 odsto), zatim kao pešaci (41 odsto) i na kraju kao biciklisti (12 odsto). Ovakvi rezultati se mogu dovesti u vezu sa manjom mobilnošću dece kao pešaka i biciklista u odnosu na prevoženje unutar vozila. Osim toga, velika zastupljenost dece koja su smrtno stradala u svojstvu putnika u vozilu, u ukupnom broju smrtno stradale dece u saobraćaju, jednim delom se može dovesti u vezu sa podatkom da je korišćenje sistema zaštite za decu unutar vozila u Srbiji ispod 20 odsto.
Pored faktora – nedovoljnog znanja i iskustva deteta, što predstavlja veliki rizik u saobraćaju, važno je istaći da je od velikog značaja za bezbednost dece edukacija vozača, roditelja i drugih koji vode brigu o deci, o psihofizičkom rastu i razvoju dece, kao i njihovim mogućnostima za bezbedno uključivanje u saobraćaj.
Podaci o lokacijama smrtnog stradanja dece u saobraćajnim nezgodama ukazuju da deca kao biciklisti i pešaci prvenstveno stradaju u naselju, dok sa druge strane deca kao putnici više stradaju van naselja. Deca muškog pola češće stradaju kao pešaci i biciklisti, dok kod dece koja su stradala kao putnici nema značajne razlike između dece muškog i ženskog pola. Kao biciklisti i pešaci deca najviše stradaju u večernjim satima, odnosno u periodu smanjene vidljivosti. Takođe se ističe da, u odnosu na period godine, deca najviše stradaju na početku i na kraju školske godine, što se tumači većom mobilnošću, odnosno izloženošću dece u saobraćaju u tim mesecima.
Statistički podatak da se 15,4 odsto saobraćajnih nezgoda sa poginulom decom – pešacima dogodi tako što je dete na kolovoz stupilo iza zaustavljenog autobusa ukazuje na nedostatak edukacije usmerene ka deci o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, kao i nedostatak edukacije vozača o psihofizičkim karakteristikama dece kao faktoru rizika za bezbedno učešće u saobraćaju.
Specifičnosti dečije populacije
Deca zbog svojih psihofizičkih karakteristika koje prate njihov rast i razvoj podložnija su povređivanju u odnosu na druge grupe.
Ona su aktivna, energična i impulsivna, a njihovo kretanje je često nepredvidivo. Vozači treba da znaju da kada dete ugleda druga ili potrči za loptom, često neće obratiti pažnju na potencijalnu opasnost u saobraćaju.
Deca teško mogu da odrede veličinu i brzinu vozila na osnovu zvuka motora koji čuju, kao i da odrede sa koje strane dolazi zvuk.
Često nose slušalice, kape i kapuljače koje im dodatno umanjuju mogućnost da čuju.
Teško mogu da procene razdaljinu između sebe i objekta koji se kreće i stoga je važno da vozači budu upoznati sa tom činjenicom.
Zbog svoje visine deca često ne mogu dobro da vide vozilo koje im se približava a vozači često ne mogu dobro da vide njih.
Deca treba da sede u sedištima koja se podešavaju prema težini deteta.
Roditelji treba da vode računa o njihovom položaju u toku vožnje, tako da mališani starosti do tri godine treba da budu postavljeni tako da gledaju unazad, dok deca ispod 13 godina treba da se voze na zadnjem sedištu.
Ukoliko učestvuju u saobraćaju kao biciklisti, treba da nose zaštitne kacige.
Dete ne treba nikada ostavljati samo u automobilu. Leti u zatvorenom automobilu temperatura u vozilu za deset minuta može da poraste toliko da direktno ugrozi život deteta.
Nikada ne dajte deci da se igraju na ulici ili parkingu.
Kada ste prinuđeni da hodate kolovozom sa detetom, hodajte levom stranom, tako da vam vozila dolaze u susret. Dete treba da bude sa vaše leve strane, izvan kolovoza.
U nedelji posvećenoj prevenciji povređivanja mladih u saobraćaju Gradski zavod za javno zdravlje pridružuje se aktivnostima iz svog delokruga rada, koje se odnose na edukaciju o faktorima rizika za bezbedno učešće dece u saobraćaju. Edukacije se odvijaju sa predškolskom i školskom decom uz edukativni materijal namenjen navedenim uzrastima. Gradski zavod za javno zdravlje prihvata stavove i pozitivna iskustva mnogih zemalja koji pokazuju da se najbolji rezultati u primeni programa prevencije saobraćajnog traumatizma i redukciji nastalih posledica najbolje postižu primenom preventivnih mera na lokalnom nivou kreiranjem tzv. bezbedne lokalne zajednice.
Lokalne vlasti treba da se brinu o uvođenju i sprovođenju sistema ograničenja brzine na 30 km na čas u naseljenim mestima, ispred škola, kao i na drugim mestima gde ima puno dece.
Nedovoljno znanje i iskustvo
Kao biciklisti najviše stradaju deca uzrasta od 11 do 13 godina (75 odsto), što se može protumačiti početkom samostalnog učestvovanja u saobraćaju kao biciklista. Takođe, deca kao pešaci najviše smrtno stradaju u uzrastu od 11 do 13 godina (56 odsto), odnosno od pet do sedam godina, što se može tumačiti nedovoljnim znanjem i iskustvom za bezbedno samostalno učestvovanje u saobraćaju kao pešaka odnosno biciklista, kao i neadekvatnim ponašanjem vozača.
Uticaj alkohola
Kada se analiziraju podaci o vožnji pod uticajem alkohola, kod 13 odsto saobraćajnih nezgoda sa poginulom decom kao putnicima vozač vozila u kome se nalazilo dete je bio pod uticajem alkohola. Kod 23 odsto saobraćajnih nezgoda sa poginulom decom – pešacima, vozač vozila koje je učestvovalo u sudaru je bio pod uticajem alkohola. Ovakvi podaci ukazuju na hitnu potrebu za preduzimanjem preventivno – promotivnih aktivnosti usmerenih ka vozačima u cilju edukacije o opasnostima upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.
(Sa sajta Beogradskog zavoda za javno zdravlje)
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Treća globalna UN nedelja bezbednosti saobraćaja na putevima
Godišnje u svetu zbog posledica povređivanja život izgubi više od pet miliona ljudi, od čega je 35 odsto od posledica saobraćajnih nesreća.
Povrede u saobraćaju predstavljaju značajan javno zdravstveni problem koji se manifestuje velikim mortalitetom, morbiditetom, kao i posledičnom invalidnošću, u svim kategorijama stanovništva, a naročito kod ranjivih grupacija u koje između ostalih spadaju i deca. Svakog dana 500 dece izgubi život na putevima širom sveta.
Prema najsvežijim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u Republici Srbiji od 2012. do 2014. godine smrtno je stradalo ukupno 37 dece uzrasta 0-14. godine, što drugim rečima znači da je svako pedeseto lice smrtno stradalo u saobraćajnim nezgodama dete navedenog uzrasta. Teške povrede je zadobilo 667 dece a lakše je povređeno 3.689 dece istog uzrasta. Smrtnost je samo vrh ledenog brega povređivanja u saobraćaju, uz mnogobrojne nefatalne povrede. Bez obzira na vrstu povreda, tj. stepen njihove težine, one kod dece izazivaju patnju, bol, gubitak sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a u težim slučajevima kratkotrajnu ili dugotrajnu invalidnost. Posledice povređivanja su prisutne na različitim nivoima, od žrtvi povređivanja, preko porodice, zdravstvene službe te do društva u celini.
U saobraćajnim nezgodama deca najviše smrtno stradaju kao putnici u vozilima (47 odsto), zatim kao pešaci (41 odsto) i na kraju kao biciklisti (12 odsto). Ovakvi rezultati se mogu dovesti u vezu sa manjom mobilnošću dece kao pešaka i biciklista u odnosu na prevoženje unutar vozila. Osim toga, velika zastupljenost dece koja su smrtno stradala u svojstvu putnika u vozilu, u ukupnom broju smrtno stradale dece u saobraćaju, jednim delom se može dovesti u vezu sa podatkom da je korišćenje sistema zaštite za decu unutar vozila u Srbiji ispod 20 odsto.
Pored faktora – nedovoljnog znanja i iskustva deteta, što predstavlja veliki rizik u saobraćaju, važno je istaći da je od velikog značaja za bezbednost dece edukacija vozača, roditelja i drugih koji vode brigu o deci, o psihofizičkom rastu i razvoju dece, kao i njihovim mogućnostima za bezbedno uključivanje u saobraćaj.
Podaci o lokacijama smrtnog stradanja dece u saobraćajnim nezgodama ukazuju da deca kao biciklisti i pešaci prvenstveno stradaju u naselju, dok sa druge strane deca kao putnici više stradaju van naselja. Deca muškog pola češće stradaju kao pešaci i biciklisti, dok kod dece koja su stradala kao putnici nema značajne razlike između dece muškog i ženskog pola. Kao biciklisti i pešaci deca najviše stradaju u večernjim satima, odnosno u periodu smanjene vidljivosti. Takođe se ističe da, u odnosu na period godine, deca najviše stradaju na početku i na kraju školske godine, što se tumači većom mobilnošću, odnosno izloženošću dece u saobraćaju u tim mesecima.
Statistički podatak da se 15,4 odsto saobraćajnih nezgoda sa poginulom decom – pešacima dogodi tako što je dete na kolovoz stupilo iza zaustavljenog autobusa ukazuje na nedostatak edukacije usmerene ka deci o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, kao i nedostatak edukacije vozača o psihofizičkim karakteristikama dece kao faktoru rizika za bezbedno učešće u saobraćaju.
Specifičnosti dečije populacije
Deca zbog svojih psihofizičkih karakteristika koje prate njihov rast i razvoj podložnija su povređivanju u odnosu na druge grupe.
Ona su aktivna, energična i impulsivna, a njihovo kretanje je često nepredvidivo. Vozači treba da znaju da kada dete ugleda druga ili potrči za loptom, često neće obratiti pažnju na potencijalnu opasnost u saobraćaju.
Deca teško mogu da odrede veličinu i brzinu vozila na osnovu zvuka motora koji čuju, kao i da odrede sa koje strane dolazi zvuk.
Često nose slušalice, kape i kapuljače koje im dodatno umanjuju mogućnost da čuju.
Teško mogu da procene razdaljinu između sebe i objekta koji se kreće i stoga je važno da vozači budu upoznati sa tom činjenicom.
Zbog svoje visine deca često ne mogu dobro da vide vozilo koje im se približava a vozači često ne mogu dobro da vide njih.
Deca treba da sede u sedištima koja se podešavaju prema težini deteta.
Roditelji treba da vode računa o njihovom položaju u toku vožnje, tako da mališani starosti do tri godine treba da budu postavljeni tako da gledaju unazad, dok deca ispod 13 godina treba da se voze na zadnjem sedištu.
Ukoliko učestvuju u saobraćaju kao biciklisti, treba da nose zaštitne kacige.
Dete ne treba nikada ostavljati samo u automobilu. Leti u zatvorenom automobilu temperatura u vozilu za deset minuta može da poraste toliko da direktno ugrozi život deteta.
Nikada ne dajte deci da se igraju na ulici ili parkingu.
Kada ste prinuđeni da hodate kolovozom sa detetom, hodajte levom stranom, tako da vam vozila dolaze u susret. Dete treba da bude sa vaše leve strane, izvan kolovoza.
U nedelji posvećenoj prevenciji povređivanja mladih u saobraćaju Gradski zavod za javno zdravlje pridružuje se aktivnostima iz svog delokruga rada, koje se odnose na edukaciju o faktorima rizika za bezbedno učešće dece u saobraćaju. Edukacije se odvijaju sa predškolskom i školskom decom uz edukativni materijal namenjen navedenim uzrastima. Gradski zavod za javno zdravlje prihvata stavove i pozitivna iskustva mnogih zemalja koji pokazuju da se najbolji rezultati u primeni programa prevencije saobraćajnog traumatizma i redukciji nastalih posledica najbolje postižu primenom preventivnih mera na lokalnom nivou kreiranjem tzv. bezbedne lokalne zajednice.
Lokalne vlasti treba da se brinu o uvođenju i sprovođenju sistema ograničenja brzine na 30 km na čas u naseljenim mestima, ispred škola, kao i na drugim mestima gde ima puno dece.
GLOSA
Vozači treba da znaju da kada dete ugleda druga ili potrči za loptom, često neće obratiti pažnju na potencijalnu opasnost u saobraćaju
AF
Nedovoljno znanje i iskustvo
Kao biciklisti najviše stradaju deca uzrasta od 11 do 13 godina (75 odsto), što se može protumačiti početkom samostalnog učestvovanja u saobraćaju kao biciklista. Takođe, deca kao pešaci najviše smrtno stradaju u uzrastu od 11 do 13 godina (56 odsto), odnosno od pet do sedam godina, što se može tumačiti nedovoljnim znanjem i iskustvom za bezbedno samostalno učestvovanje u saobraćaju kao pešaka odnosno biciklista, kao i neadekvatnim ponašanjem vozača.
AF
Uticaj alkohola
Kada se analiziraju podaci o vožnji pod uticajem alkohola, kod 13 odsto saobraćajnih nezgoda sa poginulom decom kao putnicima vozač vozila u kome se nalazilo dete je bio pod uticajem alkohola. Kod 23 odsto saobraćajnih nezgoda sa poginulom decom – pešacima, vozač vozila koje je učestvovalo u sudaru je bio pod uticajem alkohola. Ovakvi podaci ukazuju na hitnu potrebu za preduzimanjem preventivno – promotivnih aktivnosti usmerenih ka vozačima u cilju edukacije o opasnostima upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.
(Sa sajta Beogradskog zavoda za javno zdravlje)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
